Kup.	Prod.	Sred.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Zdravlje

25.01.2022 u 18:00

U začaranom krugu depresije i hipertenzije

Mentalna stanja, pre svega depresija i anksioznost, mogu da budu uzročnik visokog krvnog pritiska, ali s druge strane mogu da nastanu i kao posledica oscilacija hipertenzije i stalnog straha od mogućih komplikacija ili infarkta. Bila je to jedna od poruka zanimljivog predavanja „Anksioznost, depresija i mentalna stanja povezana s arterijskom hipertenzijom iz ugla psihijatra”, koje je na nedavnoj Školi hipertenzije održao prof. dr Milan Latas. Ali, kako je rekao, iako se psihijatri ne bave lečenjem visokog krvnog pritiska, ovi specijalisti mogu da pomognu holističkim pristupom lečenja pacijenta s kardiovaskularnim bolestima, uključujući i hipertenziju. – U praksi često vidimo pacijente koji su uznemireni i uplašeni kada imaju kardiovaskularne bolesti: zabrinuti su da bi mogli da dobiju

Zdravlje

11.01.2022 u 18:00

Psihoterapija pomaže u lečenju gojaznosti

Iz godine u godinu gojaznost postaje sve veći problem u Srbiji. U našoj zemlji 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, bilo je 40,5 odsto normalno uhranjenih osoba starijih od 15 godina, dok je više od polovine (57,1 odsto) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3 odsto) i gojazno (20,8 odsto). Dr Marija Đurović (Foto: lična arhiva) Kako ističe primarijus dr Marija Đurović, psihijatar i supspecijalista psihoterapije Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“, gojaznom se smatra osoba sa telesnom masom većom od 20 odsto od gornje granice za godine i pol. Preciznija definicija bi podrazumevala merenje procenta telesne masti ili određivanje indeksa telesne mase, pa se gojaznost definiše u stanjima kada je telesna mast veća od 25 odsto

Zdravlje

02.01.2022 u 10:01

U 2021. pronađena vakcina protiv koronavirusa, ali su i ovo značajna naučna otkrića

Prethodna 2021. bila je jedna velika godina, u medicinskom smislu, jer nam je donela vakcine protiv koronavirusa. Za to dostignuće može se reći da je obeležilo 2021. godinu, ali je bilo još naučnih otkrića na području zdravlja koja nisu povezana sa pandemijom. Medicinski psihodelici Lekovi sa psihodeličnim efektom pokazali su se obećavajući u lečenju nekoliko stanja mentalnog zdravlja poslednjih godina. U 2021. dve studije istakle su važnost supstanci i terapije. Naime, za osobe s posttraumatskim stresnim poremećajem lek MDMA može da pruži olakšanje. U kliničkom ispitivanju 67 odsto pacijenata koji su primali MDMA uz klasičnu terapiju sa terapuetom doživeli su takvo poboljšanje da više nisu bili pod dijagnozom posle svega dva meseca, navodi Indeks. Takođe, psilocibin, aktivni

Zdravlje

31.12.2021 u 10:06

Manje antidepresiva i kraća terapija potrebni za uspešno lečenje

U Engleskoj je 7,8 miliona ljudi, što je jedna od šest odraslih osoba, dobilo najmanje po jedan recept za antidepresive u periodu 2019. - 2020. godine. Broj recepata bio je 50 odsto veći kod žena. Istraživači su, kako piše Independent, otkrili da su oni koji su uzimali antidepresive tokom dužeg vremenskog perioda često iskusili simptome odvikavanja kao što su anksioznost, nesanica, promene u apetitu i depresiju nakon što su prestali da uzimaju lekove. Primećeno je i da postepeno smanjenje doze leka može pomoći pacijentima da prestanu sa terapijom iako nema garancija da će pacijenti izbeći posledice, rekli su istraživači. Oni su zabeležili i da dugoročnim korisnicima antidepresiva najčešće treba pomoć da prestanu da ih koriste, pa je zaključak istraživanja da je potrebno da lekari prepisuju

Magazin

06.12.2021 u 16:40

Nije sramota tražiti pomoć

U medijima su sve prisutnije akcije, tekstovi i prilozi koji treba da podstaknu ljude da ukoliko imaju problem potraže savete od stručnjaka. Nažalost, i dalje se brojevi telefona specijalizovanih savetovališta nalaze pri dnu tekstova i na kraju priloga o novom slučaju samoubistva, porodičnog nasilja, mobinga. Anđelija Simić, master psihologije, iz Novog Sada, navodi da sve češće, boraveći u različitim društvima, dobija pitanje „Da li mi je potrebna psihoterapija?”. Takođe, upiti iste sadržine stižu joj elektronskom poštom, na fejsbuk stranici. – Pitanje „Da li sam normalan/normalna?”, takođe je često. Ono predstavlja odraz radoznalosti, ponekad i želje za promenom, ali na jedan prikriven način. U našem društvu još uvek vladaju različite predrasude za odlaske kod

