Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

23.05.2017 u 22:00

Harvardovci slave jubilej u Beogradu

Jedan od najvećih međunarodnih pravnih skupova u Srbiji u poslednjih 30 godina počinje sutra u Beogradu: iz čitave Evrope i Amerike stižu pravnici sa diplomom Univerziteta Harvard. Naša prestonica izabrana je u oštroj konkurenciji gradova koji su želeli da baš 2017. budu domaćini godišnjeg evropskog sastanka „harvardovaca”, jer se upravo navršava dva veka od osnivanja Harvard Law School (HLS). Bogdan Gecić iz Harvard kluba Srbije za „Politiku” kaže da se očekuje dolazak oko 130 pravnika sa diplomom Harvarda, a kao glavni govornik je najavljen premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je, podsetimo, završio beogradski Pravni fakultet sa prosekom 10.

Digitalni svet

30.03.2017 u 22:05

Internet podaci u Srbiji samo uz pristanak korisnika

Kada američki predsednik Donald Tramp bude potpisao odluku koja će provajderima interneta dati odrešene ruke da prikupljaju i prodaju podatke o korisnicima, da li će svaki Amerikanac moći da kupi istoriju pretrage nekog svog sunarodnika, na primer Trampa? Ovo retoričko pitanje postavio je „Vašington postu” čitalac povodom vesti da je Kongres u utorak odbacio pravila koje je prethodna vlast usvojila kako bi osigurala privatnost korisnika interneta. Provajderi će zaista imati ovlašćenje da bez dozvole pretplatnika prikupljaju i prodaju podatke o tome šta su posećivali, preko kojih aplikacija i sa koje lokacije. Međutim, ako bi ih prodavali selektivno o pojedincima, prekršili bi sopstvenu politiku privatnosti zbog čega bi mogli da odgovaraju na sudu. Odluka kongresa zapravo će omogućiti

Hronika

31.07.2016 u 22:00

Srbi se sve manje žale Strazburu

Srbija više nije zemlja sa najvećim brojem predstavki građana pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Naša zemlja nalazi se „tek” na 12. mestu i to iza Ukrajine, Rusije, Turske, Italije, Mađarske, Rumunije, Gruzije, Poljske, Slovenije, Azerbejdžana i Moldavije. Broj je, prema podacima Državnog pravobranilaštva, smanjen zbog odbacivanja većine predstavki u predmetima koji su se odnosili na isplatu „ratnih dnevnica”, ali i zaključenja prijateljskih poravnanja, a u čemu Evropski sud ima dobro ustanovljenu praksu. Na manji broj predstavki uticalo je i to što od 2008. godine, pre obraćanja sudu u Strazburu, građani Srbije moraju da iscrpe sva pravna sredstva u svojoj zemlji. Tek ako u tome ne uspeju (ako im bude odbijena ustavna žalba), imaju pravo da se obrate Evropskom sudu. – Zbog

Društvo

29.04.2016 u 14:27

Ministar pozvao tužilaštvo da ispita optužbe o zlostavljanju

Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin pozavao je danas tužilaštvo da istraži da li je bilo zlostavljanja, pa čak i silovanja radnika u kompaniji „Jura” u Leskovcu, jer takve optužbe prevazilaze nadležnosti Inspekcije rada, a javnost Srbije mora da sazna punu istinu o osnovanosti tih optužbi. „Ovde se od strane pojedinih ljudi govorilo da se radnici tuku metalnim štanglama, da nose pelene, čak da postoji seksualno uznemiravanje prema zaposlenim ženama u toj korporaciji - a to prevazilazi nadležnost Inspekcije rada”, rekao je Vulin novinarima posle posete republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova i pozvao tužilastvo da se uključi u slučaj. Prema njegovim rečima, nadležni organi treba da urade sve što je potrebno da se dođe do pune

Hronika

06.03.2016 u 20:16

Poslodavci i zaposleni slabo koriste mogućnost mirnog rešavanja radnih sporova

Što zbog neznanja, što zbog nedovoljne obaveštenosti, poslodavci i zaposleni, bilo u javnom ili u privatnom sektoru, slabo koriste mogućnost za potpuno besplatno rešavanje svog radnog spora uz pomoć arbitra Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Naime, svi radni sporovi koji se tiču otkaza ugovora o radu, ugovaranja i isplate minimalne zarade, diskriminacije i zlostavljanja na radu, naknade troškova koji se odnose na ishranu u toku rada, dolazak i odlazak sa rada, isplatu jubilarne nagrade i isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, mogu da se rešavaju uz pomoć nezavisnog arbitra. Najbitnija odlika postupka za mirno rešenje radnog spora jeste da je arbitražno rešenje pravosnažno i izvršno i potpuno iste pravne snage kao pravosnažna sudska presuda u radnom sporu.

