Subota, 20.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: kredit

Ekonomija

20.09.2019 u 18:00

Presuda iz Hrvatske šansa i za dužnike u našoj zemlji

Presuda Vrhovnog suda Hrvatske o ništavosti valutne klauzule u slučaju kredita indeksiranih u švajcarskim francima mogla bi da donese korist i svim drugim dužnicima u Evropi, pa i u Srbiji. Usklađena sa stavom Evropskog suda pravde, koji podrazumeva potpunu restituciju kredita i vraćanje preplaćenog novca s kamatama, ova presuda je potpuno nova šansa za vlasnike spornih kredita. Za 125.000 dužnika u Hrvatskoj vrata sudova su otvorena i do 2023. godine imaju rok da podnose pojedinačne tužbe i traže obeštećenje od banaka. Prema nekim procenama, banke u Hrvatskoj bi klijentima trebalo da vrate oko dve milijarde evra, dok se u Srbiji taj iznos nezvanično procenjuje na oko 600 miliona evra. Kako za „Politiku” kaže advokat Vojin Biljić, stručnjak za evropsko pravo, bilo je pitanje trenutka kada će

Ekonomija

19.09.2019 u 14:55

Korisnici kredita u švajcarcima pobedili banke u Hrvatskoj

Korisnici kredita u švajcarcima pobedili su banke, od juče prenose hrvatski mediji, pošto je konačno potvrđena presuda iz 2013. godine kojom je valutna klauzula proglašena nepoštenom i ništavom. Posle osam godina borbe na sudovima, Vrhovni sud Hrvatske je saopštio da su banke krive za nezakonito postupanje prema korisnicima stambenih kredita ugovorenih u švajcarskim francima i da su povredile kolektivne interese i prava zaduženih građana. Posle ove odluke vlasnici kredita u švajcarcima od sada pa do 2023. godine u pojedinačnim sudskim postupcima mogu da traže povraćaj preplaćenog novca od banaka. Ovu vest s oduševljenjem je dočekalo 125.000 korisnika ovih kredita u Hrvatskoj, koji će sada tražiti potpuno obeštećenje od banaka, bez obzira na činjenicu da je više od 90 odsto njih 2015.

Ekonomija

12.09.2019 u 22:55

I podnošenje zahteva i isplata kredita bez odlaska u banku

Digitalizacija bankarskog poslovanja toliko je odmakla da klijenti koji uzimaju kredit u pojedinim bankama ni u jednom trenutku ne moraju da posete filijalu. Onlajn podnošenje zahteva za kredit u većini banaka postoji godinama, a novina je da se sada celokupan proces, od podnošenja zahteva za gotovinski kredit do isplate sredstava na račun, završava preko interneta. Klijent se identifikuje putem kratkog video-poziva sa zaposlenima banke zahvaljujući novoj regulativi koju je nedavno u skladu sa praksom u razvijenim zemljama uvela Narodna banka Srbije. Takvu uslugu obezbedila je Rajfajzen banka, a i druge velike banke je najavljuju. Odgovor o odobrenom kreditu dobija se u roku od 15 minuta, a do isplate novca na račun može proteći i manje od pola sata.

Ekonomija

10.09.2019 u 21:00

Za studiranje na kredit dužnici su mama i tata, a ne akademac

Koliko smo puta u američkim lekarskim serijama čuli da se mladi lekar žali kako je dužan desetine hiljada dolara za studiranje. Kod nas se takva rečenica ne može čuti ne zbog iznosa zaduženja, nego zato što u našim uslovima mogu da budu dužni samo mama i tata, a ne student. Naime, banke kod nas odobravaju kredit samo onome ko ima primanja. – Kada bi odobrili kredit nekome bez redovne mesečne zarade takav zajam bi Narodna banka računala kao izuzetno rizičan i od banke bi tražila maksimalne rezervacije. Pošto bi joj pare bile zarobljene, banka bi štetu pokušala da nadoknadi visokom kamatom što bi takav kredit učinilo neisplativim onome ko ga uzima – objašnjavaju u jednoj banci.

Ekonomija

30.08.2019 u 09:56

Najniži nivo problematičnih kredita od 2008. godine - 4,98 odsto

Nivo problematičnih kredita u Srbiji pao je na 4,98 procenata što je najniži nivo od 2008. godine od kada se prate ovi podaci, kaže za Tanjug guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Od avgusta 2015. godine, dodaje, kada je Narodna banka usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita (NPL), beleži se njihov pad za 17,3 odsto. Pored stabilne i niske inflacije, nivoa stranih direktnih investicija, fiskalne održivosti i nivoa NPL-a, svakom investitoru koji planira da ulaže u našu zemlju ovi podaci govore o ekonomskoj stabilnosti zemlje, ističe guverner Centralne banke. „Nivo problematičnih kredita nije tek brojka, koja je zaista na rekordno niskom nivou od 4,98 procenata od kada se prate ti podaci i niži je za 17,3 procentnih poena od trenutka kada smo usvojili

