Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Svet

28.05.2022 u 22:50

Irski postaje službeni jezik Severne Irske

Parlament još nije formiran, saziv blokiraju unionisti, od kojih je vlast prvi put u istoriji uzela stranka Šin Fejn, a na stolu je već predlog da irski postane službeni jezik Severne Irske. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva pokrenula je ovu priču na opštu radost novoizabrane vladajuće partije, koja se zalaže da ujedinjenje dve Irske. Unionisti su se odavno odupirali ovom potezu smatrajući ga pretnjom britanskom identitetu, kao što su opstruirali u skupštini i svežu odluku da se odobre usluge abortusa o trošku države. Nacionalistička partija Šin Fejn pozdravila je ove najave kao korak napred ka konačnom ukidanju arhaičnog antiirskog zakonodavstva i njegovu smenu zvaničnim priznavanjem irskog jezika, a aplaudirala je i šefica stranke Meri-Lu Makdonald, koja je inače i pre neki dan u Londonu

Kultura

03.05.2022 u 18:15

Dvostruka neprilika

Krajnje racionalan pristup, uz malu dozu ludosti. Čarolija, ali bez mistifikacije. Samopouzdanje, uz širom otvorena vrata za neprestano učenje. Mora biti da ima još toga, ima svakako, ali ovo navedeno moglo bi biti nekoliko performansi i određenja kreativnog procesa koji nazivamo prevođenjem. Izvorno delo, na određenom jeziku, nastalo u konkretnim društvenim i istorijskim okolnostima, treba da predočimo čitaocima na našem jeziku. Eto, dakle, drevnog obrasca, veoma jednostavnog na prvi pogled, i kao takav sprovodi se u delo milenijumima. Jer, u početku bejaše prevod. I u nama, takođe drevna potreba da saznajemo o drugima, da saznajemo o sebi, da promišljamo i da se zabavimo, zašto da ne. Nad svakim govorom o prevođenju nadvija se dvostruka neprilika. Možemo, kako bismo predočili čitavu

Društvo

21.04.2022 u 22:03

Da se briga o srpskom jeziku vrati pod okrilje SANU

Veoma dugo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) nije bilo ozbiljnih analiza nekih od ključnih problema srpskog jezika. Nespretnom politikom primanja novih članova, i u samoj akademiji, i lingvistika je na izvestan način osiromašena. Nedovoljno se zna šta je Odbor za standardizaciju srpskog jezika, kome on pripada, ko ga priznaje? Odnos države prema ovom odboru treba da se definiše tako da on zadrži samostalnost ali i dobije specifičnu težinu koju zaslužuje. Nakon formiranja Vlade Republike Srbije to će biti okosnica sastanka koji planiraju da sa predstavnicima budućeg državnog vrha upriliče akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU i prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. To su saglasno najavili juče u zdanju akademije na sednici najvažnijeg

Kultura

18.04.2022 u 18:15

Potraga za ravnotežom

Zamislite da se u prolećno popodne šetate Beogradom sa prijateljem iz inostranstva. Proći ćete možda pored nedavno postavljenog spomenika Stefanu Nemanji i taj će vas prijatelj možda upitati ko je taj čovek i šta je bio. Razgovaraćete, ne možda nego vrlo verovatno na engleskom, jer je taj jezik lingua franca (lingua anglica?) današnjice, savremene civilizacije i tog globalnog sela u kojem kažu da živimo, a u kojem se ipak još nismo svi odomaćili. Hoćete li mu reći da je Nemanja bio Grand Župan ili Grand Prince ili samo medieval ruler? Hoćete li mu objasniti šta je to župan? Umete li? To je, u malom, ono što prevodilac na strani jezik radi svakodnevno: napipava, nazire, pokušava da odgonetne gde je tačka u kojoj treba da dâ prednost razumljivosti, opštosti, univerzalnosti, a gde je

Kultura

14.04.2022 u 13:03

Filum u temelju kulturnog života Kragujevca

Kragujevac – Prepoznatljiv po skraćenicim Filum, Filološko-umetnički fakultet je za dve decenije rada u okviru Univerziteta u Kragujevcu stvorio zavidnu kadrovsku strukturu i armirao stare temelje kulturnog života u prvoj prestonici moderne Srbije. Pojava Filuma s početka 21. veka u gradu automobila i mašinskih inženjera bila je gotovo revolucionarna. Danas se bez profesora i studenata ovog fakultet, koji su nadgradili tradiciju i oplemenili društveni ambijent, teško može zamisliti jedna relevantna umetnička manifestacija u Kragujevcu i Šumadiji. Filum je počeo da radi 1996. godine kao odeljenje beogradskog Filološkog fakulteta, a 2002. godine je ušao u sastav Univerziteta u Kragujevcu, kao samostalna akademska ustanova. Od tada do danas ovaj fakultet je prolazio kroz različite mene

