Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Teme nedelje.

03.09.2016 u 22:00

Prednosti naše 45. paralele

Poljoprivreda Srbije ove godine bi, kako se očekuje, mogla da ostvari rekordne rezultate i u proizvodnji i u izvozu. Agrarni stručnjaci procenjuju da bi, ako ne bude tržišnih poremećaja i vreme nam bude išlo naruku, proizvodnja mogla da dostigne čak 5,5 milijardi, a izvoz 3,5 milijardi dolara. Već u prvih šest meseci ove godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, izvoz poljoprivrednih proizvoda vredeo je 1,5 milijardi dolara što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 7,7 odsto. Srbija ima plodnu i kvalitetnu zemlju, po stanovniku imamo više obradive zemlje i „bogatiji” smo od većine zemalja Evropske unije. Imamo vredne i obrazovane farmere. Obrađujemo, ipak, tek 3,5 miliona hektara, ali pola miliona hektara je zapušteno. Nedostaje nam hitna obnova

Teme nedelje.

29.08.2016 u 08:30

Nemcima draža organska hrana

Od našeg dopisnika Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što nemački farmaceutsko-hemijski ponos – kompanija „Bajer” – na sve načine nastoji da kupi u Evropi ozloglašeni američki „Monsanto” poznat po proizvodnji genetski modifikovanih (GM) biljnih kultura, u Nemačkoj se nimalo nije promenilo većinsko protivljenje da se na njihovom tlu uzgajaju GM žitarice ili krompir, kao i da se GM hrana nalazi na rafovima supermarketa. To protivljenje je i razlog zašto u Nemačkoj sve više jača pokret protivnika sklapanja trgovinskih sporazuma Evropske unije sa Kanadom i SAD jer se ljudi plaše da će Evropom zavladati američki niži standardi po pitanju kvaliteta hrane. Iako se čisti GM proizvodi, poput povrća, voća i mesa, ne mogu naći u prodaji u Nemačkoj i većem delu EU, daleko od toga da su

Teme nedelje.

29.08.2016 u 09:15

Gaje soju kao marihuanu

Poslednjih pet godina nijedna kontrola Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede nije prošla bez otkrivanja novih ilegalnih zasada GM soje u Srbiji. Tokom kontrole inspektori koriste proteinske test trake za brzu detekciju prisustva genetičke modifikacije i GPS uređaje (zbog utvrđivanja koordinata). Kada se analizama potvrdi prisustvo genetičke modifikacije na usevima protiv vlasnika ili korisnika tih parcela inspekcija pokreće postupke kod nadležnih sudova, navode u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je „Politika” ranije objavila, soja se uglavnom organizovano gaji a seljaci su se toliko izveštili da sakrivaju useve među redovima kukuruza, daleko od puteva, poput uzgajivača marihuane. 2012. godina Inspekcija je kontrolisala zasade na teritorijama Južnobačkog,

Teme nedelje.

29.08.2016 u 08:05

Monsanto je uveliko u Srbiji

„Monsanto” ukršta gene, a sam je nastao ukrštanjem Frankenštajna i Ebenezera Skrudža, ili tako makar veruje dobar deo javnosti koji u najvećoj svetskoj kompaniji za proizvodnju semena, pa i genetski modifikovanog, vidi kombinaciju zloupotreba u nauci i neutažive želje za profitom. Iako se o tome malo zna i govori, američka korporacija s najgorim imidžom na svetu uveliko je prisutna i u Srbiji. Njen ugled u javnosti mogao bi da postane još gori ako bi se, kako ovih dana ponovo najavljuje „Blumberg”, spojila s nemačkim pandanom, „Bajerom”. Od dva ozloglašena proizvođača semena i pesticida, za koje se veruje da izazivaju kancer, uništenje životne sredine i propast brojnih poljoprivrednika, nastao bi gigant koji bi vršio još veći uticaj da se pređe na GMO. Za „Monsanto” se vrlo dobro zna još

Teme nedelje.

27.08.2016 u 22:00

Već jedemo GMO

O genetski modifikovanoj hrani Vučićeva nova vlada čini se spremnija je da govori nego ona prethodna i sve pre nje. Premijer je čak direktno, tokom izlaganja ekspozea, rekao da već jedemo genetski modifikovanu hranu „svaki dan”. Ministar trgovine Rasim Ljajić je to potvrdio u izjavi za „Politku”: – To je istina. Jedemo meso životinja koje su hranjene GM stočnom hranom. To meso dolazi iz uvoza. Zato je bitno da se insistira na obeležavanju ovakvih proizvoda kako bi građani u svakom trenutku znali šta kupuju. Pitanje GMO-a je, objašnjava Ljajić, vrlo osetljivo i pre donošenja bilo kakve odluke konsultovaće se stručna javnost. – Ono što je sigurno jeste da neće biti gajenja ovih useva na teritoriji Srbije, ali reč zabrana mora da se briše pre pristupanja Svetskoj trgovinskoj

Magazin

25.08.2016 u 12:01

Utiče li noćni rad na kilažu

Pekari, lekari, policajci, noćni čuvari, studenti u vreme ispita i drugi koji obavljaju posao van uobičajenog dnevnog radnog vremena mogu da se nađu u situaciji da mimo svoje volje postanu debeli. Angažovanje u noćnim satima za neke je, poput lekara i drugog medicinskog osoblja rotaciono, dok su druga zanimanja predodređena da traju godinama do duboko u noć, tačnije do jutra. Lagani doručak pred spavanje Povratak iz treće smene a pre jutarnjeg spavanja pravo je vreme za hranu u kojoj ima malo proteina, a dosta ugljenih hidrata: hleb i razna peciva od integralnog brašna i naravno voće. Količina ne bi trebalo da bude velika da ne ometa dijafragmu. Primer za takav doručak je integralni tost sa džemom i čaša soka od ceđene pomorandže. Nameće se pitanje da li zaposleni

Teme nedelje.

22.08.2016 u 09:15

Probušiću kašiku, konačno

Dijeta! Za taj pojam znam od najranijeg detinjstva. Starija sestra mislila je da bi s nekoliko kilograma manjka bila zgodnija. I zato je sedamdesetih godina prošlog veka sa sestrom od tetke bila čest pacijent čuvenog i tada jedinstvenog doktora Pfafa. U ono vreme koja god bi žena poželela izgled za naslovne strane kucala bi na vrata njegove ordinacije i dobijala rigoroznu dijetu. Mislila sam, nikad mi neće zatrebati recepti za doručak s pola viršle i 25 grama sira i za ručak 80 grama belog mesa s gomilom nezačinjenog zeleniša. Ali, želja za izgledom ala Lokica Stefanović odvela me je u prvi pokušaj. Nađosmo drugarica istomišljenica i ja dijetu u jednom ondašnjem časopisu. Merimo namirnice, brojimo kalorije umesto da učimo i izlazimo. Efekat – mrzovolja i blage

Teme nedelje.

22.08.2016 u 09:25

Dijeta nije gladovanje, već promena stila života

Gojaznost, problemi s određenim organima, muke zbog visokog holesterola i triglicerida samo su neki od problema zbog kojih građani traže savet lekara posle neuspešnog držanja iscrpljujućih dijeta. Od kupus dijete preko one s konzumiranjem mesa u izobilju do one koja se zasniva na uzimanju kuvanih jaja ili samo ispijanjem blendiranih sokova, sve se na kraju svede na isto – nagli gubitak a potom povratak starih i dodavanje novih kilograma. Na izbor dijete za koju će se neko odlučiti najviše utiču informacije o brzini i količini gubitka kilograma. Što neka dijeta više obećava na papiru – to će ljudi za njom pre posegnuti. Najopasnije su, ipak, one koje podrazumevaju izbacivanje neke grupe namirnica. Jer, držanjem nezdravih dijeta osoba može da dovede sebe u situaciju da joj obole bubrezi i dođe do

Teme nedelje.

22.08.2016 u 09:15

Tajne hrono ishrane

Stalno nešto grickamo, čak i nakon završenog obroka. Taman posle krmenadli, prženog krompira, vruće vekne mogla bi da „padne” i neka poslastica, najbolje što slađa, potajno se nadamo. Brzo ipak zaboravljamo da smo doručak zamenili šoljom crne kafe, ali zato nećemo pokleknuti pred večerom – naravno s nogu. Ko će sada da sprema ribu u foliji, spanać dinstan na belom luku i salatu koju treba detaljno očistiti. I tako – svaki dan. Koliko zapravo možemo da izdržimo ovakav tempo i da li ćemo ostati zdravi ako se na tako redovno hranimo? Pobornici hrono ishrane uvereni su da ćemo završiti u ćorsokaku, na putu koji sigurno vodi u hipertenziju, dijabetes, probleme s povišenim masnoćama... Protivnici ovog veoma popularnog režima ishrane pak tvrde da ćemo unošenjem veće količine proteina koji su

Teme nedelje.

20.08.2016 u 22:00

Sinhronizovano gladovanje

Madona praktikuje vazdušnu dijetu. Ova pevačica drži u ruci hranu, ali je ne jede. Glumica Megan Foks kune se da je tajna njene vitkosti u činjenici da pre svakog obroka pije koktel od jabukovog sirćeta i vode, dok njena koleginica Riz Viderspun zarad linije jede hranu za bebe. Tako je u Holivudu. A kako je u Srbiji? Ovde je u modi sinhronizovano gladovanje. Ne samo zbog loše ekonomske situacije, već i zbog hrono dijete. Njeni zagovornici, doduše, tvrde da, iako ste na dijeti ne gladujete – možete da jedete većinu namirnica, u neograničenim količinama, ali u tačno određeno vreme. Štaviše, preskakanje obroka je zabranjeno. Pravi hroner dan ne započinje kafom, već toplom limunadom. Doručak servira tačno 30 minuta kasnije, pa tek za pola sata sme da popije kafu. Ručak tempira u narednih četiri

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: hrana