Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Svet

08.12.2016 u 23:29

VAŠINGTON – Legendarni Džon Glen, prvi Amerikanac koji je kao astronaut obišao orbitu oko Zemlje, umro je danas u 95. godini. On je bio jedan od heroja svemirskog programa NASA i američke avijacije uopšte. Glen je preminuo okružen porodicom u bolnici u Kolumbusu, prenose agencije. „Džon Glen jeste, i uvek će biti, istinski heroj države Ohajo. Svi smo tužni zbog njegovog odlaska”, rekao je guverner države Ohajo, Džon R. Kejsik. Glen je kao mladi vojni pilot srušio rekord u transkontinentalnoj brzini leta, ali će u istoriji ipak ostati upisan kao prvi Amerikanac koji je 1962. kao astronaut napravio puni krug oko Zemlje. Punih 36 godina nakon toga, Glen je u 77. godini postao najstariji čovek koji je učestovao u svemirskoj misiji. Naime, 1998. je bio član sedmočlane posade šatla

Nauka

14.11.2016 u 17:17

Planeta pod sjajem supermeseca (FOTO)

Zemljin jedini prirodni satelit ovih dana se ukazuje kao supermesec, i to kao ekstra supermesec – u ponedeljak nam je bio bliži nego ikada za poslednjih 68 godina. Retka pojava izvukla je pod noćno nebo zaljubljenike u astronomiju, fotografe i romantike širom sveta. Još u nedelju uveče uhvaćen je u punom sjaju u Kanzasu, Meksiko Sitiju, Bajkonuru. Supermesec je bio i zvezda fudbalske utakmice u Aleksandriji. Juče po podne stizale su fotografije iz Sidneja i Kalkute. Posetilac na fudbalskoj utakmici u Aleksandriji (Foto Rojters/A. A. Dalš) Supermesec nije retka astronomska pojava. Dešava se u proseku na 13 i po meseci, svaki put kada je Mesec pun u trenutku kada uđe u perigej, najbližu tačku Zemlji na svom putu oko nje. Međutim, ovog novembra zbog promenljive prirode njegove putanje

Nauka

11.11.2016 u 22:00

Spremite foto-aparate za supermesec

Mesec će u ponedeljak 14. novembra biti najveći i najsjajniji za poslednjih 68 godina. Ako nebo bude bez oblaka, biće to retka prilika da se uživa u pogledu na ovaj fenomen i da se fotografiše, jer će se sledeći put u takvom sjaju ukazati tek za 18 godina, krajem novembra 2034. godine. Reč je o pojavi poznatoj kao supermesec, koja se dešava kada je Mesec pun u trenutku kada uđe u perigej, najbližu tačku Zemlji na svom putu oko nje. U proseku se događa na svakih 13 i po meseci, ali ova godina i 2014. zanimljive su po tome što su imale po čak tri supermeseca. Prema podacima američke agencije NASA naš jedini prirodni satelit u perigeju deluje 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji nego kada se nalazi na udaljenijoj tački od Zemlje, apogeju. Kada je najbliže Zemlji, udaljenost iznosi

Magazin

18.10.2016 u 11:59

Evropske i ruske letelice na korak do Marsa

Posle sedam meseci zajedničkog putovanja, dve „Ekso Mars” letelice konačno su se razdvojile, tri dana pre nego što će doći do svoje konačne destinacije – Crvene planete, izvestili su svetski mediji. Letelice koje su delo evropske i ruske svemirske agencije, zajedno su lansirane u martu, ali sada je svaka od njih samostalno krenula u svoju misiju. Jedna će tražiti znakove života u atmosferi Marsa, dok druga treba da se spusti na površinu Crvene planete, ako je moguće, u jednom komadu. To je deo prve faze „Ekso Mars” misije, zajedničkog projekta Evropske svemirske agencije i Ruske federalne svemirske agencije, čiji je cilj odgovor na pitanje: da li je ikad bilo života u atmosferi ili na površini Marsa i da li je još uvek tamo. Letelica koja će ispitivati atmosferu zove se „Trace

Magazin

10.10.2016 u 12:08

„Rozeta” završila misiju

Misija svemirske sonde „Rozeta”, koja je 12 godina proučavala jednu kometu, završena je kada je letelica nedavno prinudno sletela na površinu svemirskog tela, što je bilo i planirano, snimajući fotografije tokom sletanja. „Rozeta”, prva svemirska sonda koja je obišla kometu, imala je zadatak da izađe iz orbite i sudari se sa ledenom površinom komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Kontrola misije navela je da je pri sudaru sonda putovala brzinom od oko 90 centimetara u sekundi, što je slično brzini ljudskog hoda. Pre nego što se srušila, „Rozeta” je prikupila i poslala svoju poslednju zbirku podataka i fotografija, uključujući i neke snimke površine komete izbliza. Svemirska letelica koju je Evropska svemirska agencija lansirala 2004. godine poslala je robotsku sondu nazvanu „File”

Magazin

30.09.2016 u 12:02

Nova saznanja o energijama crnih rupa

Crne rupe oduvek su bile izuzetno zanimljive za naučnike koji još uvek otkrivaju nove informacije o tim svemirskim fenomenima, u kojima je gravitacija toliko jaka da čak ni svetlost ne može da pobegne. Crne rupe se formiraju kada takozvane super velike zvezde eksplodiraju u izvanredne, ali kratkotrajne supernove. Sva materija, koja se rasprši usled te masivne eksplozije, nestane u roku od nekoliko sedmica ili meseci, a gravitacija sve to uruši u veoma mali prostor. Neki novi podaci s japanskog satelita sada pomažu pri dešifrovanju tajni ovih nevidljivih nebeskih tela. Crne rupe su nevidljive za ljudsko oko. Međutim, teleskopi sa specijalnim instrumentima mogu da ih lociraju na osnovu toga kako utiču na obližnje zvezde. Japanska svemirska agencija je u februaru lansirala satelit

Magazin

28.09.2016 u 18:04

Otkrivena voda na Jupiterovom satelitu „Evropa”

Vašington – Američka svemirska agencija NASA objavila je da snimci koje je načinio teleskop „Habl” dokazuju da na Jupiterovom satelitu „Evropa” postoji okean ispunjen vodom, koji se nalazi ispod nekoliko kilometara debelog sloja leda. Naučnici su naveli da je moguće i postojanje vode na površini „Evrope”, kao i da su našli moguće dokaze o postojanju vode i na drugim Jupiterovim prirodnim satelitima, preneo je Tanjug. Sprema se nova letelica Kada je predsednik SAD Barak Obama predložio budžet od 18,5 milijardi dolara za tamošnju svemirsku agenciju za 2016. godinu, Nasin finansijski direktor tražio je još dodatnih 30 miliona dolara za pripremu slanja misije na Jupiterov satelit „Evropu”. Naučnici iz Nasine laboratorije za mlazni pogon u kalifornijskom gradu Pasadena

Nauka

11.09.2016 u 18:08

Nasa nas spasava od opasnog asteroida

Američka agencija za istraživanje svemira Nasa lansirala je svemirsku sondu „Oziris reks”, koja treba da sustigne i ispita potencijalno opasan asteroid Benu, preneli su američki mediji. Po scenariju sličnom onom iz filma „Armagedon”, samo bez posade, „Oziris” bi trebalo da uzme uzorak sa nebeskog tela koje je na listi potencijalno opasnih asteroida, što znači da postoji mogućnost da se jednog dana sudari sa Zemljom. Očekuje se da će sonda do njega da stigne u avgustu 2018. i da potom dve godine provede snimajući površinu asteroida. U julu 2020. trebalo bi da ispruži tri metra dugu robotsku ruku i uzme uzorak prašine i kamenja. Svemirska sonda „Oziris” bi trebalo da uzme uzorak sa nebeskog tela koje je na listi potencijalno opasnih asteroida, što znači da postoji mogućnost da se

Beograd

11.09.2016 u 10:44

Astronomija za početnike

Šta je Sunčevo jezgro? Koji su oblici svetlosti, a šta predstavlja Sunčev vetar? Na šta se konkretno misli kada se pomenu pojmovi hromosfera i korona? Ovo su samo neka od pitanja na koje su dobili odgovor posetioci jedinstvenog besplatnog kursa astronomije za početnike, koje je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković” održalo u Planetarijumu na Kalemegdanu. Stručnjaci ovog društva zaljubljenicima u zvezdano nebo, nebeska tela i planete predstavili su znanja o zvezdama, Mlečnom putu, drugim galaksijama i vasioni, a najviše reči je bilo o suncu kao našoj najbližoj zvezdi, bez koje ne bi bilo života na zemlji. – Naše društvo je osnovano 1934. godine, a kurseve organizujemo od 1965. godine, od kada smo se preselili u Despotovu kulu. Posetiocima je interesantno što mogu da sednu oko

Nauka

05.09.2016 u 18:28

Teleskop Habl ostaje u orbiti još pet godina

Svemirski teleskop „Habl” oduševljava Zemljane snimcima dalekog svemira već više od 26 godina. Za satelit, to je duboka starost, ali tim od oko 80 inženjera Američke svemirske agencije (NASA) vredno radi na tome da produži životni vek „Hablovih” mehaničkih delova. „Habl” je još uvek u toliko dobrom stanju da je NASA produžila njegovu misiju za još pet godina. To znači da će se ta misija preklopiti sa početkom rada svemirskog teleskopa „Džejms Veb”, koji je planiran za 2018. godinu. „Deo našeg posla je da predvidimo kakav bi problem mogao da se pojavi i da pronađemo načine da ga zaobiđemo ili rešimo tako da se vraćamo nauci što je pre moguće”, objašnjava Olivija Lupi, operacioni menadžer „Habla”, prenosi Tanjug. „Habl”, nazvan po američkom kosmologu Edvardu Hablu, nije prvi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: astronomija