Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

09.02.2017 u 22:00

Homeopatija između vere i sumnje

Ruska akademija nauka je proglasila homeopatiju za lažnu nauku, tvrdeći da homeopatsko lečenje nema naučnog osnova. Akademija je preporučila Ministarstvu zdravlja da homeopatske preparate povuče iz upotrebe u državnim zdravstvenim ustanovama, kao i da na njihovim pakovanjima ubuduće piše da nemaju dokazanu kliničku efikasnost i namenu. Presuda homeopatiji doneta je na osnovu analize objavljenih naučnih publikacija istraživanja i studija. Gotovo istovetna tvrdnja – da homeopatija nije efikasna metoda lečenja ni za jedno zdravstveno stanje ili bolest – objavljena u martu 2015. godine. Bio je to stav Nacionalnog saveta za zdravlje i medicinska istraživanja, najvišeg zdravstvenog tela Australije. Međutim, to tada nije pokolebalo ovdašnje poklonike homeopatije, koja je u Srbiji počela da hvata

Magazin

08.02.2017 u 12:40

U Iranu rođeno dete iz embriona zamrznutog pre 14 godina

Ruska akademija nauka označila homeopatiju kao opasnu po zdravlje Moskva – Ruska akademija nauka (RAS) označila je homeopatsku medicinu kao opasnu po zdravlje i zatražila od Ministarstva zdravlja da obustavi upotrebu homeopatskih lekova u ruskim državnim bolnicama, izvestili su ruski mediji. Komitet RAS-a utvrdio je da neki pacijenti odbacuju standardnu medicinu u korist homeopatskih lekova, dovodeći svoj život u opasnost, preneo je „Moskou tajms”. Komitet je, takođe, upozorio da neke homeopatske tablete bez licence sadrže toksične materije. „Principi homeopatije kose se sa poznatim hemijskim, fizičkim i biološkim zakonima, a uverljivi naučni testovi koji bi dokazali njenu efikasnost nisu dostupni”, naveo je Komitet RAS-a u izveštaju. Zaključak Ruske akademije nauke

Beograd

07.02.2017 u 20:01

Naučno-tehnološki park brana odlivu mozgova

Naučno-tehnološki park (NTP) na Zvezdari, stecište tehnološko-razvojnih kompanija gde se za samo godinu dana rada ugnezdilo 45 firmi koje zapošljavaju oko 400 mladih inženjera, posetila je delegacija visokih zvaničnika Švajcarske i Srbije koju su predvodili Mauro del Ambrođo, državni sekretar za obrazovanje, istraživanje i inovacije Švajcarske, i Siniša Mali, gradonačelnik Beograda. Domaćini su objasnili da je NTP prvenstveno namenjen rastućim tehnološko-razvojnim i malim novoosnovanim firmama kao povoljan ambijent za prenos znanja, povezivanje privrede i nauke, komercijalizaciju inovacija i podsticanje rasta ekonomije zasnovane na znanju. Gordana Danilović Grković, v. d. direktora ove kuće, i Ljiljana Ršumović, projektni koordinator, napomenule su da je naučno-tehnološki kompleks

Magazin

01.02.2017 u 13:20

Pronađen fosil pretka čoveka, star pola milijarde godina

Naučnici su otkrili najstarijeg pretka čoveka i mnogih drugih živih stvorenja. Oni su pronašli fosilizovane tragove stvorenja, starog 540 miliona godina, i to „izuzetno dobro očuvane”, izvestile su svetske agencije. Mikroskopska morska životinja najranija je stepenica na stazi evolucije koja je dovela do pojave prvih riba i naposletku čoveka, saopštili su. Detalji o ovom otkriću u centralnoj Kini objavljeni su u časopisu „Priroda” (Nature). Istraživački tim je saopštio da je Saccorhytus najprimitivniji primer kategorije deuterostomija, pretka širokog spektra živih stvorenja, uključujući i kičmenjake. Saccorhytus je bio dugačak svega jedan milimetar i živeo je između čestica peska na morskom dnu. Studiju su sproveli udruženim snagama naučnici iz Kine, Velike Britanije i

Društvo

02.02.2017 u 10:05

Zašto volim da citiram Lenjina

Za razliku od političkih „predaka” od pre stotinak godina, u sam osvit Oktobarske revolucije, današnje levo orijentisane progresivne snage još nemaju viziju društva koje žele da stvore, a još manje volju da se za tu viziju žrtvuju, kao nekadašnji revolucionari. Zato će put od spontanih pokreta nastalih posle 2008, kada je svima postalo jasno koliko je kapitalizam štetan, do nastanka učinkovitih emancipatorskih snaga, biti dug. Na ovaj način pisac i naučni saradnik Univerziteta u Edinburgu Igor Štiks za „Politiku” komentariše izglede moderne levice i na Balkanu i na geopolitičkom polju. Štiks, koji je odrastao u Sarajevu, za vreme rata živeo u Zagrebu, a danas se kreće na relaciji između Velike Britanije i zemalja nekadašnje SFRJ, u Beogradu je upravo predstavio dve knjige – „Brašno u

