Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Економија

06.09.2016 у 08:15

Србија још нема закон који би регулисао питање вишкова хране, али, како „Политика” сазнаје, овај пропис је у припреми. Оформљена је већ радна група коју води Министарство рада и социјалне политике, у коју су укључени сви релевантни чиниоци који се баве овом проблематиком, али и Министарство пољопривреде, које би требало да да сугестије око контроле и безбедности намирница које се донирају. Министарство финансија ће, сазнајемо, дефинисати подстицаје за све компаније које ће донирати намирнице. Нацрт закона , како се очекује, на столу би требало да буде до нове године. – То је добра вест јер, уколико и Србија добије закон, то би сигурно значило да ћемо бити у могућности да подмиримо потребе већег дела угроженог становништва. Да би се овај пропис ефикасно спровео, неопходно је спровести

Теме недеље.

03.09.2016 у 22:00

Предности наше 45. паралеле

Пољопривреда Србије ове године би, како се очекује, могла да оствари рекордне резултате и у производњи и у извозу. Аграрни стручњаци процењују да би, ако не буде тржишних поремећаја и време нам буде ишло наруку, производња могла да достигне чак 5,5 милијарди, а извоз 3,5 милијарди долара. Већ у првих шест месеци ове године, показују подаци Републичког завода за статистику, извоз пољопривредних производа вредео је 1,5 милијарди долара што је у односу на исти период прошле године раст од 7,7 одсто. Србија има плодну и квалитетну земљу, по становнику имамо више обрадиве земље и „богатији” смо од већине земаља Европске уније. Имамо вредне и образоване фармере. Обрађујемо, ипак, тек 3,5 милиона хектара, али пола милиона хектара је запуштено. Недостаје нам хитна обнова прехрамбене

Теме недеље.

29.08.2016 у 08:30

Немцима дража органска храна

Од нашег дописника Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што немачки фармацеутско-хемијски понос – компанија „Бајер” – на све начине настоји да купи у Европи озлоглашени амерички „Монсанто” познат по производњи генетски модификованих (ГМ) биљних култура, у Немачкој се нимало није променило већинско противљење да се на њиховом тлу узгајају ГМ житарице или кромпир, као и да се ГМ храна налази на рафовима супермаркета. То противљење је и разлог зашто у Немачкој све више јача покрет противника склапања трговинских споразума Европске уније са Канадом и САД јер се људи плаше да ће Европом завладати амерички нижи стандарди по питању квалитета хране. Иако се чисти ГМ производи, попут поврћа, воћа и меса, не могу наћи у продаји у Немачкој и већем делу ЕУ, далеко од тога да су генетски

Теме недеље.

29.08.2016 у 09:15

Гаје соју као марихуану

Последњих пет година ниједна контрола Фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде није прошла без откривања нових илегалних засада ГМ соје у Србији. Током контроле инспектори користе протеинске тест траке за брзу детекцију присуства генетичке модификације и ГПС уређаје (због утврђивања координата). Када се анализама потврди присуство генетичке модификације на усевима против власника или корисника тих парцела инспекција покреће поступке код надлежних судова, наводе у Министарству пољопривреде. Како је „Политика” раније објавила, соја се углавном организовано гаји а сељаци су се толико извештили да сакривају усеве међу редовима кукуруза, далеко од путева, попут узгајивача марихуане. 2012. година Инспекција је контролисала засаде на територијама Јужнобачког, Западнобачког,

Теме недеље.

29.08.2016 у 08:05

Монсанто је увелико у Србији

„Монсанто” укршта гене, а сам је настао укрштањем Франкенштајна и Ебенезера Скруџа, или тако макар верује добар део јавности који у највећој светској компанији за производњу семена, па и генетски модификованог, види комбинацију злоупотреба у науци и неутаживе жеље за профитом. Иако се о томе мало зна и говори, америчка корпорација с најгорим имиџом на свету увелико је присутна и у Србији. Њен углед у јавности могао би да постане још гори ако би се, како ових дана поново најављује „Блумберг”, спојила с немачким панданом, „Бајером”. Од два озлоглашена произвођача семена и пестицида, за које се верује да изазивају канцер, уништење животне средине и пропаст бројних пољопривредника, настао би гигант који би вршио још већи утицај да се пређе на ГМО. За „Монсанто” се врло добро зна још

Теме недеље.

