Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.65	103.26	102.96
125.94	126.7	126.32

Beograd

03.02.2020 u 22:50

Skulpture od motika

Motike kojima se nekada kopalo na njivi poslužile su umetniku Milošu Šariću da napravi skulpture od gvožđa. Ovaj vajar dela je predstavio na izložbi „Svi moji preci” u Galeriji SKC-a i one su deo istoimene serije radova nastalih tokom proteklih šest meseci. U skulpture je ugrađeno više od dvesta elementa skupljanih šest godina. – Aparat za varenje bio mi je glavni alat. Njime sam spajao delove gvožđa i od njih napravio radove koji upućuju na porodicu: „Stub”, „Kuće”, „Prsten” i „Put”. Motika je jedno od prvih oruđa koje je čovek počeo da koristi i vekovima je obezbeđivala koru hleba i krov nad glavom. Novi, brzi ritam života u kome ima dosta otuđivanja i među članovima porodice, skinula je sa životne scene motiku – objašnjava autor. Kreiranjem umetničke priče u koju je utkana i

Društvo

28.01.2020 u 20:20

Spomenik ratnoj mladosti mlade vajarke Nataše

Užice – Za spomenik posvećen sećanju na slavni bataljon 1.300 kaplara, otkriven proletos pred zgradom Užičke gimnazije preko puta Crkve Svetog Đorđa, Užičani kažu da je jedan od najlepših u ovom gradu. Statua mladića s knjigama u levoj ruci i puškom o desnom ramenu, bronzana oda rodoljublju intelektualne elite i mladalačkom osećaju dužnosti, napravljen je umećem i trudom mlade umetnice, vajarke Nataše Tanović Marković. Izbor mudar a nesvakidašnji za naše prilike gde se izrada važnih gradskih spomenika uglavnom poverava iskusnim umetnicima.

Kultura

09.01.2020 u 12:22

Sećanje na umetnika čije su kamene ptice svetom letele

Zlatibor – U selu Trnavi usred zlatiborskih brda stvarao je samouki umetnik, klesar običnog kamena, koji je čistu prirodu pretvarao u umetnost. Nadaren tako da su mu dela daleko stizala, čak i u Tokiju izlagana. Njegove kamene ptice letele su preko sveta i darovane Bilu Gejtsu, biznismenu Hondi i drugim poznatim ljudima. Taj stvaralac iz Trnave Vladimir Mitrović (1953–2016) pre tri i po godine se iznenada preselio u večnost, ali ga i sada s poštovanjem pominju. Ovih dana dela sa umetničke kolonije „Trnava”, koju je on osnovao pa bezmalo četvrt veka slikare i vajare okupljao (a ona i posle Mitrovićeve smrti nastavila da živi), izložena su u galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru. Pričaju znalci da je Vlade Mitrović okrilatio ljuti zlatiborski kamen, pokrete koje nije lako ni naslikati

Kultura

11.12.2019 u 10:01

Pulsiranje skulptura u Legatu Koke Jankovića

Kragujevac – Da je još među nama, Nikola Koka Janković (1926–2017) u petak bi proslavio rođendan, a danas bi bio sigurno prezadovoljan. Njegov legat u rodnom Kragujevcu, u punom sjaju novog i vizuelno zaista elegantnog, pitkog objekta, biće u podne predstavljen javnosti. Biće to privilegija – oni koji, poput nas tokom jučerašnjeg pretpremijernog obilaska, budu prisustvovali dnevnom programu otvaranja doživeće ovo zdanje i skulpture u njemu onako kako je i najmagičnije. Uz igru svetlosti i senke taj prostor, još ako je i sunčano, kao da posebno poigrava. Upravo to osvetljenje, prirodno i meko, najprisutniji je sporedni činilac celog izložbenog zdanja čime je Kokinim delima – a ona i jesu ovde glavni glumci – omogućeno da blistaju i pulsiraju poput bića koja dišu i pokreću se. Jednostavne spoljašnje

Kultura

14.11.2019 u 17:22

Saučesništvo crteža i skulpture

Vila Savoja, Afrika, Partenon, Gorgona, Panda, Londonski autobusi – zvuči kao neka nasumična lista ali su to, zapravo, raznoliki okidači nekog mogućeg sagledavanja i tematizovanja današnjice, reči su kojima Mrđan Bajić (1957), naš poznati vajar, upućuje na motivsku građu svojih crteža velikog formata, ali i na njihovo moguće tumačenje, ostavljajući posetiocu pravo da doda tu svoj sud nakon što obiđe izložbu koja se večeras u 19 sati otvara u kragujevačkoj Galeriji Rima. Ovo je treća njegova postavka u tom prostoru, na prethodnima je tu bio prisutan koncept kombinacije crteža i skulptotektura, uz print-instalaciju, a ovoga puta tu su radovi u kojima se on okreće „elementarnim crtačkim praksama”, uz jedan poseban, tematski zaokružen dodatak. Reč je o 3D modelu, prikazu procesa nastajanja i

Kultura

15.09.2019 u 12:45

Kamen poznajem u dušu

Iako dugo nije imao svoju kuću, vajaru Ratku Vulanoviću to nije smetalo jer je svojeručno pravio gradove skulpture od njemu omiljenog materijala – kamena. Jedan od njih, kako ga zovu, naš Stounhendž, nalazi se na Adi Ciganliji, već 20 godina, a umetnika raduje što njegovo delo živi i što ga ljudi posećuju. Bilo je još takvih zdanja gradova koja je umetnik stvorio u Budvi, Podgorici i u rodnom Nikšiću, ali je jedino ovo beogradsko preživelo. U koloniji Kombinata aluminijuma, u nekadašnjem Titogradu, 1987. napravio je skulpturu „Veliki predeo”, a potom je izložio u Knez Mihailovoj u Beogradu i za nju je jednoglasno dobio „Politikinu” nagradu. Ratko je, kao što mu samo ime kaže, vazda ratovao sa sobom, s profesorima i s okruženjem jer „umetnost je slobodna i ne trpi diktat”.

Kultura

21.08.2019 u 21:00

Svaka Ljubina izložba znak je da je prisutan

Potpuno sam svesna činjenice da umetnici žive onoliko dugo koliko žive njihova dela, kaže Adriana Popović, očekujući izložbu svog oca Ljube Popovića, koja će biti otvorena u SANU 4. septembra. Vajarka koja živi i radi u Parizu, trenutno letuje s porodicom na Vrniku, u kući koju su njeni roditelji davno kupili, a početkom septembra doći će u Beograd kako bi prisustvovala otvaranju pomenute izložbe. – Svaka Ljubina izložba za mene je dragoceno podsećanje da je moj otac prisutan, da je sve što je stvorio svojim talentom, idejnošću i tom posebnom pikturalnošću koju je utisnuo na svoja platna, i dalje tu među nama. Posebno je u svemu tome važan rad Moderne galerije u Valjevu, koja neguje Ljubinu zaostavštinu i nastavlja putem koji je on postavio – naglašava. Da li je neko kontaktirao s vama iz

Srbija

18.12.2018 u 13:23

Zamešateljstvo s poslednjom voljom vajara Koke

Kragujevac – Nikola Koka Janković želeo je da sačuva svoja dela, da ih zaštiti i izloži kako bi bila dostupna publici i pošto napusti ovaj svet. Odlučio je da ih pokloni rodnom Kragujevcu (1926), pod uslovom da grad i Univerzitet sazidaju zgradu legata. Svoju volju zvanično je saopštio prvog septembra 2011. Ugovor kojim su regulisali međusobna prava i obaveze grad i Univerzitet su, uzimajući u obzir akademikovu izjavu o nameri, potpisali 25. aprila 2012. godine. U ime grada potpis na ugovor je stavio tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović, a u ime Kragujevačkog univerziteta rektor Slobodan Arsenijević. Zgradu legata, po slovu ugovora, trebalo je završiti najkasnije do kraja 2013. godine. To se, međutim, nije desilo. Odlazeći s funkcije rektora, Arsenijević je u razgovoru za

Kultura

14.11.2018 u 14:26

Podneblje Meksika dalo mi je nove vrednosti

Orden Astečkog orla je priznanje najvišeg ranga koje stranac može da dobije od države Meksiko. Moja veza sa tom zemljom traje nešto više od četiri decenije i nije za mene bila obaveza, već sreća i zadovoljstvo. Život mi je bio naklonjen jer sam te davne 1977. kao mladi umetnik iz Srbije dobila stipendiju ondašnje Jugoslavije za usavršavanje u Meksiku. Direktni kontakt sa njihovim podnebljem, ljudima i artefaktima, emocije koje su se stvorile, sve to je iznedrilo nove vrednosti u mom doživljaju sveta i dovelo do povezivanja dve različite kulture, meksičke i naše. Ovo nam kaže Leposava Milošević Sibinović, beogradska vajarka i slikarka koja je nedavno u rezidenciji ambasadora Meksika u Srbiji Marka Antonija Garsija Blanka dobila ovo visoko državno odličje. Više decenija naša umetnica

Srbija

27.08.2018 u 22:20

Izgubio službu u „srpskom Sibiru” pa postao veliki vajar

Užice – Da u zabačenom Užicu na izmaku 19. veka nije izgubio profesorsku službu ko zna da li bi Simeon Roksandić (Banija 1874 – Beograd 1943) postao jedan od najvećih srpskih vajara, čija dela „Dečak s razbijenim krčagom”, „Zlosrećni ribar” , „Dečak koji vadi trn”, spomenici Živojinu Mišiću i dr Lazi Pačuu krase i u ovo vreme beogradske prostore. O toj kratkoj Roksandićevoj profesuri u varoši kraj Đetinje znalo se tek ponešto. U pojedinim zapisima navodi se da je predavao u ovdašnjoj gimnaziji, a u knjizi „Užička gimnazija 1829–1989.” ime mu je u spisku predavača za školsku 1897–1898. godinu. Predavao je crtanje i modelisanje, svega 18 časova nedeljno. Ali u Užicu je boravio samo do kraja 1898.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vajarstvo