Подршка одлуци да се кинески учи у гимназијама

Национални просветни савет (НПС) дао је на јучерашњој седници позитивно мишљење за увођење Кинеског језика и цивилизације као факултативног предмета у првом разреду гимназије, нагласио је за „Политику” Радивоје Стојковић, председник тог тела.

Остало је само да министар просвете Младен Шарчевић у наредним данима потврди позитивно мишљење НПС-а на већ израђени план и програм рада и гимназијалци ће од 1. септембра у оквиру редовне наставе моћи да се додатно определе и за овај предмет.

Он је јуче за наш лист рекао да се „слаже са одлуком НПС-а и залаже да кинески језик понуде свима који желе да га уче”. Кинески се, иначе, факултативно већ изучава у 34 основне и 30 средњих школа у Србији и на тај начин је уведен у школске клупе у јесен 2011. године, док је као први страни језик обавезан у Филолошкој гимназији у Београду и Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима.

План и програм према којем би ђаци од јесени факултативно учили кинески у гимназијама рађен је, како напомиње Стојковић, темељено бар годину дана, по стандардима који важе за остале језике који се уче у овдашњим школама. Заједнички су га израдили стручњаци са Конфучијевог института и Филозофског факултета у Новом Саду, а верификовао га је и Завод за унапређивање образовања и васпитања, који и одобрава све нове планове и програме у школама.

Предвиђено је да ђаци који у гимназијама факултативно изаберу кинески овај језик слушају два пута недељно, али да часови не улазе у редован седмични распоред, нити да оцена улази у просек.

– Планирано је да се до наредне године изради и програм факултативног учења кинеског у другом разреду гимназије и да се сукцесивно уведе у сва четири разреда. Не видим препреку зашто не би и све средње стручне школе факултативно у наставу од почетка наредне школске године увеле кинески. Иницијатива за израду гимназијског програма потекла је од Осме београдске гимназије, у којој се кинески учи од 2010. године – објашњава Стојковић, који је и председник Заједнице гимназија Србије.

Он наглашава да је сарадња Србије и Кине у последњих годину и по, две појачана на свим нивоима, да је кинески уведен и у новосадске вртиће, а тешња је и сарадња наших и њихових научних института и универзитета.

Гимназијалци у Србији који би вредно прионули на факултативно изучавање кинеског могли би да науче око 1.000 карактера за две године, или око 1.500 карактера уз спорије прелажење градива током четири године, сматра проф. др Радосав Пушић, директор Института Конфучије у Београду, који предаје више од десет предмета на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду. Просечан факултетски образовани Кинез користи око 2.500 карактера, од којих сваки означава једну реч.

Филолошка гимназија прва је увела кинески у редовну наставу

Историја учења кинеског у гимназијским клупама почиње са Филолошком гимназијом у Београду, која је још пре 24 године овај језик, као први страни, увела у своју редовну наставу.

Програм према коме се и данас од пет до седам часова недељно овај језик изучава у чувеној школи из Каменичке улице, у сарадњи са тадашњим аташеом за образовање НР Кине, написала је мр Селена Пјевић, која и данас предаје кинески ђацима Филолошке гимназије.

Према њеним наводима, они на крају четврте године науче више од 2.000 кинеских знакова.

Од школске 1995/96. до 2017/18. више од двадесет ђака Филолошке гимназије било је или се још налази у Кини, захваљујући стипендијама које добијају од те државе због одличног познавања њиховог језика, које показују и на тесту знања, такозваном ХСК испиту, наглашава Душко Бабић, директор те школе.

У Карловачку гимназију кинески је као обавезни први страни језик уведен 1. септембра 2010. године, наглашава Радован Ковачевић, директор школе. Од тада је у Кину на даље школовање отишло десетак ђака, а више од десеторо ученика је провело једно полугодиште на усавршавању у тој земљи.

– Захваљујући одличној сарадњи са Конфучијевим институтом у Новом Саду ученици полажу ХСК међународне испите из језика, а потом аплицирају за стипендије које додељују Ханбан централа свих Конфучијевих института у свету. Од шест нивоа ХСК испита, наши матуранти Нина Крстић и Данко Гаврић успели су да положе пети ниво, што је до сада у овој школи највиши ниво знања језика у овом узрасту – истакао је Ковачевић.