Nauka

27.01.2017 u 20:00

Prvi put stvoreni embrioni s ćelijama svinje i čoveka

Naučnici biološkog instituta „Salk” u Kaliforniji prvi put su uspeli da ubace ljudske matične ćelije u svinjske embrione koji su se razvijali četiri nedelje. Cilj tog eksperimenta, koji nije završen do kraja, jeste da se jednog dana u telu životinje razviju ljudski organi. Rezultati istraživanja tima Instituta za biološke studije u La Hoji, objavljeni su u četvrtak u magazinu „Sel” (Cell), a eksperiment je vršen tokom četiri godine nad oko 1.500 svinjskih embriona, izvestio je pariski „Figaro”. Britanski „Indipendent” je objavio da su naučnici sa „Salk” instituta uspeli da u laboratorijskim uslovima uzgoje hibrid čoveka i svinje. Naučnici su u embrione svinja ubacili mali procenat ljudskih matičnih ćelija u ranom stadijumu (petog ili šestog dana razvoja) kako bi se izbeglo

Magazin

23.01.2017 u 13:45

Rover „Kjurioziti” pronašao nove dokaze o vodi na Marsu

Nasin rover „Kjurioziti” je prošle godine otkrio mnogo o istoriji Marsa, uključujući „vene” koje verovatno potiču od isušenih jezera i naslaga minerala koje ukazuju na to da je na planeti nekad bilo kiseonika. Pod pretpostavkom da je interpretacija naučnika tačna, reč je o prvim pukotinama u blatu, odnosno isušenim pukotinama koje je rover pronašao na Marsu. Ispucala površina formirana pre tri milijarde godina zatrpana je slojevima sedimenata koji su postali slojevite stene. Erozija vetrom je otkrila razdvojene delove, koji se nalaze na području poznatom kao Old Soaker. Drugi dokazi na ovom mestu uključuju slojevitu površinu koju je možda formirala voda koja je tekla velikom brzinom.

Društvo

13.01.2017 u 09:10

Predatorski časopisi u lovu na naučnike

Da li je moguće napisati i odbraniti doktorsku tezu za manje od godinu dana? Naučnici odrečno klimaju glavom i kažu da su potrebne godine istraživanja, naročito ako se uz rad na tezi i radi, a velika prepreka je i publikovanje radova u međunarodnim časopisima. Kako bi pomogli mladim naučnicima, ali i starijim kolegama, da se što lakše snađu u svetu naučnog izdavaštva, čija pravila diktiraju privatne, uglavnom američke kompanije, Centar za promociju nauke nedavno je objavio elektronsku verziju knjige „Uvod u objavljivanje naučnih publikacija” Andreasa Eksnera. – Izdavač je dozvolio da objavimo elektronsko izdanje na srpskom jeziku, jer smo želeli da bude dostupno svim istraživačima. Ovo nije uputstvo kako da se napiše rad, već kako da se snađu u svetu naučnog izdavaštva, jer im od toga

Magazin

03.01.2017 u 19:31

Korak bliže kvantnom kompjuteru

Naučnici u Velikoj Britaniji tvrde da su prevazišli najtežu prepreku na putu ka pravljenju prvog kvantnog kompjutera na svetu. Takva mašina bi bila eksponencijalno brža od kompjutera koji se danas koriste, a i unela bi revoluciju u razumevanje sveta oko nas. Naučnici veruju da svet pokreće kvantna fizika; ipak to je tema koja se graniči sa našim razumevanjem sveta i dovodi u pitanje naša osnovna verovanja. „U kvantnoj fizici stvari mogu da se nalaze na dva različita mesta u isto vreme. Ajnštajn je to smatrao pomalo zastrašujućim. Da li zaista možemo da upotrebimo ta veoma neobična kvantna dejstva za novu vrstu tehnologije? Svakako da možemo, ali to je veoma, teško. Zašto? Zato što se kvantni predmeti ponašaju po principima kvantne fizike samo kada su potpuno izolovani od našeg

Društvo

01.01.2017 u 09:05

Prva Srpkinja doktor nauka karijeru je podredila mužu i porodici

Sve je počelo od naše rubrike „Da li znate” i pitanja čitateljke koje je stiglo u redakciju poštom: „Ko je bila prva žena doktor nauka u Srbiji?” Kolega je pismo, maltene slučajno (mada neki kažu da ništa nije slučajno), dostavio meni. Formulisano na ovaj način, pitanje me je vodilo ka odgovoru koji je, manje-više, poznat. Ime dr Ksenije Atanasijević, prve žene koja je na Univerzitetu u Beogradu odbranila svoju doktorsku disertaciju iz filozofije 1922. godine, lako se nalazi u podacima Rektorata našeg najstarijeg univerziteta. Pa smo čitateljki, tako, i odgovorili na stranicama našeg lista. Ubrzo na adresu redakcije, opet poštom, stiže još jedno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka