Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: вајарство

Култура

11.12.2019 у 10:01

Пулсирање скулптура у Легату Коке Јанковића

Крагујевац – Да је још међу нама, Никола Кока Јанковић (1926–2017) у петак би прославио рођендан, а данас би био сигурно презадовољан. Његов легат у родном Крагујевцу, у пуном сјају новог и визуелно заиста елегантног, питког објекта, биће у подне представљен јавности. Биће то привилегија – они који, попут нас током јучерашњег претпремијерног обиласка, буду присуствовали дневном програму отварања доживеће ово здање и скулптуре у њему онако како је и најмагичније. Уз игру светлости и сенке тај простор, још ако је и сунчано, као да посебно поиграва. Управо то осветљење, природно и меко, најприсутнији је споредни чинилац целог изложбеног здања чиме је Кокиним делима – а она и јесу овде главни глумци – омогућено да блистају и пулсирају попут бића која дишу и покрећу се. Једноставне спољашње

Култура

14.11.2019 у 17:22

Саучесништво цртежа и скулптуре

Вила Савоја, Африка, Партенон, Горгона, Панда, Лондонски аутобуси – звучи као нека насумична листа али су то, заправо, разнолики окидачи неког могућег сагледавања и тематизовања данашњице, речи су којима Мрђан Бајић (1957), наш познати вајар, упућује на мотивску грађу својих цртежа великог формата, али и на њихово могуће тумачење, остављајући посетиоцу право да дода ту свој суд након што обиђе изложбу која се вечерас у 19 сати отвара у крагујевачкој Галерији Рима. Ово је трећа његова поставка у том простору, на претходнима је ту био присутан концепт комбинације цртежа и скулптотектура, уз принт-инсталацију, а овога пута ту су радови у којима се он окреће „елементарним цртачким праксама”, уз један посебан, тематски заокружен додатак. Реч је о 3Д моделу, приказу процеса настајања и

Култура

15.09.2019 у 12:45

Камен познајем у душу

Иако дуго није имао своју кућу, вајару Ратку Вулановићу то није сметало јер је својеручно правио градове скулптуре од њему омиљеног материјала – камена. Један од њих, како га зову, наш Стоунхенџ, налази се на Ади Циганлији, већ 20 година, а уметника радује што његово дело живи и што га људи посећују. Било је још таквих здања градова која је уметник створио у Будви, Подгорици и у родном Никшићу, али је једино ово београдско преживело. У колонији Комбината алуминијума, у некадашњем Титограду, 1987. направио је скулптуру „Велики предeо”, а потом је изложио у Кнез Михаиловој у Београду и за њу је једногласно добио „Политикину” награду. Ратко је, као што му само име каже, вазда ратовао са собом, с професорима и с окружењем јер „уметност је слободна и не трпи диктат”. Контроверзе је

Култура

21.08.2019 у 21:00

Свака Љубина изложба знак je да је присутан

Потпуно сам свесна чињенице да уметници живе онолико дуго колико живе њихова дела, каже Адриана Поповић, очекујући изложбу свог оца Љубе Поповића, која ће бити отворена у САНУ 4. септембра. Вајарка која живи и ради у Паризу, тренутно летује с породицом на Врнику, у кући коју су њени родитељи давно купили, а почетком септембра доћи ће у Београд како би присуствовала отварању поменуте изложбе. – Свака Љубина изложба за мене је драгоцено подсећање да је мој отац присутан, да је све што је створио својим талентом, идејношћу и том посебном пиктуралношћу коју је утиснуо на своја платна, и даље ту међу нама. Посебно је у свему томе важан рад Модерне галерије у Ваљеву, која негује Љубину заоставштину и наставља путем који је он поставио – наглашава. Да ли је неко контактирао с вама из

Србија

18.12.2018 у 13:23

Замешатељство с последњом вољом вајара Коке

Крагујевац – Никола Кока Јанковић желео је да сачува своја дела, да их заштити и изложи како би била доступна публици и пошто напусти овај свет. Одлучио је да их поклони родном Крагујевцу (1926), под условом да град и Универзитет сазидају зграду легата. Своју вољу званично је саопштио првог септембра 2011. Уговор којим су регулисали међусобна права и обавезе град и Универзитет су, узимајући у обзир академикову изјаву о намери, потписали 25. априла 2012. године. У име града потпис на уговор је ставио тадашњи градоначелник Верољуб Стевановић, а у име Крагујевачког универзитета ректор Слободан Арсенијевић. Зграду легата, по слову уговора, требало је завршити најкасније до краја 2013. године. То се, међутим, није десило. Одлазећи с функције ректора, Арсенијевић је у разговору за

Култура

14.11.2018 у 14:26

Поднебље Мексика дало ми је нове вредности

Орден Астечког орла је признање највишег ранга које странац може да добије од државе Мексико. Моја веза са том земљом траје нешто више од четири деценије и није за мене била обавеза, већ срећа и задовољство. Живот ми је био наклоњен јер сам те давне 1977. као млади уметник из Србије добила стипендију ондашње Југославије за усавршавање у Мексику. Директни контакт са њиховим поднебљем, људима и артефактима, емоције које су се створиле, све то је изнедрило нове вредности у мом доживљају света и довело до повезивања две различите културе, мексичке и наше. Ово нам каже Лепосава Милошевић Сибиновић, београдска вајарка и сликарка која је недавно у резиденцији амбасадора Мексика у Србији Марка Антонија Гарсија Бланка добила ово високо државно одличје. Више деценија наша уметница пуним срцем

Србија

27.08.2018 у 22:20

Изгубио службу у „српском Сибиру” па постао велики вајар

Ужице – Да у забаченом Ужицу на измаку 19. века није изгубио професорску службу ко зна да ли би Симеон Роксандић (Банија 1874 – Београд 1943) постао један од највећих српских вајара, чија дела „Дечак с разбијеним крчагом”, „Злосрећни рибар” , „Дечак који вади трн”, споменици Живојину Мишићу и др Лази Пачуу красе и у ово време београдске просторе. О тој краткој Роксандићевој професури у вароши крај Ђетиње знало се тек понешто. У појединим записима наводи се да је предавао у овдашњој гимназији, а у књизи „Ужичка гимназија 1829–1989.” име му је у списку предавача за школску 1897–1898. годину. Предавао је цртање и моделисање, свега 18 часова недељно. Али у Ужицу је боравио само до краја 1898.

Култура

01.08.2018 у 22:00

Перо и длето заједно у резовима времена

Сирогојно – Скулптуре необичних облика, резбарене од шљиве, трешње, крушке, бора, јеле, ораха, уклопиле су се у простор изложбене дворане музеја „Старо село” у Сирогојну која је, као и све у овом етно-селу, од дрвета саграђена. То је изложба „Дрво у резовима времена” аутора Милоша Кнежевића, отворена приликом обележавања Дана Музеја „Старо село” и музејске славе Огњене Марије. Догађају је, уз остале, присуствовала и Добрила Смиљанић, најзаслужнија за развој Сирогојна и светску славу џемпера златиборских плетиља, као и стварање „Старог села”, јединственог музеја нашег народног градитељства кога походе посетиоци из целог света. А да се са етно-традицијом повеже и музичка овом приликом су на отвореној позорници међу боровима и брвнарама концерт традиционалне музике одржали

Култура

23.07.2018 у 22:00

Бисте српских великана у Плиски

У Дворишту ћирилице, јединственом културно-историјском комплексу у бугарском граду Плиски, које је осмишљено тако да у једном дворишту окупи све државе чије је писмо ћирилично, 27. јула биће постављене бисте српских великана Вука Караџића, Бранислава Нушића и Иве Андрића. Овај својеврсни храм писма осмислио је Карен Алексањан, Јермен из Јеревана, филолог познат као поборник очувања хришћанских вредности, који већ 20 година живи у Бугарској. Он је дошао на идеју да 12 јерменских вајара изради слова у боји цигле, висине око два метра, у част ћирилице, коју у свету користи приближно 300 милиона људи. Ту се убрајају Словени из југоисточне Европе, Руси, Украјинци, Белоруси, Монголи и народи с угро-финским језицима који су некада припадали СССР-у. Бугарска је тренутно једина земља ЕУ у

Београд

16.03.2018 у 22:50

Спомен-обележје Стефану Немањи радиће руски вајар

Руски вајар проф. Александар Рукавишњиков победник је међународног конкурса за израду спомен-обележја Стефану Немањи на Савском тргу. Његов колега и директор Националног музеја Кине Ву Веишан освојио је другу награду, док је скулптор Зоран Ивановић трећепласирани, резултати су објављени на сајту Друштва архитеката Београда. Тако је гласао деветочлани жири јавног двостепеног надметања расписаног 27. септембра прошле године доделивши награде двојици од четворице иностраних уметника које је позвао да учествују на конкурсу. Италијански вајар Роберт Барни и словеначки Мирсад Бегић могу да рачунају на обештећење од по 5.000 евра. За исти износ биће умањена прва награда од шест милиона динара и друга од три милиона динара. То значи да ће Русу припасти 45.000 евра, а Кинезу 20.000 евра.

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 08:06

Вучић од данас у званичној посети Грузији

15.06.2026 у 08:03

Фудбалери Обале Слоноваче голом у 90. минуту савладали Еквадор

15.06.2026 у 07:55

Почиње самит Г7 у Француској, главне теме Иран, Украјина и вештачка интелигенција

15.06.2026 у 07:45

Трамп: Нетанјаху је веома тежак човек, требало би да нам буде захвалан

15.06.2026 у 07:43

Кнежевић дипломатском ресору Црне Горе: Извезли сте кланове Србији, а сада говорите о европским вредностима

15.06.2026 у 07:35

Цена нафте пала, а вредност акција порасла након најаве краја рата у Ирану