Društvo

04.01.2016 u 13:05

Ministar pravde predlaže posthumno odlikovanje Veljka Guberine

Ministar pravde Nikola Selaković uputio je danas predlog predsedniku države Tomislavu Nikoliću da posthumno odlikuje advokata Veljka Guberinu za naročite zasluge u oblasti javnih delatnosti, rečeno je Tanjugu u ministarstvu pravde. Selaković je u predlogu istakao da doajen sprske advokature nikada nije zaboravio da se bori za zakon, a još manje za čoveka. „Slobodno je iznosio svoje mišljenje i stavove i borio se za njih, pa su se vremenom na njega ugledali i drugi advokati - čime se širio broj advokata od znanja i ugleda. Svojim nastupom uspeo je da spoji nauku i lepotu izgovorene reči, da objedini nauku i umetnost”, naveo je ministar pravde pored ostalog u predlogu. Guberina je preminuo 31. decembra u Beogradu je u 91. godini života. Komemoracija će biti odražana danas u sali

Politika

01.12.2015 u 15:05

Ko je ugrozio Kornicova prava – Lončar ili „Kurir”

Zbog toga što je ministar zdravlja Zlatibor Lončar prekjuče javno govorio o zdravstvenom stanju jedne osobe, oglasili su se poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i Udruženje novinara Srbije (UNS). Šabić je juče naložio pokretanje postupka nadzora u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” zbog, kako je naveo, protivustavnog iznošenja ličnih podataka o zdravstvenom stanju građanina A. K. u emisiji TV Pink. Poverenik upozorava da je i Ustavom zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni. Izuzetak može biti, kako je naveo, ako su podaci izneti za potrebe krivičnog postupka ili zaštite državne bezbednosti. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar negirao je juče da je učinjena zloupotreba, težak

Granice slobode govora

30.11.2015 u 09:05

Disidenti svih naroda, ujedinite se

Posle smrti Josipa Broza Tita 4. maja 1980. zbivanja u Jugoslaviji, time i u Srbiji, dobila su danas teško pojmljivo ubrzanje. Počeo je da se širi i produbljuje kovitlac u kome je vlast pronalazila sve veći broj neprijatelja sistema. Pošto je sistem zasigurno počeo da puca po svim šavovima, s raznih strana su kuljali kritički glasovi javnosti, a vlast se ponašala kao grogirani bokser, koji udara kako može i koga stigne. Zabrana knjiga, časopisa, novina, pozorišnih predstava i filmova, sve širi spiskovi nepodobnih, montirane optužnice, traženje spasa u zloglasnom članu 133. koji je definisao „verbalni delikt”, bili su deo svakodnevice tokom osamdesetih godina 20. veka, a najsnažniji glas otpora dolazio je iz Beograda. Kritička javnost, država, partija i policija slagali su se u

Granice slobode govora

30.11.2015 u 09:05

Da li se slobode govora razlikuju

Gde su u Srbiji granice slobode govora, može li svako javno da kaže ono što misli i kakve su posledice toga. Pitanja su ponovo pokrenuta nedavno, kada je Andrej Fajgelj, profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i bivši funkcioner Treće Srbije, na Jutjubu emitovao snimak u kojem je kazao da je Aleksandar Vučić tokom briselskih pregovora Srbiju i srpski narod konstantno ponižavao, a da je to ponižavanje kulminiralo posetom generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, silovatelja naroda, koga je premijer Srbije dočekao simbolima srpskog doma: hlebom i solju. Posle ovog „dana klečanja”, Fajgelj je predložio „ustanak kao način da se narod konačno uspravi”. Zbog ovih izjava u javnosti, Fajgelj je bio uhapšen zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka, odnosno zbog,

Granice slobode govora

30.11.2015 u 09:05

Istina je granica slobode

Slučaj Andreja Fajgelja otvorio je staru raspravu – gde su granice slobode govora. Potraga za odgovorom zapravo pokazuje da smo kao društvo ostrašćeni i da bismo pravo na slobodu govora dodeljivali isključivo svojim istomišljenicima, dok bismo onima s kojima se razilazimo postavljali granice. Mnogi samoproklamovani čuvari te slobode ućutkuju svoje neistomišljenike i zaboravljaju da, iako s njima ne moraju da dele stavove, ipak moraju da dele javni prostor. Toliko zloupotrebljavana, sloboda govora vrlo često prerastala je u govor mržnje, a iza izrečenih „istina kriju se klevete i uvrede. Takav primer je slučaj pisca Dobrice Ćosića, koji je tužio dnevnik „Danas” i tadašnjeg glavnog urednika Grujicu Spasovića. Razlog sporenja bio je tekst iz 2001. godine pod naslovom „Promene na ulicama,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: prava