27.08.2016 у 22:00

Већ једемо ГМО

О генетски модификованој храни Вучићева нова влада чини се спремнија је да говори него она претходна и све пре ње. Премијер је чак директно, током излагања експозеа, рекао да већ једемо генетски модификовану храну „сваки дан”. Министар трговине Расим Љајић је то потврдио у изјави за „Политку”: – То је истина. Једемо месо животиња које су храњене ГМ сточном храном. То месо долази из увоза. Зато је битно да се инсистира на обележавању оваквих производа како би грађани у сваком тренутку знали шта купују. Питање ГМО-а је, објашњава Љајић, врло осетљиво и пре доношења било какве одлуке консултоваће се стручна јавност. – Оно што је сигурно јесте да неће бити гајења ових усева на територији Србије, али реч забрана мора да се брише пре приступања Светској трговинској организацији.

Магазин

25.08.2016 у 12:01

Утиче ли ноћни рад на килажу

Пекари, лекари, полицајци, ноћни чувари, студенти у време испита и други који обављају посао ван уобичајеног дневног радног времена могу да се нађу у ситуацији да мимо своје воље постану дебели. Ангажовање у ноћним сатима за неке је, попут лекара и другог медицинског особља ротационо, док су друга занимања предодређена да трају годинама до дубоко у ноћ, тачније до јутра. Лагани доручак пред спавање Повратак из треће смене а пре јутарњег спавања право је време за храну у којој има мало протеина, а доста угљених хидрата: хлеб и разна пецива од интегралног брашна и наравно воће. Количина не би требало да буде велика да не омета дијафрагму. Пример за такав доручак је интегрални тост са џемом и чаша сока од цеђене поморанџе. Намеће се питање да ли запослени у трећој

Теме недеље.

22.08.2016 у 09:15

Пробушићу кашику, коначно

Дијета! За тај појам знам од најранијег детињства. Старија сестра мислила је да би с неколико килограма мањка била згоднија. И зато је седамдесетих година прошлог века са сестром од тетке била чест пацијент чувеног и тада јединственог доктора Пфафа. У оно време која год би жена пожелела изглед за насловне стране куцала би на врата његове ординације и добијала ригорозну дијету. Мислила сам, никад ми неће затребати рецепти за доручак с пола виршле и 25 грама сира и за ручак 80 грама белог меса с гомилом незачињеног зелениша. Али, жеља за изгледом ала Локица Стефановић одвела ме је у први покушај. Нађосмо другарица истомишљеница и ја дијету у једном ондашњем часопису. Меримо намирнице, бројимо калорије уместо да учимо и излазимо. Ефекат – мрзовоља и благе

Теме недеље.

22.08.2016 у 09:25

Дијета није гладовање, већ промена стила живота

Гојазност, проблеми с одређеним органима, муке због високог холестерола и триглицерида само су неки од проблема због којих грађани траже савет лекара после неуспешног држања исцрпљујућих дијета. Од купус дијете преко оне с конзумирањем меса у изобиљу до оне која се заснива на узимању куваних јаја или само испијањем блендираних сокова, све се на крају сведе на исто – нагли губитак а потом повратак старих и додавање нових килограма. На избор дијете за коју ће се неко одлучити највише утичу информације о брзини и количини губитка килограма. Што нека дијета више обећава на папиру – то ће људи за њом пре посегнути. Најопасније су, ипак, оне које подразумевају избацивање неке групе намирница. Јер, држањем нездравих дијета особа може да доведе себе у ситуацију да јој оболе бубрези и дође до

Теме недеље.

22.08.2016 у 09:15

Тајне хроно исхране

Стално нешто грицкамо, чак и након завршеног оброка. Таман после крменадли, прженог кромпира, вруће векне могла би да „падне” и нека посластица, најбоље што слађа, потајно се надамо. Брзо ипак заборављамо да смо доручак заменили шољом црне кафе, али зато нећемо поклекнути пред вечером – наравно с ногу. Ко ће сада да спрема рибу у фолији, спанаћ динстан на белом луку и салату коју треба детаљно очистити. И тако – сваки дан. Колико заправо можемо да издржимо овакав темпо и да ли ћемо остати здрави ако се на тако редовно хранимо? Поборници хроно исхране уверени су да ћемо завршити у ћорсокаку, на путу који сигурно води у хипертензију, дијабетес, проблеме с повишеним масноћама... Противници овог веома популарног режима исхране пак тврде да ћемо уношењем веће количине протеина који су

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: храна