Није сир ако није од млека
Европски суд правде, пре неколико дан, донео је пресуду којом је забранио да се производи биљног порекла продају под ознаком „млеко”, „путер” или „сир”. У пресуди се, како преноси Би-Би-Си, наводи да произвођачи називе – „млеко”, „путер”, „крем сир” и „јогурт” могу да користите само за означавање и рекламирање производа који су добијени од млека. Изречена забрана важи и у случајевима када су ти називи допуњени појашњавајућим или описним додацима који упућују на биљно порекло производа, као што су „биљни сир”, „веги чиз” и „крим”.
Више ни такви називи не могу да се употребљавају на декларацији.
Ова пресуда донета је у процесу који је покренуло једно немачко удружење потрошача против компаније која производи и дистрибуира вегетаријанску и веганску храну и која је потрошачима нудила биљне сиреве „тофу путер” и сличне производе због чега су многи купци били доведени у заблуду.
У Србији оваква забрана не важи. Још пре пет година у фрижидерима великих маркета, а посебно на пијацама на југу Србије појавили су се меки бели сиреви налик на „фету” по изузетно ниским ценама. Овај сир увезен је из Бугарске али су брзо и домаћи произвођачи кренули да производе замене за сир и друге млечне производе. Они се праве од мешавине млечних протеина и биљних уља, најчешће палминог и делимично хидрогенизоване биљне масти. На овај проблем први је указао власник једне млекаре у Димитровграду. Упозорио је надлежно министарство да се ови производи шверцују из Бугарске и да је тржиште на југу земље преплављено. Одговор инспекције тада је гласио да се при увозу контролише микробиолошка исправност производа, али да не постоји могућност да се лабораторијски провери њихов састав.
Производи са оваквом јефтином рецептуром задали су ударац малим, традиционалним млекарама у Србији. Многе су се чак и преоријентисале на производњу производа без млека, па чак и ангажовали технологе из Бугарске. Иначе, у овој земљи је почетком 2012. избила афера са производњом и дистрибуцијом јефтиног сира од палминог уља. Килограм оваквог сира је у набавци коштао 1,25 евра по килограму. На пијацама се продавао за 250 динара. Овој цени произвођачи сира од млека нису могли никако да парирају. Проблем је што је овај производ декларисан као бугарски сир „деликатес” а купци тада нису знали о чему је заправо реч. Тек после упорног притиска медија и произвођача надлежни су донели уредбу да се овакви производи јасније обележе и физички одвоје од традиционалних млечних производа, како би купци знали шта купују. Питање је колико је тржиште уређено ван легалних радњи јер се на пијацама, као и у малим радњама, и даље могу купити необично јефтини бели сиреви и качкаваљи. Они су често на снижењима па се купци на овај начин доводе у заблуду.
Асортиман биљних замена млечним производима стално се увећава. Прошле године објављено је да се на тржишту чак појавила и биљна павлака. У овај производ, који би у саставу морао да садржи искључиво млечне масти (и то до 20 одсто), произвођачи су додавали биљне масти и на тај начин обарали цену. Наравно, овакве мешавине се не декларишу. У Министарству пољопривреде су изјавили да производи од протеина млека и биљних масти (као што су павлака и сиреви) не могу да се стављају у промет као млечни производи. Они, како је речено, могу да се продају само под одређеним комерцијалним именом, са јасном назнаком њиховог порекла.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
