Susreti s tvorcima atomske bombe

S obzirom da se u pravo vreme našao na pravom mestu, profesor dr Krunoslav Subotić iz Instituta „Vinča” jedini je naš fizičar koji se sreo i razgovarao s trojicom tvoraca atomske bombe – dvojicom Amerikanaca i jednim Rusom. „Politika” je u prilici da prva objavi neke dogodovštine.

Glen Siborg (1912–1999), ovenčan Nobelovom nagradom za otkriće odvajanja plutonijuma, jedan je od znamenitih učesnika „Menhetn projekta” i dugogodišnji predsednik Komisije za atomsku energiju SAD.

Institut „Han-Majtner” u Berlinu upriličio je 1989. naučnu konferenciju povodom 50 godina otkrića fisije.

„Zatekao sam se tamo zahvaljujući pozivu jednog od organizatora, Helmuta Hilšera, s kojim sam počeo da sarađujem nakon dve i po godine provedene u zvanju gostujućeg profesora u Nacionalnoj laboratoriji za superprovodne ciklotrone Mičigen univerziteta”, seća se naš sagovornik. „Moj domaćin je dobio zadatak da hitno proveri (pogrešno) najavljeni događaj veka – hladnu fuziju, koju su, navodno otkrili Amerikanci Flejšman i Pons. Zato je meni prepustio svoje mesto u društvenim događajima, pored ostalog da sedim za istim stolom s Glenom Siborgom i Džonom Vilerom”.

„Siborg je kao predsednik Komisije za atomsku energiju posetio Beograd u ranim danima „Vinče” i bio primljen kod Aleksandra Rankovića, tadašnjeg predsednika Komisije za nuklearnu energiju SFRJ, i predsednika Josipa Broza Tita. Prvoga je ocenio kao opasnog sagovornika, drugi je na njega ostavio umirujući utisak. Mene je, međutim, zanimalo kako ocenjuje ulogu para Savić-Kiri u otkriću fisije. Odgovor je bio jezgrovit i britak: Nobelova nagrada im je izmakla zbog papira (članka).”

I Džon Viler (1911–2008), saradnik Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora (koautor čuvene Bor-Viler formule za određivanje verovatnoće događanja fisije), učestvovao je u „Menhetn projektu” kao čelnik Instituta za napredne studije u Prinstonu, na kojem je otac teorije relativnosti nastavio da istražuje posle bekstva iz nacističke Nemačke. On je važio za vodećeg svetskog stručnjaka za prirodu kosmosa, a smislio je čuveni izraz „crna rupa”.

„Na moj predlog da održi predavanje u `Vinči` na temu tzv. gravitacionih sočiva, ispoljio je zanimanje, ali je zamolio da mu dam dva dana da razmisli”, nastavlja Subotić. „Nestrpljivo sam očekivao odgovor. Poslednjeg dana okupljanja mi je prišao i rekao: `Mladi čoveče, posavetovao sam se sa saradnicima i shvatio da mi u mojim godinama zdravstveno stanje ne dopušta da radim sve što bih hteo. Idem samo tamo gde mogu da naučim nešto novo, što će mi ubuduće koristiti`”.

Rus Georgij Fljorov (1913–1990), osnivač proslavljenog Objedinjenog nuklearnog instituta u Dubni, prvi je shvatio kakvu pretnju predstavlja atomska bomba. Zato je Josifu Visarionoviču Staljinu uputio pismo u kojem je predložio da SSSR započne s ovim istraživanjima.

„Upoznao sam ga u toku njegove posete `Vinči`, polovinom osamdesetih. Vozeći ga po gradu, prorekao mi je da ću biti dobar eksperimentalni fizičar zato što sam brzo zamenio točak na automobilu. Godinama sam slušao raznorazne priče, a jedna od njih je da je od zloglasnog Berije spasio mnoge naučnike opominjući ga da bi u slučaju njihovog `nestanka` nastao zastoj u izradi atomske bombe”, objašnjava naš sagovornik. „Činilo mi se da su to anegdotska preterivanja. Ali sam se razuverio, posle razgovora na jednoj večeri s Jurijem Gaponovim, koji je prvi dobio dozvolu da objavi istoriju nastanka ruske atomske bombe. Jednom zgodom je Berija, šef poduhvata, posetio istraživače i, nezadovoljan ishodom, posumnjao u sabotažu i upozorio ih da, s obzirom na posledice, još jednom sve podrobno razmotre. Namah mi je postalo jasno da je Georgij Fljorov, zaista, spasio desetine života”.