Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

18.11.2021 u 13:32

Predstavljen prvi „Sanskrtsko-srpski rečnik”

Prvi „Sanskrtsko-srpski rečnik” donosi fond od 70.000 sanskrtskih reči od kojih je naznačeno preko 5.000 srodnih sa srpskim jezikom, rekao je njegov autor Momir Nikić na promociji knjige. Nikić je istakao da je njegov rečnik, na 1.261 strane u izdanju kuće „Prometej”, bio složen projekat u lingvističkom, leksikografskom, tehničkom i fizičkom pogledu, nalik dugogodišnjem „poslu u rudniku starom 3.500 godina”. Na promociji u Klubu RTS-a, Nikić je rekao da je u leksikografskom smislu to praktično skup nekoliko rečnika: značenja, morfologije, etimologije, akcenta, izvora za sanskrt, indo-evropskih komparacija, a sadrži i leksikon sanskrtsko-srpskih srodnosti. „Ovo je prvi klasični rečnik sanskrta na našem jeziku. On je i jedini takve veličine i složenosti na bilo kom slovenskom

Društvo

02.11.2021 u 19:22

Kako su mladi filolozi uvredili južnjake

Slika na kojoj devojka drži knjigu, a pažnju posmatrača privlači pitanje „Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?” istrgnuta je iz niza slika koje povezuju padeži kao tematska celina i iz konteksta objave na instagram stranici projekta „Digitalni bukvar”, čiji je nosilac prestonička Filološka gimnazija. Izdvojena, nespretno formulisana upitna rečenica izazvala je salve negodovanja i osuda dela javnosti – stručnjaka i laika koji su u takvoj objavi prepoznali pre svega lošu nameru ugledne kuće znanja da unizi i diskriminiše. Mnogi kritičari prenebregli su mogućnost da se nehotice i bez zle namere potkrala omaška u radu učenika i nastavnika koji su se usudili da ka digitalnoj pismenosti koračaju javno, pa iako se pred nebrojenom publikom spotaknu o sopstvene noge i ljosnu da ih svi

Pisma čitalaca

30.10.2021 u 17:42

Čuvajmo jezik od besmislica

U javnom govoru, programima televizije i radija, često čujemo izraze „strašno važno”, „strašno korisno”, a kad je reč o fudbalerima ili nekim drugim sportistima, neki od njih se ocenjuju kao „najuspešniji svih vremena”. Ne treba biti stručnjak za jezik pa zapaziti da su se ove ocene, besmislice, nažalost već uveliko odomaćile. Verujem da je do toga došlo zbog toga što nema odgovarajućih reagovanja ljudi od struke. Ako je nešto važno i korisno, nema smisla reći da je strašno. Kako se može govoriti o „svim vremenima”? To bi značilo da neko ima uvid u sva prošla i buduća vremena. Ko bi to mogao da pretenduje na takav uvid? Tom frazom sugeriše se da takvo biće postoji. Međutim, takva fraza može jedino da izražava ocenu nečijeg stupnja ushićenja pojedinom ličnošću. Sama fraza je

Region

26.10.2021 u 19:45

Hrvatski jezik na putu Srbije u EU

Specijalno za „Politiku” Zagreb – U isto vreme dok su u jeku šaljive dosetke o „mljevenicima”, kroatizovanoj verziji specijaliteta od mlevenog mesa, kao i o ostalim zvaničnim i nezvaničnim hrvatskim kovanicama novijeg datuma, i dalje se vode i ozbiljne rasprave o jeziku. Ili se barem očekuje da treba da budu ozbiljne, s obzirom na institucije koje su u raspravu uključene. Naime, otkako je u javnost dospelo da se u nekim udžbenicima za srpski jezik za osmi razred osnovnog obrazovanja našla informacija da hrvatski i bosanski ne spadaju u grupu južnoslovenskih jezika, već da su to samo srpski, slovenački, bugarski i makedonski, ne prestaju polemike. Upravo zbog spornih udžbenika, Hrvatska akademija znanosti i umetnosti (HAZU), odnosno Odbor za normu hrvatskog standardnog jezika HAZU,

Kultura

08.10.2021 u 12:35

Po Pe-eS-u

SLOVO O JEZIKU U redakciju Politike pristiglo je nekoliko dopisa. Čitalac iz Beograda Zoran Stamenković piše da je primetio kako se „pod uticajem engleskog jezika skraćenica P. S. (post scriptum) izgovara kao pi-es“ i komentariše: „S obzirom na to da ta skraćenica potiče iz latinskog jezika i njeno značenje je ‘posle napisanog’, molim Vas za komentar kako je pravilno izgovarati navedenu skraćenicu“. Najpre da kažem nešto o ovom tipu skraćenica (sastavljenih od početnih slova višečlanog naziva), o tzv. akronimima ili verzalnim skraćenicama. Postoji izvesno šarenilo i neujednačenost u njihovom pisanju i izgovaranju. Okvirna pravila, proistekla dobrim delom iz prakse, jesu sledeća: 1. Skraćenice koje se sastoje samo od suglasnika (PTT, TV, MMF, SDK i sl.) najčešće se čitaju po

