Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Друштво

02.11.2021 у 19:22

Како су млади филолози увредили јужњаке

Слика на којој девојка држи књигу, а пажњу посматрача привлачи питање „Имаш ли муке с падежима као људи са југа Србије?” истргнута је из низа слика које повезују падежи као тематска целина и из контекста објаве на инстаграм страници пројекта „Дигитални буквар”, чији је носилац престоничка Филолошка гимназија. Издвојена, неспретно формулисана упитна реченица изазвала је салве негодовања и осуда дела јавности – стручњака и лаика који су у таквој објави препознали пре свега лошу намеру угледне куће знања да унизи и дискриминише. Многи критичари пренебрегли су могућност да се нехотице и без зле намере поткрала омашка у раду ученика и наставника који су се усудили да ка дигиталној писмености корачају јавно, па иако се пред небројеном публиком спотакну о сопствене ноге и љосну да их сви виде

Писма читалаца

30.10.2021 у 17:42

Чувајмо језик од бесмислица

У јавном говору, програмима телевизије и радија, често чујемо изразе „страшно важно”, „страшно корисно”, а кад је реч о фудбалерима или неким другим спортистима, неки од њих се оцењују као „најуспешнији свих времена”. Не треба бити стручњак за језик па запазити да су се ове оцене, бесмислице, нажалост већ увелико одомаћиле. Верујем да је до тога дошло због тога што нема одговарајућих реаговања људи од струке. Ако је нешто важно и корисно, нема смисла рећи да је страшно. Како се може говорити о „свим временима”? То би значило да неко има увид у сва прошла и будућа времена. Ко би то могао да претендује на такав увид? Том фразом сугерише се да такво биће постоји. Међутим, таква фраза може једино да изражава оцену нечијег ступња усхићења поједином личношћу. Сама фраза је

Регион

26.10.2021 у 19:45

Хрватски језик на путу Србије у ЕУ

Специјално за „Политику” Загреб – У исто време док су у јеку шаљиве досетке о „мљевеницима”, кроатизованој верзији специјалитета од млевеног меса, као и о осталим званичним и незваничним хрватским кованицама новијег датума, и даље се воде и озбиљне расправе о језику. Или се барем очекује да треба да буду озбиљне, с обзиром на институције које су у расправу укључене. Наиме, откако је у јавност доспело да се у неким уџбеницима за српски језик за осми разред основног образовања нашла информација да хрватски и босански не спадају у групу јужнословенских језика, већ да су то само српски, словеначки, бугарски и македонски, не престају полемике. Управо због спорних уџбеника, Хрватска академија знаности и уметности (ХАЗУ), односно Одбор за норму хрватског стандардног језика ХАЗУ, предложила

Култура

08.10.2021 у 12:35

По Пе-еС-у

СЛОВО О ЈЕЗИКУ У редакцију Политике пристигло је неколико дописа. Читалац из Београда Зоран Стаменковић пише да је приметио како се „под утицајем енглеског језика скраћеница P. S. (post scriptum) изговара као пи-ес“ и коментарише: „С обзиром на то да та скраћеница потиче из латинског језика и њено значење је ‘после написаног’, молим Вас за коментар како је правилно изговарати наведену скраћеницу“. Најпре да кажем нешто о овом типу скраћеница (састављених од почетних слова вишечланог назива), о тзв. акронимима или верзалним скраћеницама. Постоји извесно шаренило и неуједначеност у њиховом писању и изговарању. Оквирна правила, проистекла добрим делом из праксе, јесу следећа: 1. Скраћенице које се састоје само од сугласника (ПТТ, ТВ, ММФ, СДК и сл.) најчешће се читају по

Регион

19.09.2021 у 17:00

Ђацима у Гламочу ускраћено право да уче српски језик

Од нашег дописника Сарајево – Српској деци у Гламочу, локалној заједници која је у саставу Ливањског кантона и територијално припада Федерацији БиХ, ускраћено је Уставом загарантовано право да уче српски језик и имају националну групу предмета. Дискриминаторски однос према српским школарцима (трећина ученика у гламочкој основној и средњој школи је српске националности) траје пуних 20 година, а сви досадашњи покушаји њихових родитеља да исправе ову неправду завршавали су се неуспехом због незаинтересованости оних који о томе одлучују. Небојша Радивојша, начелник Гламоча (кадар СНСД-а), у којем су Срби већински народ, сматра да је скандалозно и непримерено ускраћивати деци могућност да уче материњи језик. Ситуацију због које испаштају српска деца могуће је, према његовом мишљењу, решити

Друштво

19.09.2021 у 22:00

Почетак новог доба за српски језик и ћирилицу

Дуго очекивани Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма коначно постоји. Срочен за неколико месеци, усвојен je по хитном поступку ове седмице – симболично, на празник, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Примењиваће се тек за пола године. Да ли смо као друштво добили брзоплето сачињен документ невелике моћи или доношење овог закона означава крај небриге и почетак новог доба за српски језик и његово изворно писмо? Дилему нема проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. – Добили смо закон који представља основу за решавање језичке ситуације, да можемо да кренемо ка уређивању нереда и хаоса у области српскога језика и писма. Готово идентичан закон истовремено је донесен и у Републици

Друштво

19.09.2021 у 11:34

Научила српски да би служила земљи у којој је рођена

Алтернатива за Реку Забош (19) из места Гунарош крај Бачке Тополе није постојала: после средње школе постаће припадник полиције или Војске Републике Србије. Све је урадила да испуни своју жељу. За шест месеци научила је српски језик, који сада користи упоредо с матерњим, мађарским, и изгубила више од двадесет килограма које је сматрала препреком да постане војник или полицајац. Колико је добро савладала српски, говори то што је као кандидат за полазника Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици написала извештај о саобраћајној незгоди (што јој је био задатак на пријемном) без граматичких и словних грешака, на ћирилици. Прошла је и психолошки тест, али су чланови комисије који су одлучивали о одабиру кандидата ипак установили да Река не испуњава прописане услове: имала

Друштво

14.09.2021 у 09:33

Кинески прописи погодили наставнике енглеског језика у Србији

Најновији покушај кинеских власти да ублаже притисак на родитеље и ученике у врло конкурентном образовном систему погодио је предаваче енглеског језика у Србији. Због регулативе „Двоструког смањења”, чији је циљ да се деца растерете ваннаставних активности а родитељи финансијских издатака, око 20.000 наставника из наше земље који су кинеску децу подучавали преко интернета остаје без зараде. Како кинеска унутрашња политика погађа професоре енглеског у Србији? Нова регулатива у области образовања обавезала је приватне школе да се региструју као непрофитне организације, онемогућила запошљавање странаца, ограничила време за држање онлајн часова, a од државних школа повећала очекивања. Тражи се да организују више ваннаставних активности како би се смањила потреба за приватним вртићима и

Политика

26.08.2021 у 11:49

Вучић предао Додику преднацрт заједничког закона о заштити српског језика и ћирилице

Председник Србије Александар Вучић данас је у Београду српском члану председништва Босне и Херцеговине Милораду Додику, предао преднацрт Закона о заштити српског језика и ћириличног писма, који би требало да усвоје скупштине Србије и Републике Српске на Дан националног јединства 15. септембра. Вучић је на Инстаграму истакао да се са Додиком у данашњем разговору сагласио да је сарадња између Републике Србије и Српске изузетна на свим нивоима и да српски народ не сме и не може себи да дозволи било какве сукобе и повратак у прошла времена. „Наше заједништво и јединствено деловање на пољу економије, културе, образовања, историјског сећања ни једног тренутка не сме бити доведено у питање”, поручио је Вучић, преноси Танјуг. Навео је да је са Додиком водио „суштинске разговоре о

Друштво

13.08.2021 у 10:45

Летња школа у Тршићу пуна ђака

Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу овог лета је под опсадом средњошколаца из свих крајева Србије, али и из држава региона, решених да предах од школских обавеза испуне освајањем нових знања. Домети им нису омеђени уобичајеним планом и програмом наставе и учења, већ знатижељом и марљивошћу. Истраживачким корацима у пределе лингвистике, фолклористике и историје српске културе полазници тршићке школе залазе разноврсним друштвено-хуманистичким стазама које воде у истом смеру – ка развијању интересовања ученика за матерњи језик, снажењу идентитетских обележја, али и свести о дужности сваке генерације да наслеђе очува, да га својим радом увећа и преда потомцима. Тако су врсни србисти и фолклористи, чланови програмских одбора и предавачи центра у Тршићу за ову годину зацртали

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 22:13

Аксиос: САД прихватиле ирански нацрт споразума, напредак постигнут по три питања

11.06.2026 у 22:09

Светско првенство у фудбалу званично отворено

11.06.2026 у 22:09

Москва: пројекат дигиталне копије људског бића успешно развијен

11.06.2026 у 21:55

Дмитријев: Европске компаније желе повратак на руско тржиште

11.06.2026 у 21:43

Индијски морнари и власник брода кажњени због трговине дрогом

11.06.2026 у 21:40

Премијерно изведен балет „Грк Зорба” у Народном позоришту