Nizak nivo serotonina nije uvek uzrok depresije

Studija koja ukazuje na to da depresija nije uzrokovana niskim nivoom „hormona sreće” serotonina uvrstila se među popularnije medicinske članke, što je izazvalo talas pogrešnih tvrdnji o antidepresivima. Iako istraživanje zapravo ne pokazuje da lekovi nisu efikasni, među reakcijama su različita razmatranja o uzrocima i nastanku depresije, lečenju, kalkulisanje neželjenim efektima.

Psihijatri odavno tvrde da nizak nivo serotonina nije glavni uzrok depresije, pa aktuelna studija o tome zapravo – ne kaže ništa posebno novo. Ipak, neuobičajeno burna reakcija javnosti, sugeriše da je to bila velika vest za mnoge. Neki su studiju tumačili tako što su zaključili da antidepresivi ne deluju popravljanjem hemijskog disbalansa ili da nemaju nikakvo dejstvo. Doktori su u strahu da bi u konfuziji ljudi mogli naglo da prestanu da uzimaju lekove, i time rizikuju ozbiljne posledice stresnog odvikavanja. Takođe, ono što je neophodno napomenuti, je da se terapija antidepresivima ne sme prekidati naglo.

Šta je istraživanje pokazalo?

Inače, istraživanje je obuhvatilo 17 studija i zaključeno je da ljudi sa depresijom nemaju različite nivoe serotonina u mozgu u poređenju sa osobama koje ne pate od depresije.

Nalazi tako sugerišu da način na koji bi lekovi mogli da deluju – ispravljanjem nedostatka – treba da se isključi. Ipak, mehanizmi delovanja supstanci u lekovima se razlikuju.

„Mnogi od nas znaju da uzimanje paracetamola može biti od pomoći kod glavobolje, i mislim da niko ne veruje da su glavobolje uzrokovane time što nemamo dovoljno paracetamola u mozgu”, objasnio je dr Majkl Blumfild, prenosi RTS.

Istraživanja sugerišu da antidepresivi deluju „samo malo više od placeba”, pa se među istraživačima vode debate o tome koliko je ta razlika značajna.

Profesorka Linda Gask sa Kraljevskog koledža za psihijatriju kaže da su antidepresivi „nešto što pomaže mnogim ljudima da se brže osećaju bolje, posebno u kriznim situacijama”. Međutim, jedan od autora novog istraživanja o serotoninu, prof Džoana Monkrif ističe da je većina istraživanja farmaceutskih kompanija kratkoročna, tako da se malo zna o tome koliko dobro ljudi funkcionišu i kako reaguju na dalju terapiju, nakon prvih nekoliko meseci.

„Važno je da se pacijentima kaže da njihovo stanje treba redovno da se prati, i da terapija antidepresivima neće trajati duže nego što je to zaista neophodno. Ipak, u praksi, to se ne dešava često”, dodala je dr Gask.

Kako je novo istraživanje prihvaćeno

Tipičan pogrešan odgovor na studiju je tvrdnja da je studija pokazala da je prepisivanje antidepresiva „izgrađeno na mitu”.

Ali, studija uopšte nije razmatrala upotrebu antidepresiva. Serotonin igra ulogu u raspoloženju, tako da njegovo „podešavanje” može učiniti da se ljudi osećaju srećnije, barem kratkoročno, čak i ako nisu imali vrlo niske nivoe tog hormona u početku. Takođe, serotonin može pomoći mozgu da uspostavi nove neuronske veze.

Drugi tvrde da nova studija pokazuje da depresija nikada nije bila bolest, već da je u pitanju „obična reakcija ljudi na dešavanja u njihovom okruženju”.

„Naravno da je depresija bolest, ali i reakcija na spoljašnost. Takođe, i genetika utiče na naš odgovor na stresne situacije”, kaže dr Mark Horovic, jedan od autora rada.