Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Друштво

23.05.2017 у 22:00

Један од највећих међународних правних скупова у Србији у последњих 30 година почиње сутра у Београду: из читаве Европе и Америке стижу правници са дипломом Универзитета Харвард. Наша престоница изабрана је у оштрој конкуренцији градова који су желели да баш 2017. буду домаћини годишњег европског састанка „харвардоваца”, јер се управо навршава два века од оснивања Harvard Law School (ХЛС). Богдан Гецић из Харвард клуба Србије за „Политику” каже да се очекује долазак око 130 правника са дипломом Харварда, а као главни говорник је најављен премијер и изабрани председник Србије Александар Вучић, који је, подсетимо, завршио београдски Правни факултет са просеком 10.

Дигитални свет

30.03.2017 у 22:05

Интернет подаци у Србији само уз пристанак корисника

Када амерички председник Доналд Трамп буде потписао одлуку која ће провајдерима интернета дати одрешене руке да прикупљају и продају податке о корисницима, да ли ће сваки Американац моћи да купи историју претраге неког свог сународника, на пример Трампа? Ово реторичко питање поставио је „Вашингтон посту” читалац поводом вести да је Конгрес у уторак одбацио правила које је претходна власт усвојила како би осигурала приватност корисника интернета. Провајдери ће заиста имати овлашћење да без дозволе претплатника прикупљају и продају податке о томе шта су посећивали, преко којих апликација и са које локације. Међутим, ако би их продавали селективно о појединцима, прекршили би сопствену политику приватности због чега би могли да одговарају на суду. Одлука конгреса заправо ће омогућити

Хроника

31.07.2016 у 22:00

Срби се све мање жале Стразбуру

Србија више није земља са највећим бројем представки грађана пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Наша земља налази се „тек” на 12. месту и то иза Украјине, Русије, Турске, Италије, Мађарске, Румуније, Грузије, Пољске, Словеније, Азербејџана и Молдавије. Број је, према подацима Државног правобранилаштва, смањен због одбацивања већине представки у предметима који су се односили на исплату „ратних дневница”, али и закључења пријатељских поравнања, а у чему Европски суд има добро установљену праксу. На мањи број представки утицало је и то што од 2008. године, пре обраћања суду у Стразбуру, грађани Србије морају да исцрпе сва правна средства у својој земљи. Тек ако у томе не успеју (ако им буде одбијена уставна жалба), имају право да се обрате Европском суду. – Због

Друштво

29.04.2016 у 14:27

Министар позвао тужилаштво да испита оптужбе о злостављању

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин позавао је данас тужилаштво да истражи да ли је било злостављања, па чак и силовања радника у компанији „Јура” у Лесковцу, јер такве оптужбе превазилазе надлежности Инспекције рада, а јавност Србије мора да сазна пуну истину о основаности тих оптужби. „Овде се од стране појединих људи говорило да се радници туку металним штанглама, да носе пелене, чак да постоји сексуално узнемиравање према запосленим женама у тој корпорацији - а то превазилази надлежност Инспекције рада”, рекао је Вулин новинарима после посете републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова и позвао тужиластво да се укључи у случај. Према његовим речима, надлежни органи треба да ураде све што је потребно да се дође до пуне истине, јер

Хроника

06.03.2016 у 20:16

Послодавци и запослени слабо користе могућност мирног решавања радних спорова

Што због незнања, што због недовољне обавештености, послодавци и запослени, било у јавном или у приватном сектору, слабо користе могућност за потпуно бесплатно решавање свог радног спора уз помоћ арбитра Републичке агенције за мирно решавање радних спорова. Наиме, сви радни спорови који се тичу отказа уговора о раду, уговарања и исплате минималне зараде, дискриминације и злостављања на раду, накнаде трошкова који се односе на исхрану у току рада, долазак и одлазак са рада, исплату јубиларне награде и исплату регреса за коришћење годишњег одмора, могу да се решавају уз помоћ независног арбитра. Најбитнија одлика поступка за мирно решење радног спора јесте да је арбитражно решење правоснажно и извршно и потпуно исте правне снаге као правоснажна судска пресуда у радном спору. Овај

