Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Друштво

24.06.2018 у 22:00

Некада друг и господин, данас брат и тебрекс

Брате! Брате! На све стране браћа, чак ни женски род више није сметња да се каже: „Брате мама!” или „Брате сестро!”, да би у последње време стигао и поздрав „љуби брат у врат”. Кад је неко професор у школи, попут Николе Мијатова, и у прилици да слуша „братију” без престанка, не чуди да и сам почне да анализира како се та реч увукла у речник млађарије. Кад се придода и мало историје, ето необичне приче. Одакле да смо толико масовно браћа? – Побратимство је део наше традиције и то је добро познато, мада бих рекао да је то неки балкански манир јер je и Тин Ујевић одавно написао песму „Побратимство лица у свемиру”. Временом се такво обраћање изгубило јер асоцира на присност која није увек примерена, јер се не може се свакоме рећи: „Брате!”, па је дуго обраћање...

Регион

19.06.2018 у 09:00

У Брчком пушење убија на три језика

Од нашег специјалног извештача Брчко – На паклу цигарета, купљеном у било којој продавници, одштампано је упозорење: „Пушење убија”. Да би то схватили припадници све три етничке заједнице, упозорење је исписано на три језика, без обзира на то што се на сва три исто изговара. Али, Срби ће опомену читати на ћирилици, а за Хрвате и Бошњаке је два пута написано латиницом: „Пушење убија”. Чињеница да ником у Дистрикту Брчко није потребан преводилац да би разговарао са комшијом друге вере и нације, те да сви добро знају оба писма, не може да поколеба творце троетничности у дејтонском експерименту „дистрикт”. Све је, дакле, подређено равноправности припадника трију нација у некадашњој посавској општини, а сада државици у држави БиХ. Тако је по слову закона. А како је у животу?

Регион

09.06.2018 у 22:00

Спорења око босанског језика дошла до Аустралије

Од нашег сталног дописника Бањалука – Повремена политичка превирања око босанског језика, која нису неоубичајена за свакодневне политичке прилике у БиХ и која се најчешће односе на (не)могућност његовог изучавања у Републици Српској, преселила су се и на терен Аустралије. Наиме, последња у низу јавних полемика која се на ту тему повела уследила је због активности и изјаве амбасадора БиХ у Канбери, који је пре неки дан најавио да први пут у историји средњошколци у Новом Јужном Велсу у Аустралији могу да изучавају босански језик. Како су објавили сарајевски медији, средњошколци пореклом из БиХ ће у тој аустралијској држави сваке суботе у школи „Ливерпул хај скул” моћи да изаберу изучавање босанског језика, како је то случај са српским и хрватским, који су на листу изборних предмета већ

Регион

29.05.2018 у 14:22

Да ли су Хрвати, у страху од „србизма”, заборавили хрватски?

ЗАГРЕБ - Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније - оним речима које су „прогнане” из хрватског језика „због наказне логике” самозваних језичких чистунаца. Он је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизма заборавили на хрватски”, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача”, речи „датум”, „гласати”, „добровољац”, „штампа”... „заслужују прогон” из хрватскога. Да ли језик опет постаје политичко оружје, пита Голдштајн. Он наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик и то са разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета. Према његовим речима, од 30-их година 19. века

Култура

28.05.2018 у 22:00

Пријатељ са севера Европе

Професор Шел Магнусон, Швеђанин, слависта и социолог, редовно чита „Политику” на интернету, каже да је то најозбиљнији дневни лист у региону. А када допутује у Београд – не више тако често као некада, док се активно бавио истраживањима Балкана, и док није отишао у пензију – уз наше новине купи и све политичке недељнике како би се обавестио о свему што се дешава у земљи коју помно проучава. Овога пута, др Магнусон је дошао посебним поводом, као гост амбасаде Шведске да прими државно одликовање, Златну медаљу Републике Србије за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у јачању сарадње Србије и Шведске. Као изврстан познавалац нашег језика – говори га без грешке – превео је на шведски неколико српских писаца и песника, а „у обрнутом смеру” текстове о Иви Андрићу и, најновије,

Коментари

28.05.2018 у 10:22

„Српско држављанство”, а не „Републике Србије”

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

28.05.2018 у 09:00

Има ли славистике ван словенских земаља

Деветнаестовјековно праскозорје лингвистичке славистике носи неизбрисив печат посленика из несловенских земаља – Бругмана, Шлајхера, Мејеа, Вајана и многих других. Словенска филологија у несловенским земљама, како лингвистичка тако и књижевноисторијска, наставила је да штедро приноси овој дисциплини током доброг дијела минулог стољећа. А онда, у посљедњих тридесетак година, свједочимо процесу растакања несловенске славистике на лингвистику и упореднокњижевна истраживања, обоје на материјалу словенских језика и култура. Тако онда имамо унеколико схизофрену ситуацију да у несловенским земљама постоје славистички одсјеци, организације и часописи, а научноистраживачки рад није славистички него општелингвистички односно упореднокњижевни. Два су могућа излаза из овог раскола – или да се

Култура

14.05.2018 у 08:00

Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике

Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза. У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине,

Коментари

05.05.2018 у 09:38

О језику, роде, да ти појем

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

02.05.2018 у 22:00

Етнолингвистика је важна новина славистичких конгреса

Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач jе Никита Иљич Толстоj, руски слависта, иначе рођен у Србиjи, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоjа су увек били чврсто везани за Србиjу и њен народ: живео је и учио у Jугославиjи, био учесник партизанског покрета. Касниjе jе дошао у Москву, тамо завршио Московски универзитет и почео озбиљно да се бави науком. Имао jе много ученика и сарадника коjи су прихватили његове идеjе о словенским jезицима и словенскоj народноj култури, о њиховом заjедничком нераздвоjивом проучавању. Светлана Толстоj, супруга Никите Толстоjа, након његове смрти (1996) преузела је руковођење московском етнолингвистиком и наставила, заjедно са колегама, рад на jедном од наjобимнијих етнолингвистичких подухвата – на речнику

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 07:24

Фидан: Агресивна политика Израела постала глобално безбедносно питање

18.06.2026 у 07:20

Додик: У СНСД-у нема нервозе

18.06.2026 у 07:15

Данас се изриче друга казна Кецмановићима

18.06.2026 у 07:14

Репрезентација Колумбије савладала Узбекистан на Светском првенству

18.06.2026 у 07:10

Забрањен извоз бакра из Циђин копера у Америку

18.06.2026 у 07:09

Теретњаци на Шиду чекају до четири сата, дуга задржавања и на Батровцима