Осам производа добило ознаку „српски квалитет”

Истакао је да сва истраживања показују да потрошачи у Србији желе да купују домаће производе, али да немају довољно информација где да их пронађу. Држава је због тога стала иза овог пројекта са гаранцијом да жиг значи – српску сировину и бољи квалитет.

– Кренули смо од месне индустрије јер постоји велики притисак страних компанија да своју робу пласирају на нашем тржишту. Али интересовање показују и произвођачи меда. Надамо се да ће и други

сектори имати интереса да се укључе јер ова ознака доноси и већу конкурентност на домаћем и страном тржишту – рекао је Недимовић.

Квалитет производа са националним жигом биће, према тврдњи надлежних, двоструко контролисан. Провераваће га независне лабораторије које ће овластити Министарство пољопривреде, али и надлежне инспекције. Жиг није трајан (дозвола се издаје на годину дана) и произвођач га може изгубити ако се утврди да производ не испуњава прописане услове.

Влада Србије прошле године је усвојила уредбу која предвиђа да трговци у радњама могу да поставе и посебне рафове са храном која има овакав жиг. Право да га добију имају искључиво прерађени пољопривредни и прехрамбени производи.

Представник ФАО Емануел Хидиер на јучерашњој промоцији направио је и паралелу између српског националног жига и француске ознаке „лабел руж”.

– Верујемо да ће пројекат привући и друге српске произвођаче, као што је случај у Француској. Тамо је било потребно око 20 година да се реализује ова идеја. У међувремену, ознака „лабел руж” постигла је одличне резултате и тренутно око 400 производа носи овај престижни жиг. Вредност тог тржишта је око 1,5 милијарди евра, што је потврда да промоција квалитетних производа има добру перспективу – рекао је Хидиер.