Друштво

04.01.2016 у 13:05

Министар правде предлаже постхумно одликовање Вељка Губерине

Министар правде Никола Селаковић упутио је данас предлог председнику државе Томиславу Николићу да постхумно одликује адвоката Вељка Губерину за нарочите заслуге у области јавних делатности, речено је Танјугу у министарству правде. Селаковић је у предлогу истакао да доајен спрске адвокатуре никада није заборавио да се бори за закон, а још мање за човека. „Слободно је износио своје мишљење и ставове и борио се за њих, па су се временом на њега угледали и други адвокати - чиме се ширио број адвоката од знања и угледа. Својим наступом успео је да споји науку и лепоту изговорене речи, да обједини науку и уметност”, навео је министар правде поред осталог у предлогу. Губерина је преминуо 31. децембра у Београду је у 91. години живота. Комеморација ће бити одражана данас у сали

Политика

01.12.2015 у 15:05

Ко је угрозио Корницова права – Лончар или „Курир”

Због тога што је министар здравља Златибор Лончар прекјуче јавно говорио о здравственом стању једне особе, огласили су се повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и Удружење новинара Србије (УНС). Шабић је јуче наложио покретање поступка надзора у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” због, како је навео, противуставног изношења личних података о здравственом стању грађанина А. К. у емисији ТВ Пинк. Повереник упозорава да је и Уставом забрањена и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени. Изузетак може бити, како је навео, ако су подаци изнети за потребе кривичног поступка или заштите државне безбедности. Министар здравља Златибор Лончар негирао је јуче да је учињена злоупотреба, тежак

Границе слободе говора

30.11.2015 у 09:05

Дисиденти свих народа, уједините се

После смрти Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. збивања у Југославији, тиме и у Србији, добила су данас тешко појмљиво убрзање. Почео је да се шири и продубљује ковитлац у коме је власт проналазила све већи број непријатеља система. Пошто је систем засигурно почео да пуца по свим шавовима, с разних страна су куљали критички гласови јавности, а власт се понашала као грогирани боксер, који удара како може и кога стигне. Забрана књига, часописа, новина, позоришних представа и филмова, све шири спискови неподобних, монтиране оптужнице, тражење спаса у злогласном члану 133. који је дефинисао „вербални деликт”, били су део свакодневице током осамдесетих година 20. века, а најснажнији глас отпора долазио је из Београда. Критичка јавност, држава, партија и полиција слагали су се у једном – по

Границе слободе говора

30.11.2015 у 09:05

Да ли се слободе говора разликују

Где су у Србији границе слободе говора, може ли свако јавно да каже оно што мисли и какве су последице тога. Питања су поново покренута недавно, када је Андреј Фајгељ, професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и бивши функционер Треће Србије, на Јутјубу емитовао снимак у којем је казао да је Александар Вучић током бриселских преговора Србију и српски народ константно понижавао, а да је то понижавање кулминирало посетом генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, силоватеља народа, кога је премијер Србије дочекао симболима српског дома: хлебом и сољу. После овог „дана клечања”, Фајгељ је предложио „устанак као начин да се народ коначно усправи”. Због ових изјава у јавности, Фајгељ је био ухапшен због позивања на насилну промену уставног поретка, односно због, како је

Границе слободе говора

30.11.2015 у 09:05

Истина је граница слободе

Случај Андреја Фајгеља отворио је стару расправу – где су границе слободе говора. Потрага за одговором заправо показује да смо као друштво острашћени и да бисмо право на слободу говора додељивали искључиво својим истомишљеницима, док бисмо онима с којима се разилазимо постављали границе. Многи самопрокламовани чувари те слободе ућуткују своје неистомишљенике и заборављају да, иако с њима не морају да деле ставове, ипак морају да деле јавни простор. Толико злоупотребљавана, слобода говора врло често прерастала је у говор мржње, а иза изречених „истина крију се клевете и увреде. Такав пример је случај писца Добрице Ћосића, који је тужио дневник „Данас” и тадашњег главног уредника Грујицу Спасовића. Разлог спорења био је текст из 2001. године под насловом „Промене на улицама, у

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: права