Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Spektar

26.01.2017 u 10:00

Tim naučnika otkrio je u grobnicama mesta Điahu u centralnoj Kini tragove svile stare 8.500 godina. To je pokazatelj da se ovaj materijal koristio mnogo ranije nego što se prvobitno mislilo (do sada je smatrano da je svila „stara” oko 4.000 godina). Svila je u drevna vremena bila luksuzna roba koja se prenosila karavanskim putevima između istoka i zapada, od Kine do Rima (Put svile), a njena proizvodnja je ponikla upravo u Kini. Legenda otkriće „pripisuje” carici Leizu, supruzi cara Huangdija (vladao od 2698. do 2599. godine pre nove ere), kada joj je čaura svilene bube sa duda upala u čaj dok ga je pila u vrtu. Toplota čaja je „učinila” da se svilenkaste niti odmotavaju sve dok nisu prekrile vrt. Kada se „svileno klupko” odmotalo, Leizu je uočila čauru i shvatila da je ona

Spektar

24.12.2016 u 20:00

Šangaj na Putu svile

Tim kineskih arheologa je u predgrađu Šangaja naišao na neoboriv dokaz da je taj lučki grad „igrao” značajnu ulogu u najčuvenijem trgovačkom putu drevnih vremena – Putu svile. U periodu između 2010. i 2016. godine, arheolozi su u okrugu Ćingpu, na istoku zemlje, iskopali stotine hiljada delova grnčarije od porcelana, koja se može „smestiti” u period dinastija Tang (od 618. do 907. godine) i Song (od 960. do 1279. godine). Vođa tima i direktor Arheološkog instituta pri šangajskom muzeju Dži Čen je izjavio da je porcelan sličan onom otkrivenom u Japanu i na Korejskom poluostrvu, što navodi na zaključak da je iz pržionica okruga Ćingpu tamo transportovan brodovima. Mada je grnčarija od keramike postojala u doba dinastije Šang (od 1600. do 1046. godine pre nove ere), ona se tek u periodu

Magazin

30.11.2016 u 13:18

Reprodukcija drevnih gradova uz pomoć 3D štampača

Koalicione snage u Iraku nastavljaju borbu protiv džihadista Islamske države za preuzimanje kontrole nad Mosulom u kojem se nalazi drevni grad Niniva. Ranije ove godine sirijske vladine snage uspele su da preuzmu Palmiru od Islamske države. Na oba ta mesta, uništena su arheološka nalazišta od izuzetnog značaja za ljudsku rasu, u nekim delovima potpuno, bez ikakve šanse za popravku. Jedna veoma posvećena grupa naučnika naoružala se kompjuterima i 3D štampačima i odlučno krenula u rekonstrukciju tih drevnih nalazišta i eksponata koji su bili u njima. Oštećenja u sirijskom gradu Palmiri su evidentna. U nekim slučajevima bilo je potrebno nekoliko dana da se uništi arhitektonski skelet grada koji je preživeo hiljade godina. Neki eksponati iz te oblasti su čak i stariji, poput kalupa za korpu koji

Nauka

27.11.2016 u 10:30

Mnogo pitanja, malo odgovora iz Amfipolisa

Prema najnovijim rezultatima istraživanjima tima grčkih arheologa, koji je sredinom avgusta prošle godine započeo rad na grobnici u Amfipolisu, drevnom gradu u grčkoj regiji Centralna Makedonija, reč je o spomeniku čiji je eksterijer predstavljao remek-delo, kako po arhitekturi, tako i po ornamentici. Delovi mermernih ukrasa pronađeni u Amfipolisu „uputili”” su na muzejske kolekcije širom sveta i zasad je u Luvru, istambulskom arheološkom muzeju i Getiju pronađeno još jedanaest delova tih mermernih statua. Sve one su nekada ukrašavale jednu od najvećih, do sada otkrivenih, grobnica u Grčkoj. Kako je objasnio arhitekta Mikalis Lefancis, grobnica je zamišljena tako da je mogla da bude mesto podignuto u čast palog makedonskog heroja i proročište, u koje su dolazili vojnici kako bi

Region

21.11.2016 u 08:24

Kako je doljanska Teuta postala Peuta

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Kada je nedavno u javnost procurila vest da su arheolozi tokom iskopavanja lokaliteta na kojem se nalazio stari Risan, odnosno gde je pre toga bila prestonica kraljice Teute Nepokorive, čija su dela izazvala Prvi ilirski rat 229. godine pre nove ere, otkrili njenu palatu, bila je to velika radost za arheologiju i istoriju. Ujedno, bila je to i „poruka” novinaru Milošu Batu Milatoviću da je ona Peuta iznad Podgorice deo te velike ilirske kulture i jedan od najzanimljivijih trenutaka iz života čuvene kraljice Teute. Samo su starine i čobani, napasajući svoja stada na obroncima Doljana i u podnožju kamenitih Kuča, znali najveće tajne i iste saznavali od starina, koje ih s kolena na koleno prenosiše na svoje potomke. Jedna koja se takođe sama ispisala

Nauka

16.11.2016 u 18:53

Mumija stara 3.000 godina pronađena u Egiptu

Mumija iz starog Egipta stara 3.000 godina, u veoma dobrom stanju, pronađena je kod drevnog egipatskog grada Luksora. Grobnica u kojoj je pronađena mumija iskopana je između 1075. godine pre nove ere i 664. godine pre nove ere, saopštilo je egipatsko Ministarstvo antikviteta Egipta. Mumificirano telo u drvenom sarkofagu imalo je na sebi odeću i bilo je obmotano zavojem. Način na koji je oslikan sarkofag ukazuje na period vladavine faraona Tutmesa Trećeg, šestog faraona 18. dinastije. Ministarstvo antikviteta Egipta nije navelo čija je tačno grobnica otkrivena, nego je saopštilo da je najverovatnije reč o Amenrenefu, slugi kraljevske porodice. Španski arheolog Mirjam Seko Alvarez, koja je predvodila tim arheologa na tom projektu, izjavila je da je mumija bila pokrivena sa mnogo

Nauka

15.10.2016 u 22:30

Nova misterija obavija vojnike od terakote

Arheolozi su u Kini otkrili delove DNK iz vremena prvog kineskog cara Ćin Ši Huandija, koji su, vrlo verovatno, pripadali drevnom Grku. O ovom otkriću pisao je „Indipendent” a preneo ruski portal „Lajf”. Starost ovog DNK odgovara trećem veku pre nove ere – upravo dobu vladavine Ćin Ši Huandija, cara koji je ujedinio Kinu nakon duže razjedinjenosti 211. godine pre naše ere. Ova teorija će biti detaljno osvetljena u dokumentarnom filmu „The Greatest Tomb on Earth: Secrets of Ancient China” na Bi-Bi-Siju. Teoriju podržava veliki broj naučnika iz Kine i Evrope. Po njihovom mišljenju DNK može da objasni nagli kvalitativni skok u izradi skulptura u Kini, koji se dogodio na kraju vladavine Ćin Ši Huandija. Do tog perioda najznačajnije statue u Kini bile su visoke samo 20 centimetara. Međutim,

Život i stil

08.10.2016 u 21:00

Faraoni – graditelji urbanističkih naselja

„Ljudi misle da su Grci začetnici urbanističkog planiranja naselja, ali imamo dokaz da je takvo planiranje bilo prisutno još u drevnom Egiptu, u Starom kraljevstvu oko 2500. godine pre nove ere”, izjavila je profesor egiptologije Nadin Moeler sa Univerziteta u Čikagu, istakavši da je ono podrazumevalo prvo razvijanje „mreže” domaćinstava oko kraljevske palate. Rezultate svojih istraživanja, kao i zapažanja svojih kolega, iznela je u knjizi „Urbanizam u drevnom Egiptu: od predinastičkog perioda do kraja Srednjeg kraljevstva” u izdanju „Kembridž presa”, koja je samo prvi deo obimne studije o urbanom društvu za koje se mnogi stručnjaci slažu da je „oblikovano” poljoprivrednim životom. Moelerova je studirala „obrasce” gradova i naselja u Egiptu, poput naselja Kahun,

Srbija

24.09.2016 u 15:00

Pored Tise arheološko blago

Novi Bečej – Arheološka iskopavanja na lokalitetu Borđoš u blizini Novog Bečeja nastavljena su i ove godine uz podršku Ministarstva kulture i lokalne samouprave. Analize su pokazale da su kašiku od pečene gline, pronađenu lane, tadašnji žitelji koristili još pre 7.000 godina, a arheolozi su došli i do novih, značajnih otkrića. Tokom avgusta i septembra obavljeno je iskopavanje jedne od kasnoneolitskih kuća. U fokusu istraživanja, takođe, bila je i jedna od sedam kapija, koliko ih ukupno ima na ovom velikom neolitskom naselju. – To se zna na osnovu geomagnetnog snimka i njegove interpretacije – kaže Tijana Pešterac, šef odseka za arheologiju Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. Ona ističe da je uočeno da postoji čitav sistem rovova koji su okruživali naselje, i da na poslednjem krugu,

Društvo

05.09.2016 u 10:30

Novo otkriće o praistoriji Evrope nađeno u Srbiji

Tragom prošlonedeljne vesti u britanskoj štampi o arheološkoj studiji naučnika koji rade na univerzitetima u Velikoj Britaniji, koja je sprovedena na lokalitetu Vlasac u Srbiji, „Politika” ekskluzivno saznaje da su u ovom istraživačkom timu značajnu ulogu imali i naši naučnici. Istraživački tim pod rukovodstvom dr Emanule Kristijani s Univerziteta u Kembridžu došao je do ovog za nauku značajnog otkrića objavljenog ove nedelje u naučnom časopisu „Proceedings of the National academy of Sciences” (PNAS). Pored dr Kristijani, istraživački tim činili su još i dr Anita Radini s Univerziteta Jork, kao i naši istraživači dr Marija Edinborou Radović iz Univerzitetskog koledža u Londonu i dr Dušan Borić s Univerziteta u Kardifu. – Ovo otkriće je značajno jer menja naša dosadašnja znanja o

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arheologija