Tag: Marinko M. Vučinić

U tekstu objavljenom u „Politici”posvećenom prikazu tribine održane 22.maja 2015.na Filozofskom fakultetu u Beogradu o knjizi Slobodana Žunjića „Istorija srpske filozofije”postavljeno je pitanje o čemu se polemiše na ovom fakultetu. Pri tome se posebno ističe da je ovo delo tom prilikom okarakterisano kao „tabloidno”, „banalno”, „pamfletsko”,da se bavi obračunom sa analitičkom filozofijom i da je...

Jovan Skerlić je 1904. godine dao veoma oštru ocenu stanja u Radikalnoj stranci nakon majskog prevrata 1903. „Ona je postala samo bleda senka nekadašnje Radikalne stranke, političko telo bez duše, bez kičmene moždine, bez ideja i bez načela, kolos na nogama od ilovače. Ona je prestajala biti odsutno demokratska stranka malih ljudi, naroda seljaka, malih trgovaca. Ona je sve više i više postajala...

Neprestano se čuju zahtevi da se na našoj političkoj sceni pojave i afirmišu nove političke snage, partijei pokreti, nevladine organizacije i novi politički lideri neopterećeni dosadašnjim načinom funkcionisanja političkog života. Traže se politički nepotrošeni i nekompromitovani ljudi, a na svakim izborima ti isti birači svoje glasove daju proverenim i starim političkim igračima.Tek kad neka od...

Svaka naša afera, a ređaju se kao na pokretnoj traci, postavlja za naše društvo izuzetno važno pitanje: imamo li mi javnost, kakva je njena stvarna uloga u našem političkom životu i kakve sve posledice afere proizvode i ostavljaju? Većinu njih vrlo brzo prekrije zaborav i ubrzani ritam naše dnevne politike u kojoj nema mesta za suštinsku ulogu javnosti – utvrđivanje pravih fakata i odgovornosti. Osim...

Demokratska stranka je posle parlamentarnih izbora i dalje zaglibljena u svojoj nespremnosti da prekine s dosadašnjim anahronim oligarhijskim načinom funkcionisanja. Evropske vrednosti za koje se predstavnici DS-a, i sam Dragan Đilas, veoma zalažu sadržane su u nepisanom pravilu da vodeći politički funkcioneri posle izgubljenih izbora podnose ostavke. Zato je personalna odgovornost za izborni poraz...

Ono što pokušavam da razumem jeste zašto su glasači izgubili poverenje da njihov glas može da dovede do promene; zašto demokratizacija društva ima za posledicu smanjenje poverenja u demokratske institucije. Može li demokratija da opstane bez poverenja, pita se Ivan Krastev u svojoj knjizi „S verom u nepoverenje”. Verujem da građani u Srbiji dele ovu suštinsku dilemu koju je izneo bugarski teoretičar...

Suština demokratije se ogleda i u neprestanoj težnji da se ostvaruje i podstiče rasprava o najvažnijim pitanjima jednog društva. Međutim, u našoj javnosti i dalje prevladava sklonost ka monolozima ili fingiranom dijalogu koji služi samo kao bledi i plitki surogat za ozbiljnu društvenu raspravu. Ovu pojavu možemo jasno prepoznati u našim medijima u kojima političke emisije služe samo za plasiranje...

U vreme jednopartijskog samoupravnog socijalizma političke i poslovne karijere često su se okončavale dobijanjem utešnog savetničkog mesta ili slanjem u diplomatsku službu. Posle velikih i dramatičnih političkih zaokreta, jedino ako se nije radilo o ljudima koji su bili smenjivani i izloženi političkom progonu, većina isluženih političkih kadrova završavala je u Savetu federacije ili su postavljani...