Ekonomija

16.08.2019 u 14:36

Vrednost kredita prebačenih iz „švajcaraca” u evro oko 58,5 milijardi dinara

Vrednost oko 90 procenata kreditnih partija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima koji su konvertovani u evre iznosi oko 58,5 milijardi dinara, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije (NBS). Leks specijalis za rešavanje dugogodišnjeg problema građana zaduženih u švajcarcima donet je krajem aprila, a stupio je na snagu 7. maja. Posebnim zakonom o konverziji, predviđeni rok za dogovor sa bankama za prebacivanje stambenih kredita iz franaka u evre je bio do 7. jula ove godine. Međutim, pojedini korisnici stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima iz opravdanih razloga nisu bili u mogućnosti da u roku od 30 dana od prijema ponude za zaključenje ugovora o konverziji zaključe sa bankom pomenuti ugovor, a prihvatili su ponudu za zaključenje. U

Region

12.08.2019 u 13:42

U BiH uzeli pet milijardi evra kredita da bi preživeli

Stanovnici Bosne i Hercegovine zadužili su se kod komercijalnih banaka, od početka ove godine, više od pet milijardi evra. Ekonomski analitičari procenjuju da je to dokaz teškog materijalnog stanja u kom se građani nalaze pa kreditiranjem nastoje da osiguraju golo preživljavanje. Centralna banka BiH je objavila kako su se do kraja juna građani BiH kod banaka zadužili ukupno 4,9 milijardi evra što je za 200 miliona evra više od ukupnog iznosa odobrenih kredita u celoj 2018. godini. Istovremeno stanovništvo Bosne i Hercegovine u tamošnjim bankama drži takođe rekordnih oko 6,5 milijardi evra. Od toga oročeni i štedni depoziti iznose oko 2,8 milijardi evra. To je neznatan rast u poređenju sa prošlom godinom i on je posledica pada kamatnih stopa koje iznose 1,2 do 1,4 odsto na oročenje

Ekonomija

31.07.2019 u 11:33

Udeo problematičnih kredita smanjen na 5,21 odsto

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije smanjeno je na 5,21 odsto na kraju juna, izjavila je danas guvernerka NBS Jogovanka Tabaković, prenosi Tanjug. To je najniži nivo učešća problematičnih kredita otkada se prati taj pokazatelj, rekla je Tabaković na konferenciji za medije. Inače, nivo problematičnih kredita je u maju bio smanjen na 5,4 odsto. Nivo deviznih rezervi dostigao je 12,1 milijardu evra u bruto iznosu krajem juna odnosno više od 10 milijardi evra neto, što predstavlja najviši nivo otkada se ti podaci prate, reklaje Tabaković na prezentaciji „Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2018. godinu” NBS. „Tako visok nivo deviznih rezervi obezbeđuje sigurnost ne samo u stabilnim uslovima već i slučaju potencijalnih

Ekonomija

31.07.2019 u 09:00

Kraći rokovi otplate usporili zaduženje građana

Od kako su kamate na gotovinske zajmove počele da padaju pre nekoliko godina ova vrsta bankarskih pozajmica je u izrazitoj ekspanziji. Tolikoj da su premašili zaduženja za stambene kredite. Zbog toga su crvenu lampicu upozorenja upalili i naši savetnici oličeni u Svetskoj banci, ali i regulatorno telo Narodna banka (NBS). Rečju nelogično je, ali i neodgovorno, da neko otplaćuje keš zajam deset godina što je trećina prosečnog radnog veka koji je u Srbiji oko 30 godina. Od nove godine NBS je ograničila rokove otplate pa je tako za ovu godinu rok za otplatu keš zajma skraćen na osam godina, preciznije na sedam godina i 11 meseci, dogodine na sedam, a od od 2021. na najviše šest godina. Banke i sada mogu da odobre zajam na rok otplate od deset godina, ali je uslov da same obezbede

Ekonomija

09.07.2019 u 22:25

Fond za razvoj kreditira i hotele

Fond za razvoj Srbije krajem juna odobrio je 885 miliona dinara kredita i bespovratnog novca privredi i preduzetnicima, i to po četiri linije, objavljeno je na njihovom sajtu. Među dobitnicima jeftinog novca su i ugostiteljski objekti, perionice... Deluje čudno, ali je moguće i po propisima. Budući da je prioritet fonda, kako piše na njihovom sajtu, podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti, podsticanje zapošljavanja, kao i podsticanje proizvodnje robe namenjene izvozu, nameće se pitanje kako je i po kom kriterijumu kroz program investicionih kredite na primer hotelu „Mali predah” iz Knjaževca odobreno 20 miliona dinara za izgradnju poslovnog objekta. Inače kroz ceo ovaj program

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

20.06.2026 u 08:08

Najmanje pet poginulih u izraelskim udarima na jugu Libana

20.06.2026 u 07:58

Tramp optužio Obamu i zapadne lidere za izbacivanje Rusije iz G8

20.06.2026 u 07:57

„Konferencija beba” okupila najmlađe u Mrkonjić Gradu

20.06.2026 u 07:50

Britanija i Francuska pred ekstremnim toplotnim talasom, mogući novi temperaturni rekordi

20.06.2026 u 07:45

Riter: Zapad je pogrešno okrivio Rusiju za rat u Ukrajini

20.06.2026 u 07:35

Većina Izraelaca smatra da bi Netanjahu trebalo da se povuče iz politike