Утицај вештачке интелигенције на загађење

Данас се користи свуда – од домаћинства до медицине, на њу се ослањају основци кад одлучују шта ће обући за школу, тинејџери у жељи да освоје симпатију, девојке које траже савете у вези с дијетом… Реч је о вештачкој интелигенцији која се увукла у све поре друштва, а компаније широм планете такмиче се у усавршавању паметних уређаја који замењују људе у многим пословима.

Међутим, осим могуће злоупотребе вештачке интелигенције, која по присталицама теорије завере може да буде фатална за човечанство, ВИ ствара додатни проблем: према писању британског „Гардијана”, баш она је један од криваца за повећано загађење ваздуха у 2025. години.

У истраживању које је спровео „Дигикономист”, задужен за проучавање непредвиђених последица дигиталних трендова, током ове године употреба вештачке интелигенције изазвала је емисију угљен-диоксида у атмосферу једнаку оној коју је произвео цео Њујорк у истом периоду.

„Глобални еколошки утицај ове брзоширеће технологије, такође, показује да потрошња воде повезана с коришћењем вештачке интелигенције сада премашује укупну глобалну потражњу за флашираном водом”, напомињу светски експерти, а преноси британски лист.

Податке је, како се наводи, прикупио холандски академик Алекс де Врис-Гао, оснивач компаније „Дигикономист”.

„Ово је први пут да се мери специфичан ефекат вештачке интелигенције, а не дата-центара уопште, јер је употреба четботова попут Чет џи-пи-тија компаније „Опен АИ” и „Гугловог” Џеминија нагло порасла 2025. године. Подаци показују да су процењене емисије гасова с ефектом стаклене баште од коришћења ВИ еквивалентне с више од осам одсто глобалних емисија у авијацији”, упозорио је Алекс де Врис-Гао.

Студија је као материјал користила извештаје технолошких компанија, а указала је на алармантне податке, због чега стручњаци позивају на строже захтеве да компаније буду транспарентније у вези са својим утицајем на климу.

Холандски експерт проценио је да би угљенични отисак система ВИ у овој години могао да достигне 80 милиона тона, док би потрошња воде могла да се попне на 765 милијарди литара. Истакао је да је то први пут да је процењен утицај вештачке интелигенције на потрошњу воде и показало се да је само коришћење воде за њу за више од 30 одсто веће од претходних процена потрошње воде у свим дата-центрима. Подаци су објављени у академском часопису „Петернс”.

Подсећамо, експерти годинама упозоравају на све мање залихе воде у природним резервоарима, а због промене климе услед глобалног отопљавања и емисија штетних гасова, суше су све дуже и чешће.