Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kultura

11.12.2019 u 10:01

Pulsiranje skulptura u Legatu Koke Jankovića

Kragujevac – Da je još među nama, Nikola Koka Janković (1926–2017) u petak bi proslavio rođendan, a danas bi bio sigurno prezadovoljan. Njegov legat u rodnom Kragujevcu, u punom sjaju novog i vizuelno zaista elegantnog, pitkog objekta, biće u podne predstavljen javnosti. Biće to privilegija – oni koji, poput nas tokom jučerašnjeg pretpremijernog obilaska, budu prisustvovali dnevnom programu otvaranja doživeće ovo zdanje i skulpture u njemu onako kako je i najmagičnije. Uz igru svetlosti i senke taj prostor, još ako je i sunčano, kao da posebno poigrava. Upravo to osvetljenje, prirodno i meko, najprisutniji je sporedni činilac celog izložbenog zdanja čime je Kokinim delima – a ona i jesu ovde glavni glumci – omogućeno da blistaju i pulsiraju poput bića koja dišu i pokreću se. Jednostavne spoljašnje

Kultura

14.11.2019 u 17:22

Saučesništvo crteža i skulpture

Vila Savoja, Afrika, Partenon, Gorgona, Panda, Londonski autobusi – zvuči kao neka nasumična lista ali su to, zapravo, raznoliki okidači nekog mogućeg sagledavanja i tematizovanja današnjice, reči su kojima Mrđan Bajić (1957), naš poznati vajar, upućuje na motivsku građu svojih crteža velikog formata, ali i na njihovo moguće tumačenje, ostavljajući posetiocu pravo da doda tu svoj sud nakon što obiđe izložbu koja se večeras u 19 sati otvara u kragujevačkoj Galeriji Rima. Ovo je treća njegova postavka u tom prostoru, na prethodnima je tu bio prisutan koncept kombinacije crteža i skulptotektura, uz print-instalaciju, a ovoga puta tu su radovi u kojima se on okreće „elementarnim crtačkim praksama”, uz jedan poseban, tematski zaokružen dodatak. Reč je o 3D modelu, prikazu procesa nastajanja i

Kultura

15.09.2019 u 12:45

Kamen poznajem u dušu

Iako dugo nije imao svoju kuću, vajaru Ratku Vulanoviću to nije smetalo jer je svojeručno pravio gradove skulpture od njemu omiljenog materijala – kamena. Jedan od njih, kako ga zovu, naš Stounhendž, nalazi se na Adi Ciganliji, već 20 godina, a umetnika raduje što njegovo delo živi i što ga ljudi posećuju. Bilo je još takvih zdanja gradova koja je umetnik stvorio u Budvi, Podgorici i u rodnom Nikšiću, ali je jedino ovo beogradsko preživelo. U koloniji Kombinata aluminijuma, u nekadašnjem Titogradu, 1987. napravio je skulpturu „Veliki predeo”, a potom je izložio u Knez Mihailovoj u Beogradu i za nju je jednoglasno dobio „Politikinu” nagradu. Ratko je, kao što mu samo ime kaže, vazda ratovao sa sobom, s profesorima i s okruženjem jer „umetnost je slobodna i ne trpi diktat”.

Kultura

21.08.2019 u 21:00

Svaka Ljubina izložba znak je da je prisutan

Potpuno sam svesna činjenice da umetnici žive onoliko dugo koliko žive njihova dela, kaže Adriana Popović, očekujući izložbu svog oca Ljube Popovića, koja će biti otvorena u SANU 4. septembra. Vajarka koja živi i radi u Parizu, trenutno letuje s porodicom na Vrniku, u kući koju su njeni roditelji davno kupili, a početkom septembra doći će u Beograd kako bi prisustvovala otvaranju pomenute izložbe. – Svaka Ljubina izložba za mene je dragoceno podsećanje da je moj otac prisutan, da je sve što je stvorio svojim talentom, idejnošću i tom posebnom pikturalnošću koju je utisnuo na svoja platna, i dalje tu među nama. Posebno je u svemu tome važan rad Moderne galerije u Valjevu, koja neguje Ljubinu zaostavštinu i nastavlja putem koji je on postavio – naglašava. Da li je neko kontaktirao s vama iz

Srbija

18.12.2018 u 13:23

Zamešateljstvo s poslednjom voljom vajara Koke

Kragujevac – Nikola Koka Janković želeo je da sačuva svoja dela, da ih zaštiti i izloži kako bi bila dostupna publici i pošto napusti ovaj svet. Odlučio je da ih pokloni rodnom Kragujevcu (1926), pod uslovom da grad i Univerzitet sazidaju zgradu legata. Svoju volju zvanično je saopštio prvog septembra 2011. Ugovor kojim su regulisali međusobna prava i obaveze grad i Univerzitet su, uzimajući u obzir akademikovu izjavu o nameri, potpisali 25. aprila 2012. godine. U ime grada potpis na ugovor je stavio tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović, a u ime Kragujevačkog univerziteta rektor Slobodan Arsenijević. Zgradu legata, po slovu ugovora, trebalo je završiti najkasnije do kraja 2013. godine. To se, međutim, nije desilo. Odlazeći s funkcije rektora, Arsenijević je u razgovoru za

Kultura

14.11.2018 u 14:26

Podneblje Meksika dalo mi je nove vrednosti

Orden Astečkog orla je priznanje najvišeg ranga koje stranac može da dobije od države Meksiko. Moja veza sa tom zemljom traje nešto više od četiri decenije i nije za mene bila obaveza, već sreća i zadovoljstvo. Život mi je bio naklonjen jer sam te davne 1977. kao mladi umetnik iz Srbije dobila stipendiju ondašnje Jugoslavije za usavršavanje u Meksiku. Direktni kontakt sa njihovim podnebljem, ljudima i artefaktima, emocije koje su se stvorile, sve to je iznedrilo nove vrednosti u mom doživljaju sveta i dovelo do povezivanja dve različite kulture, meksičke i naše. Ovo nam kaže Leposava Milošević Sibinović, beogradska vajarka i slikarka koja je nedavno u rezidenciji ambasadora Meksika u Srbiji Marka Antonija Garsija Blanka dobila ovo visoko državno odličje. Više decenija naša umetnica

Srbija

27.08.2018 u 22:20

Izgubio službu u „srpskom Sibiru” pa postao veliki vajar

Užice – Da u zabačenom Užicu na izmaku 19. veka nije izgubio profesorsku službu ko zna da li bi Simeon Roksandić (Banija 1874 – Beograd 1943) postao jedan od najvećih srpskih vajara, čija dela „Dečak s razbijenim krčagom”, „Zlosrećni ribar” , „Dečak koji vadi trn”, spomenici Živojinu Mišiću i dr Lazi Pačuu krase i u ovo vreme beogradske prostore. O toj kratkoj Roksandićevoj profesuri u varoši kraj Đetinje znalo se tek ponešto. U pojedinim zapisima navodi se da je predavao u ovdašnjoj gimnaziji, a u knjizi „Užička gimnazija 1829–1989.” ime mu je u spisku predavača za školsku 1897–1898. godinu. Predavao je crtanje i modelisanje, svega 18 časova nedeljno. Ali u Užicu je boravio samo do kraja 1898.

Kultura

01.08.2018 u 22:00

Pero i dleto zajedno u rezovima vremena

Sirogojno – Skulpture neobičnih oblika, rezbarene od šljive, trešnje, kruške, bora, jele, oraha, uklopile su se u prostor izložbene dvorane muzeja „Staro selo” u Sirogojnu koja je, kao i sve u ovom etno-selu, od drveta sagrađena. To je izložba „Drvo u rezovima vremena” autora Miloša Kneževića, otvorena prilikom obeležavanja Dana Muzeja „Staro selo” i muzejske slave Ognjene Marije. Događaju je, uz ostale, prisustvovala i Dobrila Smiljanić, najzaslužnija za razvoj Sirogojna i svetsku slavu džempera zlatiborskih pletilja, kao i stvaranje „Starog sela”, jedinstvenog muzeja našeg narodnog graditeljstva koga pohode posetioci iz celog sveta. A da se sa etno-tradicijom poveže i muzička ovom prilikom su na otvorenoj pozornici među borovima i brvnarama koncert tradicionalne muzike održali

Kultura

23.07.2018 u 22:00

Biste srpskih velikana u Pliski

U Dvorištu ćirilice, jedinstvenom kulturno-istorijskom kompleksu u bugarskom gradu Pliski, koje je osmišljeno tako da u jednom dvorištu okupi sve države čije je pismo ćirilično, 27. jula biće postavljene biste srpskih velikana Vuka Karadžića, Branislava Nušića i Ive Andrića. Ovaj svojevrsni hram pisma osmislio je Karen Aleksanjan, Jermen iz Jerevana, filolog poznat kao pobornik očuvanja hrišćanskih vrednosti, koji već 20 godina živi u Bugarskoj. On je došao na ideju da 12 jermenskih vajara izradi slova u boji cigle, visine oko dva metra, u čast ćirilice, koju u svetu koristi približno 300 miliona ljudi. Tu se ubrajaju Sloveni iz jugoistočne Evrope, Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Mongoli i narodi s ugro-finskim jezicima koji su nekada pripadali SSSR-u. Bugarska je trenutno jedina zemlja

Beograd

16.03.2018 u 22:50

Spomen-obeležje Stefanu Nemanji radiće ruski vajar

Ruski vajar prof. Aleksandar Rukavišnjikov pobednik je međunarodnog konkursa za izradu spomen-obeležja Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Njegov kolega i direktor Nacionalnog muzeja Kine Vu Veišan osvojio je drugu nagradu, dok je skulptor Zoran Ivanović trećeplasirani, rezultati su objavljeni na sajtu Društva arhitekata Beograda. Tako je glasao devetočlani žiri javnog dvostepenog nadmetanja raspisanog 27. septembra prošle godine dodelivši nagrade dvojici od četvorice inostranih umetnika koje je pozvao da učestvuju na konkursu. Italijanski vajar Robert Barni i slovenački Mirsad Begić mogu da računaju na obeštećenje od po 5.000 evra. Za isti iznos biće umanjena prva nagrada od šest miliona dinara i druga od tri miliona dinara. To znači da će Rusu pripasti 45.000 evra, a Kinezu 20.000

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vajarstvo