Повељу Уједињених нација треба поштовати

На тренутак сам помислила да је средњи век и да инквизиција уводи лов на вештице. Земља коју Европа жели у својој унији уводи забрану употребе језика једног дела својих грађана. Забрањује и слушање песама и певање на том језику. Књиге великих књижевника тог народа не смеју се више читати...

Ако и ми хоћемо у ту ЕУ, морамо ли и ми да забранимо својим грађанима, припадницима националних мањина, да јавно говоре на свом језику, да певају своје песме, да поштују своју веру и обичаје?

Ако је тако, онда нама, цивилизованом и слободарском народу Европе није место у тој ЕУ, ако она промовише мржњу, нетолеранцију и вандализам недостојан човека.

Уколико подржавамо и награђујемо такве државе и владе, онда газимо Повељу Уједињених нација о правима човека, а то значи увођење нацизма против којег смо се заједно с просвећеним делом света борили у Другом светском рату.

Ако је тако, онда „Картагину треба разорити” – не бомбама, већ Повељом Уједињених нација. Ни Европска унија ни цео слободарски свет не смеју подржати рушење те повеље.

Како сам ових дана чула поклик за који до сада нисам знала, придружујем се речима: „Слава сваком народу који поред себе и своје културе поштује и друге народе и културе.”

Љиљана Брајовић,
Београд