Шангај на Путу свиле

Тим кинеских археолога је у предграђу Шангаја наишао на необорив доказ да је тај лучки град „играо” значајну улогу у најчувенијем трговачком путу древних времена – Путу свиле.

У периоду између 2010. и 2016. године, археолози су у округу Ћингпу, на истоку земље, ископали стотине хиљада делова грнчарије од порцелана, која се може „сместити” у период династија Танг (од 618. до 907. године) и Сонг (од 960. до 1279. године).

Вођа тима и директор Археолошког института при шангајском музеју Џи Чен је изјавио да је порцелан сличан оном откривеном у Јапану и на Корејском полуострву, што наводи на закључак да је из пржионица округа Ћингпу тамо транспортован бродовима.

Мада је грнчарија од керамике постојала у доба династије Шанг (од 1600. до 1046. године пре нове ере), она се тек у периоду владавине династије Хан (од 206. године пре нове ере до 220. године нове ере) глазира и са владавином династије Танг технике производње порцелана „сазревају”.

Древни кинески списи бележе да је масовна производња „пала” у време династије Сонг (неке пржионице су могле да „прихвате” и до 25.000 комада), а најцењенији је био порцелан плавих шара на белој подлози, који се поклањао приликом дипломатских посета.

Технике су се даље усавршавале и током владавине династије Минг (од 1368. до 1644. године) најважнији центар производње постаје град Ђингдеџен на североистоку земље, који је с правом назван, а и данас је познат као „Град порцелана”.

Порцелан је креативни плод радног народа древне Кине. Извозио се још од времена Хан и Танг династија. На тај начин је допринео економској и културној размени између Кине и спољног света, а дубоко је утицао и на традиционалну културу и начин живота људи из других земаља.

Трговачка рута Пут свиле је име добила по најдрагоценијој роби – свили, а пружала се од источне Кине, преко градова у централној Азији, Блиског истока до Европе. Њоме се, осим материјалних добара, контактима људи различитих култура преносило знање, фолклор, уметност, музика, вера и техничка достигнућа.