Саучесништво цртежа и скулптуре

Вила Савоја, Африка, Партенон, Горгона, Панда, Лондонски аутобуси – звучи као нека насумична листа али су то, заправо, разнолики окидачи неког могућег сагледавања и тематизовања данашњице, речи су којима Мрђан Бајић (1957), наш познати вајар, упућује на мотивску грађу својих цртежа великог формата, али и на њихово могуће тумачење, остављајући посетиоцу право да дода ту свој суд након што обиђе изложбу која се вечерас у 19 сати отвара у крагујевачкој Галерији Рима. Ово је трећа његова поставка у том простору, на претходнима је ту био присутан концепт комбинације цртежа и скулптотектура, уз принт-инсталацију, а овога пута ту су радови у којима се он окреће „елементарним цртачким праксама”, уз један посебан, тематски заокружен додатак.

Реч је о 3Д моделу, приказу процеса настајања и скулптури малих димензија „Оданде довде” која је у свој пуној величини интегрални део пасареле између Калемегдана и приобаља Саве, а коју је урадио у сарадњи са колегом Ричардом Диконом.

Мада се Бајићево стваралаштво превасходно дешава у домену вајарског рада, немогуће је разумети и у потпуности доживети његов уметнички опус без интегралног приступа саучесништву цртежа и скулптуре и управо стога радови који су изложени, настали у комбинацији угља, оловке, пигмента и акрилне боје, уз колажне елементе, јесу посебно интересантни. Примећујући да се цртеж код њега креће од забелешке и скице па до самосталног излагачког објекта, Марија Станковић, историчарка уметности и кустоскиња београдског огранка ове галерије, каже да је ове радове због ликовних квалитета могуће схватити и као сликовни супститут али и као симулацију скулптуре, односно у смислу обрнуте позиције од оне присутне с почетка осамдесетих година прошлог века – сада цртеж имитира непостојећу скулптуру. У пратећем каталогу она пише и да Бајић „на нивоу значења таргетира стања савременог глобалног тренутка у ком су наталожени, оживљени по потреби, и заборављени сведоци прошлости”. Он сам, у разговору за наш лист додаје:

– У мојој пракси цртање је пробијање до реалности објекта: као када се будите и полумисли и буновне слике полако примичу вашу перцепцију моменту сусрета са реалношћу. Тако се од насумичних жврља или, супротно томе, од концепцијских шема кроз цртање разјашњава, понављањем, приступ облику. Што сам ближе разјашњењу то су фикција и документарност јаснији и педантнији и у том смислу показаћемо серију великих цртежа који су последњи попис пред могућу материјализацију скулптуре.

Наш саговорник напомиње да актуелна изложба чини целину са другим делом који ће бити показан у Београду у априлу и мају следеће године. Тада ће бити промовисана и књига (издавачка едиција Галерије Рима) посвећена целини његовог цртачког рада од раних дана па до данас. У то се уклапа и његова богата професионална биографија, која се креће од професуре на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду и многобројних изложби које је приредио, преко учешћа на престижним међународним бијеналима (Венеција, Сао Пауло, Каиро) па до признања међу којима су и „Политикина” награда и француски Орден витеза уметности и књижевности.

Упитан да каже какве утиске носи након што је завршено поменуто дело које је за београдски јавни простор створио са Диконом (процес рада на пројекту трајао је од 2006. године), Бајић закључује:

– Иако сада доминира олака већинска тенденција са свих страна да се овај пројекат увуче у тенденциозне дневно политичке обрачуне убеђен сам да је он веома аутентичан и аутономан и да ће грађани Београда дугорочно бити посебно поносни када буде потпуно у употреби.