Petak, 19.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: jezik

Društvo

24.06.2018 u 22:00

Nekada drug i gospodin, danas brat i tebreks

Brate! Brate! Na sve strane braća, čak ni ženski rod više nije smetnja da se kaže: „Brate mama!” ili „Brate sestro!”, da bi u poslednje vreme stigao i pozdrav „ljubi brat u vrat”. Kad je neko profesor u školi, poput Nikole Mijatova, i u prilici da sluša „bratiju” bez prestanka, ne čudi da i sam počne da analizira kako se ta reč uvukla u rečnik mlađarije. Kad se pridoda i malo istorije, eto neobične priče. Odakle da smo toliko masovno braća? – Pobratimstvo je deo naše tradicije i to je dobro poznato, mada bih rekao da je to neki balkanski manir jer je i Tin Ujević odavno napisao pesmu „Pobratimstvo lica u svemiru”. Vremenom se takvo obraćanje izgubilo jer asocira na prisnost koja nije uvek primerena, jer se ne može se svakome reći: „Brate!”, pa je dugo obraćanje...

Region

19.06.2018 u 09:00

U Brčkom pušenje ubija na tri jezika

Od našeg specijalnog izveštača Brčko – Na paklu cigareta, kupljenom u bilo kojoj prodavnici, odštampano je upozorenje: „Pušenje ubija”. Da bi to shvatili pripadnici sve tri etničke zajednice, upozorenje je ispisano na tri jezika, bez obzira na to što se na sva tri isto izgovara. Ali, Srbi će opomenu čitati na ćirilici, a za Hrvate i Bošnjake je dva puta napisano latinicom: „Pušenje ubija”. Činjenica da nikom u Distriktu Brčko nije potreban prevodilac da bi razgovarao sa komšijom druge vere i nacije, te da svi dobro znaju oba pisma, ne može da pokoleba tvorce troetničnosti u dejtonskom eksperimentu „distrikt”. Sve je, dakle, podređeno ravnopravnosti pripadnika triju nacija u nekadašnjoj posavskoj opštini, a sada državici u državi BiH. Tako je po slovu zakona. A kako je u

Region

09.06.2018 u 22:00

Sporenja oko bosanskog jezika došla do Australije

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Povremena politička previranja oko bosanskog jezika, koja nisu neoubičajena za svakodnevne političke prilike u BiH i koja se najčešće odnose na (ne)mogućnost njegovog izučavanja u Republici Srpskoj, preselila su se i na teren Australije. Naime, poslednja u nizu javnih polemika koja se na tu temu povela usledila je zbog aktivnosti i izjave ambasadora BiH u Kanberi, koji je pre neki dan najavio da prvi put u istoriji srednjoškolci u Novom Južnom Velsu u Australiji mogu da izučavaju bosanski jezik. Kako su objavili sarajevski mediji, srednjoškolci poreklom iz BiH će u toj australijskoj državi svake subote u školi „Liverpul haj skul” moći da izaberu izučavanje bosanskog jezika, kako je to slučaj sa srpskim i hrvatskim, koji su na listu izbornih predmeta

Region

29.05.2018 u 14:22

Da li su Hrvati, u strahu od „srbizma”, zaboravili hrvatski?

ZAGREB - Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn pozabavio se problemom srpskog i hrvatskog jezika, tačnije - onim rečima koje su „prognane” iz hrvatskog jezika „zbog nakazne logike” samozvanih jezičkih čistunaca. On je u autorskom tekstu „Jesmo li u strahu od srbizma zaboravili na hrvatski”, objavljenom u hrvatskom Globusu, naveo da po „nakaznoj logici samozvanih jezičnih čistača”, reči „datum”, „glasati”, „dobrovoljac”, „štampa”... „zaslužuju progon” iz hrvatskoga. Da li jezik opet postaje političko oružje, pita Goldštajn. On navodi da su Hrvati istorijski i tradicionalno posebno osetljivi na jezik i to sa razlogom, budući da u 19. veku nisu imali državu, poput Srba, a jezik je bio jedan od najvažnijih elemenata nacionalnog identiteta. Prema njegovim rečima, od 30-ih godina 19.