Region

19.09.2021 u 17:00

Đacima u Glamoču uskraćeno pravo da uče srpski jezik

Od našeg dopisnika Sarajevo – Srpskoj deci u Glamoču, lokalnoj zajednici koja je u sastavu Livanjskog kantona i teritorijalno pripada Federaciji BiH, uskraćeno je Ustavom zagarantovano pravo da uče srpski jezik i imaju nacionalnu grupu predmeta. Diskriminatorski odnos prema srpskim školarcima (trećina učenika u glamočkoj osnovnoj i srednjoj školi je srpske nacionalnosti) traje punih 20 godina, a svi dosadašnji pokušaji njihovih roditelja da isprave ovu nepravdu završavali su se neuspehom zbog nezainteresovanosti onih koji o tome odlučuju. Nebojša Radivojša, načelnik Glamoča (kadar SNSD-a), u kojem su Srbi većinski narod, smatra da je skandalozno i neprimereno uskraćivati deci mogućnost da uče materinji jezik. Situaciju zbog koje ispaštaju srpska deca moguće je, prema njegovom

Društvo

19.09.2021 u 22:00

Početak novog doba za srpski jezik i ćirilicu

Dugo očekivani Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma konačno postoji. Sročen za nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku ove sedmice – simbolično, na praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Primenjivaće se tek za pola godine. Da li smo kao društvo dobili brzopleto sačinjen dokument nevelike moći ili donošenje ovog zakona označava kraj nebrige i početak novog doba za srpski jezik i njegovo izvorno pismo? Dilemu nema prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. – Dobili smo zakon koji predstavlja osnovu za rešavanje jezičke situacije, da možemo da krenemo ka uređivanju nereda i haosa u oblasti srpskoga jezika i pisma. Gotovo identičan zakon istovremeno je donesen i u Republici

Društvo

19.09.2021 u 11:34

Naučila srpski da bi služila zemlji u kojoj je rođena

Alternativa za Reku Zaboš (19) iz mesta Gunaroš kraj Bačke Topole nije postojala: posle srednje škole postaće pripadnik policije ili Vojske Republike Srbije. Sve je uradila da ispuni svoju želju. Za šest meseci naučila je srpski jezik, koji sada koristi uporedo s maternjim, mađarskim, i izgubila više od dvadeset kilograma koje je smatrala preprekom da postane vojnik ili policajac. Koliko je dobro savladala srpski, govori to što je kao kandidat za polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici napisala izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (što joj je bio zadatak na prijemnom) bez gramatičkih i slovnih grešaka, na ćirilici. Prošla je i psihološki test, ali su članovi komisije koji su odlučivali o odabiru kandidata ipak ustanovili da Reka ne ispunjava propisane uslove: imala

Društvo

14.09.2021 u 09:33

Kineski propisi pogodili nastavnike engleskog jezika u Srbiji

Najnoviji pokušaj kineskih vlasti da ublaže pritisak na roditelje i učenike u vrlo konkurentnom obrazovnom sistemu pogodio je predavače engleskog jezika u Srbiji. Zbog regulative „Dvostrukog smanjenja”, čiji je cilj da se deca rasterete vannastavnih aktivnosti a roditelji finansijskih izdataka, oko 20.000 nastavnika iz naše zemlje koji su kinesku decu podučavali preko interneta ostaje bez zarade. Kako kineska unutrašnja politika pogađa profesore engleskog u Srbiji? Nova regulativa u oblasti obrazovanja obavezala je privatne škole da se registruju kao neprofitne organizacije, onemogućila zapošljavanje stranaca, ograničila vreme za držanje onlajn časova, a od državnih škola povećala očekivanja. Traži se da organizuju više vannastavnih aktivnosti kako bi se smanjila potreba za privatnim

Politika

26.08.2021 u 11:49

Vučić predao Dodiku prednacrt zajedničkog zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Beogradu srpskom članu predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku, predao prednacrt Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma, koji bi trebalo da usvoje skupštine Srbije i Republike Srpske na Dan nacionalnog jedinstva 15. septembra. Vučić je na Instagramu istakao da se sa Dodikom u današnjem razgovoru saglasio da je saradnja između Republike Srbije i Srpske izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena. „Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja ni jednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje”, poručio je Vučić, prenosi Tanjug. Naveo je da je sa Dodikom vodio „suštinske razgovore o

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik