Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumnisti

20.06.2017 u 08:35

Za mnoge postoji poseban deo politike koji se bavi pitanjima „identiteta”. Radi se o tome da se polazi od pretpostavke da postoji nešto kao „portret jednog naroda” i da bi politika trebalo da se brine oko tog portreta tako što ohrabruje crte naroda koje ulaze u portret, a da obeshrabruje one koje se nalaze izvan. Dakle, uzmemo jedan identitet, pretpostavimo da se on može primeniti na ceo narod i sve njegove pripadnike i onda forsiramo osobine koje postoje u toj slici. To može da izgleda kao odlična ideja. Recimo, ljudi u Srbiji su bili veliki Jugosloveni, mahom sekularnih uverenja, raspoloženi za integracije u veće političke celine, okrenuti modernim vrednostima, politički prozapadno orijentisani i u principu levičari, makar je to bilo tako u vremenu socijalizma. Pišu i ćirilicom i

Život i stil

16.05.2017 u 21:00

Kapi kiše na hanboku

Hanbok – tradicionalna korejska nošnja – otelovljuje filozofiju po kojoj žive stanovnici ove daleke zemlje, čija je srž prihvatanje prirode i život u saglasju sa njom. Upravo se ovim odevnim predmetom, utkanim u savremene tokove, bavi He Sun Li, umetnica čije je radove prošle godine mogla da vidi pariska publika u Luvru, u Muzeju dekorativne umetnosti, dok će pred našom biti u subotu, 20. maja, ekskluzivno tokom Noći muzeja, u UK Parobrod na postavci „Tajno nasleđe”. Kako He Sun Li objašnjava, sve u vezi sa hanbokom je prirodno – i materijali i boja na njima, a svaka se odevna kombinacija pravi po izboru i meri osobe koja je nosi, što je čini neponovljivom.

Srbija

17.04.2017 u 20:41

Polivači održali običaj u Bajmoku

Subotica – U ponedeljak posle Uskrsa u domaćinskim kućama u naselju Bajmok pored Subotice širom su raskriljene kapije, zakićene tek procvalim đurđevkom i jorgovanom, a gazde, ali i komšiluk, nestrpljivo gledaju niz ulicu. Čekaju povorku koja ne žuri, ali se čuje: četiri fijakera s mladićima i u petom muzika od ranog jutra krstare ulicama Bajmoka.

Beograd

14.02.2017 u 14:58

Očuvanje srpskih običaja u Grockoj

Sveti Trifun se, uz orezivanje čokota, na teritoriji opštine Grocka dočekuje izložbama sa temom „Vino i ljubav” u Grockoj, Kaluđerici, Vrčinu i Dražnju. U susret prazniku vinogradara i zaštitnika ljubavi, veliki broj žena sa teritorije opštine Grocka učestvovao je u pripremi postavki nadahnutih grožđem, vinom i lepim emocijama. Unije žena iz Grocke, Vrčina, Kaluđerica i Dražnja otvorile su proteklog vikenda izložbe u svojim mestima, a postavke su osmišljene radi očuvanja srpskih običaja, kulture i tradicije, kao i podsticanja duha zajedništva, razmene i druženja. Uz poeziju, kuvano vino i domaću trpezu, svako od naselja je na sebi svojstven način odabralo i izložilo eksponate u čast zaštitnika vinogradara, obuhvativši predmete za pripremu i čuvanje vina, etnomotive, dekupaž,

Društvo

09.12.2016 u 13:58

Prvi sajam nacionalnih manjina Srbije

Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina organizuje Prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji pod sloganom „Mozaik Srbije“. Svečano otvaranje sajma je u subotu u 11 časova u hali 3A Beogradskog sajma, a na ovom događaju prisustvuju 15 nacionalnih saveta nacionalnih manjina (aškalijske, češke, romske, slovačke, mađarske, rumunske, bunjevačke, bošnjačke, nemačke, bugarske, hrvatske, rusinske, ukrajinske i vlaške) koji će na štandovima predstaviti svoju kulturnu baštinu – stare zanate, narodnu nošnju, gastronomske specijalitete, ručnu radinost i izdavaštvo. U okviru umetničkog programa na velikoj bini će od 11 časova nastupiti kulturno umetnička društva koja će izvesti tradiconalne igre i