Beograd

29.11.2021 u 18:00

Vakcina protiv korone čuva i mentalno zdravlje

Ono što svako od nas može da učini za sebe, osim vakcinisanja, jeste da pre svega prihvati da je stres sastavni deo životaOtvorite prozor ‒ napolju magla, kiša i vetar, uključite televizor ‒ ono vesti o katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji, pomislite na posao ‒ svesni ste da vas čeka turoban razgovor sa šefom o novim obavezama, pogledate radni sto ‒ kad na njemu koverat sa neplaćenim računima. Kratko u sebi razmotrite moguća rešenja nagomilanih problema i konstatujete da ih ne vidite... Da li ste se prepoznali? Mnogi sasvim sigurno jesu. Nema sumnje da živimo u teškim vremenima, toliko teškim da mnogi često pomisle da bi lakše bilo da ih nema. Naravno da sve ovo što se oko nas događa neminovno oslobađa one najcrnje misli i ideje. ‒ U naučnim i stručnim krugovima nije

Društvo

05.11.2021 u 13:33

Talas depresivnosti zbog kovida prolazi, novi problemi postkovid promene

Talas straha, anksioznosti i depresivnih simptoma izazvan pandemijom se gubi od kraja 2020. godine, jer su se građani adaptirali na krizu, kaže direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „dr Laza Lazarević” Ivana Stašević-Karličić i dodaje da su novi problemi postkovid promene u mentalnom zdravlju kod osoba koje su preležale infekciju. „Videli smo da su ljudi, koji su preboleli kovid, imali problema sa emocionalnim životom, kognicijama, odnosno razmišljanjem, sećanjima, spavanjem i slično”, navela je ona. Stašević-Karličić je objasnila da su se ovi simptomi kod nekih ljudi povukli, međutim, kako je rekla, najviše su pogođeni oni sa predispozicijama za oboljevanje. Prema njenim rečima, broj građana sa prvom psihotičnom epizodom u životu je premašio prosek, ali to još uvek nije

Društvo

30.10.2021 u 12:12

Može li antidepresiv da pomogne u lečenju kovida 19

Jeftini lek „fluvoksamin” mogao bi da pomogne i obolelima od kovida 19 i utiče na smanjenje hospitalizacija obolelih od ovog virusa. Rezultati najnovije studije koja je objavljena u časopisu „Lanset global helt”, pokazuje da ovaj antidepresiv smanjuje rizik od potrebe za dodatnom negom kod visokorizične populacije zaraženih koronom. Istraživači su testirali „fluvoksamin”, koji se inače već koristi za lečenje depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja i koji je poznat po tome da smanjuje upalu. Kako za „Politiku” ističe docent dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, lek „fluvoksamin” pripada klasi novih antidepresiva čija je uloga korekcija disbalansa nivoa serotonina u mozgu. Njegovo sporedno dejstvo u smislu afiniteta za neke

Magazin

14.10.2021 u 13:54

U Srbiji dva puta više depresivnih

U Srbiji je svaka osamnaesta osoba između 18 i 65 godina depresivna. Procenat depresivnih osoba se udvostručio u odnosu na prepandemijski period: sa dva- tri procenta, prema procenama Nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. i 2019. godine, na 5,7 odsto koliko iznosi sada. Kod nas je trenutno u porastu depresivnost blagog do umerenog intenziteta – verovatno reaktivni tip smetnji. Depresivnost jakog intenziteta (sa suicidalnošću u više od 80 odsto slučajeva) i pre pandemije, kao i tokom pandemije, podjednako je učestala u Srbiji i iznosi 0,4 odsto. Ovo su tek neki od preliminarnih podataka prve Nacionalne studije o uticaju kovida 19 na psihu, velikog i jedinstvenog istraživačkog projekta, koje je odobrio i finansira Fond za nauku Republike Srbije. Projekat koji je

Beograd

12.08.2021 u 09:00

Lečenje duše in vivo

Predstava „Lečenje duše in vivo” premijerno je izvedena u pozorištu „Teatrijum” u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. To je autorski projekat glumice Narodnog pozorišta Hane Anđeli Jovčić i u produkciji Glumačkog studija Sonje Jauković. Hana poručuje da je ovaj komad posvetila svojim roditeljima i svima onima koju su u potrazi za stručnom pomoći, i koji su u duševnom bolu imali slična iskustva kao njena junakinja Nada Ljubić. U pojašnjenju svog dela, autorka citira jednog od psihijatara iz predstave: „U budućnosti će emotivni ljudi biti ugrožena vrsta kao foke, a svetom će hodati gipsani ljudi koji ne vide nikoga i ne osećaju ništa.” Pred publikom se našla priča o Nadi, devojci starog kova, koja ima emotivne probleme. Depresivna je i ne može da radi. Teško komunicira i ne može da se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: depresija