Kultura

28.05.2018 u 22:00

Prijatelj sa severa Evrope

Profesor Šel Magnuson, Šveđanin, slavista i sociolog, redovno čita „Politiku” na internetu, kaže da je to najozbiljniji dnevni list u regionu. A kada doputuje u Beograd – ne više tako često kao nekada, dok se aktivno bavio istraživanjima Balkana, i dok nije otišao u penziju – uz naše novine kupi i sve političke nedeljnike kako bi se obavestio o svemu što se dešava u zemlji koju pomno proučava. Ovoga puta, dr Magnuson je došao posebnim povodom, kao gost ambasade Švedske da primi državno odlikovanje, Zlatnu medalju Republike Srbije za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. Kao izvrstan poznavalac našeg jezika – govori ga bez greške – preveo je na švedski nekoliko srpskih pisaca i pesnika, a „u obrnutom smeru” tekstove o Ivi Andriću i,

Komentari

28.05.2018 u 10:22

„Srpsko državljanstvo”, a ne „Republike Srbije”

TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kultura

28.05.2018 u 09:00

Ima li slavistike van slovenskih zemalja

Devetnaestovjekovno praskozorje lingvističke slavistike nosi neizbrisiv pečat poslenika iz neslovenskih zemalja – Brugmana, Šlajhera, Mejea, Vajana i mnogih drugih. Slovenska filologija u neslovenskim zemljama, kako lingvistička tako i književnoistorijska, nastavila je da štedro prinosi ovoj disciplini tokom dobrog dijela minulog stoljeća. A onda, u posljednjih tridesetak godina, svjedočimo procesu rastakanja neslovenske slavistike na lingvistiku i uporednoknjiževna istraživanja, oboje na materijalu slovenskih jezika i kultura. Tako onda imamo unekoliko shizofrenu situaciju da u neslovenskim zemljama postoje slavistički odsjeci, organizacije i časopisi, a naučnoistraživački rad nije slavistički nego opštelingvistički odnosno uporednoknjiževni. Dva su moguća izlaza iz ovog raskola –

Kultura

14.05.2018 u 08:00

Poslednji slavistički kongres i pravci razvoja slavistike

Petnaesti Međunarodni kongres slavista, najvažniji međunarodni naučni slavistički skup, 2013. godine održan je u Minsku (Republika Belorusija), u periodu od 20. do 27. avgusta. Prvi put je kongres održan u Republici Belorusiji, što je naišlo na snažnu i pozitivnu reakciju kako u samoj Belorusiji, tako i van nje. Za čitavu osamdesetpetogodišnju istoriju održavanja međunarodnih kongresa slavista ovo je bio treći kongres na istočnoslovenskim prostorima i jedini koji je održan u istočnoslovenskoj državi posle raspada Sovjetskog Saveza. U skladu sa ustanovljenim kvotama, primljeno je nešto više od 800 prijava za učešće na ovom kongresu, a na samom skupu u Minsku učestvovalo je više od 500 slavista - naučnika iz 34 zemlje sveta: Austrije, Bugarske, Belorusije, Belgije, Bosne i Hercegovine,

Komentari

05.05.2018 u 09:38

O jeziku, rode, da ti pojem

TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kultura

02.05.2018 u 22:00

Etnolingvistika je važna novina slavističkih kongresa

Etnolingvistika je u slavistici prilično nova disciplina. Njen osnivač je Nikita Iljič Tolstoj, ruski slavista, inače rođen u Srbiji, u Vršcu, 1923. godine. Životni put i delo Nikite Tolstoja su uvek bili čvrsto vezani za Srbiju i njen narod: živeo je i učio u Jugoslaviji, bio učesnik partizanskog pokreta. Kasnije je došao u Moskvu, tamo završio Moskovski univerzitet i počeo ozbiljno da se bavi naukom. Imao je mnogo učenika i saradnika koji su prihvatili njegove ideje o slovenskim jezicima i slovenskoj narodnoj kulturi, o njihovom zajedničkom nerazdvojivom proučavanju. Svetlana Tolstoj, supruga Nikite Tolstoja, nakon njegove smrti (1996) preuzela je rukovođenje moskovskom etnolingvistikom i nastavila, zajedno sa kolegama, rad na jednom od najobimnijih etnolingvističkih poduhvata – na rečniku

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

19.06.2026 u 00:23

Karni: Vođeni detaljni razgovori o trgovinskim pitanjima s Trampom

19.06.2026 u 00:10

Zelenski i Fico o EU integracijama i energetskoj saradnji

19.06.2026 u 00:05

Evropska unija produžila sankcije Rusiji na godinu dana

18.06.2026 u 23:52

Ben Gvir uporedio Iran sa „nacistima”

18.06.2026 u 23:38

Makron: Ne verujem da je rat SAD i Irana u potpunosti završen

18.06.2026 u 23:17

Švajcarska pobedila BiH rezultatom 4:1