Beograd

06.11.2016 u 09:30

Slovenska tradicija na festivalu Hrast

Ljubitelji slovenske istorije, iz Rusije, Poljske i Srbije, okupili su se kako bi obeležili Drugi sveslovenski festival „Hrast”. Festival je ovog puta održan u klubu „Sijuks” u Skadarskoj ulici, a na njemu su učestvovali muzičari iz inostranstva ali i naši ljudi vešti u pravljenju tradicionalnih proizvoda. – Koncertu je prethodila izložba na kojoj su svoje radovi pokazali članovi umetničke radionice „Rod”, koja se bavi izradom i prodajom suvenira inspirisanih srpskom i slovenskom mitologijom i pretkosovskim periodom. Posebnu pažnju posetilaca zaokupili su šahovski kompleti s figurama Dajboga, jednog od vrhovnih slovenskih božanstava, Striboga, boga vetrova, Peruna, boga gromovnika, Lade, boginje ljubavi... koje već godinama izrađuje Jovan Petronijević – objašnjava Zorica Čanadanović,

Beograd

25.08.2016 u 22:48

Pesme i igre sa Kosova i Metohije na Gardošu

Četrdeset troje dece sa Kosova i Metohije, uzrasta od 10 do 17 godina, provelo je drugi dan posete Zemunu u organizaciji Turističkog centra Zemun i Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Kosovsko ognjište” iz Kosovske Mitrovice. Gosti su priredili koncert na letnjoj pozornici u programu manifestacije „Leto na Gardošu”. Članovi KUD „Mokra Gora” iz Zubinog Potoka predstavili su folklorne igre iz Leskovca i Kobišnice, a mladi igrači KUD „Abrašević” iz Prilužja kod Vučitrna igre iz Binačke Morave, Pčinje i Metohije. Osmočlani ženski hor „Branislav Nušić” i bliznakinje Teodora i Isidora Jovanović, iz kosovskomitrovičkog KUD „Kosovski božuri”, pevali su kosmetske pesme, da bi im se pridružio i guslar Milan Anđelković, ujedno i voditelj bogatog programa, iz društva „Banović Strahinja”, takođe

Društvo

08.08.2016 u 09:22

Na Svetog Iliju sa slavarima Zavojcima i njihovim potomcima

Žitelji sela Zavoj imaju dve zavetine. Za prvu tuguju, drugoj se raduju. Prva im pada 26. februara, u dan kada je 1963. godine odron zemlje zaprečio tok potoku Visočici te je nastalo jezero koje je potopilo selo, a druga je 2. avgusta, na Svetog Iliju, kada se Zavojci s potomcima sakupe pored starog zapisa na Selištu, na zaravni beskrajna tri kilometra vrletnim putem uz planinu udaljenom od brane, jezera i negdašnjeg sela. Za Visočicu se oduvek znalo da je pitom potok, osim u proleće, kada se izmetne u goropadnu stihiju koju je nemoguće zauzdati. Umeli su s njom, ali ne i s odronom. Kada to beše, dobro je te su svi seljani, njih iz tristotinak domaćinstava, izneli žive glave. Zavojsko jezero je dugačko trinaest kilometara i najveće je u ovom delu Srbije. Najdublje je nad potopljenim selom,

Život i stil

16.03.2016 u 14:55

Gunj – od čobanske kabanice do savremene garderobe

Izložba posvećena gunju – odevnom predmetu koji je kao deo garderobe stanovnika Balkanskog poluostrva od 15. veka trpeo izmene kako u izgledu tako i u nazivima, biće otvorena danas u Etnografskom muzeju u Beogradu. U postavci „Gunj–jelek–prsluk” autorki Vilme Niškanović i Tatjane Mikulić, posetioci će moći da vide 86 eksponata. Primerci odevnog predmeta koji je transformisan od arhaičnog, tradicionalnog do savremenog i koji predstavlja naše materijalno kulturno nasleđe moći će da se vide do kraja juna, do kada će izložba biti postavljena. I Vuk Stefanović Karadžić pisao o gunju u Rječniku Vuk Stefanović Karadžić je u drugom izdanju Rječnika iz 1852. godine detaljno pisao o gunju: „U Srbiji je gunj od crna sukna ili (kupovni) od krpe, koja se donosi iz

Riznica

31.01.2016 u 18:04

Kad zidovi šapuću

Na kraju prostorije, desno od prozora koji gleda na Poenkarovu, oko malog stočića, stoje Jovan Dučić i Branislav Nušić. Žučno se prepiru oko jednog papira, teksta na kome je, od ispravki, više slova dopisanih rukom nego pisaćom mašinom. To je članak koji Politika sutra objavljuje na prvoj strani. Proglas narodu. Naočiti Hercegovac bi da tekst, ipak, malo „umije”, smiri, a, s druge strane, Nušić bi da ga još malo „dosoli” i zaoštri. Nekoliko koraka dalje, na sredini prostorije, iza nosećeg stuba, sto sekretarice pored koje stoji Miloš Crnjanski. Došao da pravda putne troškove. Žali se na blato sa banatskih drumova koje je prethodnih desetak dana pohodio. Na košavu sa Karpata i administraciju. S leve strane prostorije red od pet stolova u nizu. Za drugim, prepunim papira, mastionicom i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: tradicija