Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: археологија

Спектар

26.01.2017 у 10:00

Свила стара 8.500 година нађена у Кини

Tим научника открио je у гробницама места Ђиаху у централној Кини трагове свиле старе 8.500 година. То је показатељ да се овај материјал користио много раније него што се првобитно мислило (до сада је сматрано да је свила „стара” око 4.000 година). Свила је у древна времена била луксузна роба која се преносила караванским путевима између истока и запада, од Кине до Рима (Пут свиле), а њена производња је поникла управо у Кини. Легенда откриће „приписује” царици Леизу, супрузи цара Хуангдија (владао од 2698. до 2599. године пре нове ере), када јој је чаура свилене бубе са дуда упала у чај док га је пила у врту. Топлота чаја је „учинила” да се свиленкасте нити одмотавају све док нису прекриле врт. Када се „свилено клупко” одмотало, Леизу је уочила чауру и схватила да је она „свилени

Спектар

24.12.2016 у 20:00

Шангај на Путу свиле

Тим кинеских археолога је у предграђу Шангаја наишао на необорив доказ да је тај лучки град „играо” значајну улогу у најчувенијем трговачком путу древних времена – Путу свиле. У периоду између 2010. и 2016. године, археолози су у округу Ћингпу, на истоку земље, ископали стотине хиљада делова грнчарије од порцелана, која се може „сместити” у период династија Танг (од 618. до 907. године) и Сонг (од 960. до 1279. године). Вођа тима и директор Археолошког института при шангајском музеју Џи Чен је изјавио да је порцелан сличан оном откривеном у Јапану и на Корејском полуострву, што наводи на закључак да је из пржионица округа Ћингпу тамо транспортован бродовима. Мада је грнчарија од керамике постојала у доба династије Шанг (од 1600. до 1046. године пре нове ере), она се тек у периоду

Магазин

30.11.2016 у 13:18

Репродукција древних градова уз помоћ 3Д штампача

Коалиционе снаге у Ираку настављају борбу против џихадиста Исламске државе за преузимање контроле над Мосулом у којем се налази древни град Нинива. Раније ове године сиријске владине снаге успеле су да преузму Палмиру од Исламске државе. На оба та места, уништена су археолошка налазишта од изузетног значаја за људску расу, у неким деловима потпуно, без икакве шансе за поправку. Једна веома посвећена група научника наоружала се компјутерима и 3Д штампачима и одлучно кренула у реконструкцију тих древних налазишта и експоната који су били у њима. Оштећења у сиријском граду Палмири су евидентна. У неким случајевима било је потребно неколико дана да се уништи архитектонски скелет града који је преживео хиљаде година. Неки експонати из те области су чак и старији, попут калупа за корпу који

Наука

27.11.2016 у 10:30

Много питања, мало одговора из Амфиполиса

Према најновијим резултатима истраживањима тима грчких археолога, који је средином августа прошле године започео рад на гробници у Амфиполису, древном граду у грчкој регији Централна Македонија, реч је о споменику чији је екстеријер представљао ремек-дело, како по архитектури, тако и по орнаментици. Делови мермерних украса пронађени у Амфиполису „упутили”” су на музејске колекције широм света и засад је у Лувру, истамбулском археолошком музеју и Гетију пронађено још једанаест делова тих мермерних статуа. Све оне су некада украшавале једну од највећих, до сада откривених, гробница у Грчкој. Како је објаснио архитекта Микалис Лефанцис, гробница је замишљена тако да је могла да буде место подигнуто у част палог македонског хероја и пророчиште, у које су долазили војници како би сазнали

Регион

21.11.2016 у 08:24

Како је дољанска Теута постала Пеута

Од нашег сталног дописника Подгорица – Када је недавно у јавност процурила вест да су археолози током ископавања локалитета на којем се налазио стари Рисан, односно где је пре тога била престоница краљице Теуте Непокориве, чија су дела изазвала Први илирски рат 229. године пре нове ере, открили њену палату, била је то велика радост за археологију и историју. Уједно, била је то и „порука” новинару Милошу Бату Милатовићу да је она Пеута изнад Подгорице део те велике илирске културе и један од најзанимљивијих тренутака из живота чувене краљице Теуте. Само су старине и чобани, напасајући своја стада на обронцима Дољана и у подножју каменитих Куча, знали највеће тајне и исте сазнавали од старина, које их с колена на колено преносише на своје потомке. Једна која се такође сама исписала

Наука

16.11.2016 у 18:53

Мумија стара 3.000 година пронађена у Египту

Mумија из старог Египта стара 3.000 година, у веома добром стању, пронађена је код древног египатског града Луксора. Гробница у којој је пронађена мумија ископана је између 1075. године пре нове ере и 664. године пре нове ере, саопштило је египатско Министарство антиквитета Египта. Мумифицирано тело у дрвеном саркофагу имало је на себи одећу и било је обмотано завојем. Начин на који је осликан саркофаг указује на период владавине фараона Тутмеса Трећег, шестог фараона 18. династије. Министарство антиквитета Египта није навело чија је тачно гробница откривена, него је саопштило да је највероватније реч о Аменренефу, слуги краљевске породице. Шпански археолог Мирјам Секо Алварез, која је предводила тим археолога на том пројекту, изјавила је да је мумија била покривена са много

Наука

15.10.2016 у 22:30

Нова мистерија обавија војнике од теракоте

Археолози су у Кини открили делове ДНК из времена првог кинеског цара Ћин Ши Хуандија, који су, врло вероватно, припадали древном Грку. О овом открићу писао је „Индипендент” а пренео руски портал „Лајф”. Старост овог ДНК одговара трећем веку пре нове ере – управо добу владавине Ћин Ши Хуандија, цара који је ујединио Кину након дуже разједињености 211. године пре наше ере. Ова теорија ће бити детаљно осветљена у документарном филму „The Greatest Tomb on Earth: Secrets of Ancient China” на Би-Би-Сију. Теорију подржава велики број научника из Кине и Европе. По њиховом мишљењу ДНК може да објасни нагли квалитативни скок у изради скулптура у Кини, који се догодио на крају владавине Ћин Ши Хуандија. До тог периода најзначајније статуе у Кини биле су високе само 20 центиметара. Међутим, у

Живот и стил

08.10.2016 у 21:00

Фараони – градитељи урбанистичких насеља

„Људи мисле да су Грци зачетници урбанистичког планирања насеља, али имамо доказ да је такво планирање било присутно још у древном Египту, у Старом краљевству око 2500. године пре нове ере”, изјавила је професор египтологије Надин Моелер са Универзитета у Чикагу, истакавши да је оно подразумевало прво развијање „мреже” домаћинстава око краљевске палате. Резултате својих истраживања, као и запажања својих колега, изнела је у књизи „Урбанизам у древном Египту: од прединастичког периода до краја Средњег краљевства” у издању „Кембриџ преса”, која је само први део обимне студије о урбаном друштву за које се многи стручњаци слажу да је „обликовано” пољопривредним животом. Моелерова је студирала „обрасце” градова и насеља у Египту, попут насеља Кахун, проучавајући постојеће

Србија

24.09.2016 у 15:00

Поред Тисе археолошко благо

Нови Бечеј – Археолошка ископавања на локалитету Борђош у близини Новог Бечеја настављена су и ове године уз подршку Министарства културе и локалне самоуправе. Анализе су показале да су кашику од печене глине, пронађену лане, тадашњи житељи користили још пре 7.000 година, а археолози су дошли и до нових, значајних открића. Током августа и септембра обављено је ископавање једне од каснонеолитских кућа. У фокусу истраживања, такође, била је и једна од седам капија, колико их укупно има на овом великом неолитском насељу. – То се зна на основу геомагнетног снимка и његове интерпретације – каже Тијана Пештерац, шеф одсека за археологију Музеја Војводине у Новом Саду. Она истиче да је уочено да постоји читав систем ровова који су окруживали насеље, и да на последњем кругу, степену,

Друштво

05.09.2016 у 10:30

Ново откриће о праисторији Европе нађено у Србији

Трагом прошлонедељне вести у британској штампи о археолошкој студији научника који раде на универзитетима у Великој Британији, која је спроведена на локалитету Власац у Србији, „Политика” ексклузивно сазнаје да су у овом истраживачком тиму значајну улогу имали и наши научници. Истраживачки тим под руководством др Емануле Кристијани с Универзитета у Кембриџу дошао је до овог за науку значајног открића објављеног ове недеље у научном часопису „Proceedings of the National academy of Sciences” (ПНАС). Поред др Кристијани, истраживачки тим чинили су још и др Анита Радини с Универзитета Јорк, као и наши истраживачи др Марија Единбороу Радовић из Универзитетског колеџа у Лондону и др Душан Борић с Универзитета у Кардифу. – Ово откриће је значајно јер мења наша досадашња знања о

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 19:23

Лидер Хезболаха Касем тврди да Израел неће остати у Либану

21.06.2026 у 19:23

Инцидент у авиону за Филаделфију: путник ујео човека и покушао да се бије са свима

21.06.2026 у 19:22

Нови Сад на светској конференцији зелених градова: будућност се развија одговорно

21.06.2026 у 19:19

На Криму потпуно обустављена продаја горива

21.06.2026 у 18:58

Нафта се излива из оштећеног цевовода у Каспијско море

21.06.2026 у 18:57

Херцог: Легитимна страховања Израела око утицаја на Хезболах