Kultura

21.03.2022 u 17:35

Damoklov mač

Profesija književnog prevodioca doživela je jednu od najčudnijih i najproblematičnijih evolucija u istoriji. Nekad je u starom Egiptu prevodilac svrstavan u rang plemića, dok danas sve češće vodimo bitku da se njegovo ime napiše na korici prevedene knjige. Migel Saenz je govorio da ukoliko prevodilac radi svoj posao kako treba, on je dobrotvor čovečanstva; u suprotnom, pravi je javni neprijatelj. Dužnost prevodioca je složenija nego što se može zamisliti. On drži u rukama ili u svom peru sudbinu jednog stranog autora u određenoj zemlji. Dakle, prevodilac radi za pisca, te možemo reći da je on piščev podanik. Međutim, onaj do kojeg će taj prevod u finalnoj instanci doći jeste čitalac. U svetu u kojem svi razmišljaju o tajni zdrave kose Megan Markl, ja ću nakratko skrenuti pažnju na

Kultura

28.02.2022 u 19:10

Snaga imaginacije

Prevođenje pesme može biti stvaralački čin ukoliko se radi o prenošenju umetničkog dela. Tada prevodilac stvara celinu koja ne samo pojedinačnim jezikom već i jezikom umetnosti prenosi ono što je tim jezikom predstavljeno u prvobitnoj celini. Takvo prevođenje pesme je u istom rangu kao njeno originalno stvaranje – s jedne strane lakše, s druge teže od njega, s tim što ista stvar i olakšava i otežava rad u prevodilačkom postupku. Stvaranje je teže jer njegova tvorevina nastaje prvi put, dok prevodilac pred sobom već ima stvorenu celinu; ali ga baš to i ograničava, jer je u stvaralačkom postupku vezan prvobitnim delom, pa zbog razlike u jezicima mora da iznalazi nove puteve da bi došao do univerzalnog nivoa i iskazao istu stvar u novoj celini. To je nivo jezika muzike ili slike, a

Kultura

21.02.2022 u 18:00

Rečenice da teku kao planinska reka

Kad se govori o književnom prevođenju, mora se reći kako je neophodno dobro vladanje jezikom s kog se prevodi i, naravno, još bolje poznavanje jezika na koji se prevodi. Naravno, ne smeju se zaobići ni obrazovanje, svestranost i spremnost da se prizna kako je sve to ipak nedovoljno – znanja nikad dovoljno i ono se stalno mora sticati i povezivati s već naučenim. To će svaki prevodilac staviti na prvo, drugo i treće mesto. Međutim, dodala bih kako je za dobro književno prevođenje potrebno umeće. Uzmimo dva hirurga. Jedan će solidno obaviti zahvat i pacijent će se potpuno oporaviti, ali veliki vijugavi ožiljak će mesecima upadati u oči. Drugi će pak hirurg ostaviti ravan ožiljak koji će posle nekoliko meseci gotovo sasvim izbledeti. To je ono čemu dobar prevodilac mora da stremi: prevod

Svet

21.02.2022 u 12:43

Osim srpskog u službenoj upotrebi još 11 jezika nacionalnih manjina

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je danas da u Srbiji živi više od 30 etničkih zajednica koje govore različitim jezicima dok je u službenoj upotrebi 11 jezika nacionalnih manjina, i da to oslikava multijezičnost društva, ali i daje podsticaj da se razvijaju znanje i svest o bogatoj jezičkoj i kulturnoj tradiciji. Gojković je u saopštenju povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se tradicionalno obeležava u Kovačici, istakla je da je maternji jezik, kao deo kulturnog identiteta svakog naroda, tačka u kojoj se spajaju i prepliću raznolikost, tolerancija i razumevanje, čime se afirmiše međusobna solidarnost brojnih zajednica. Gojković je izjavila da je Đšovačica dobar primer za to, gde duže od dva veka složno žive Srbi, Slovaci, Mađari, Rumuni i drugi narodi,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik