Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

21.04.2017 u 20:00

Dijalog s modernom

Bogata profesionalna biografija Dušana Đokića (1943) vezuje se za njegovo razuđeno delovanje u polju vizuelnih umetnosti, a intenzitet njegovog rada uglavnom za poslednje decenije 20. veka. Đokić je bio deo likovnog života, u ulozi pratioca, kritičara i hroničara likovnih događaja, ali i kao slikar aktivni je učesnik izložbi, a autor je i više projekata. Uprkos poukama oca (profesora arhitekture) „Usput da se baviš time”, ovaj kritičar i slikar uspeo je tokom pet decenija, u neujednačenom ritmu i promenljivim životnim okolnostima, da održi uverenje u smisao kreativnog delovanja.

Kultura

17.04.2017 u 21:00

Arheologija sećanja

Svaki novi projekat Gordane Kaljalović Odanović je dobro prostudirano i utemeljeno autorsko delo posvećeno određenom fenomenu. Ovoga puta u autorkinom fokusu je knjiga. Postavljajući knjigu kao tematski okvir za ovaj svoj rad specijalno koncipiran za prostor Narodne biblioteke Srbije, ona razvija inspirativan vizuelni esej o knjizi – višeznačnoj metafori o pismu i istoriji, kulturi i duhovnosti, identitetu i dokumentima, vremenu i kodeksima, stvaranju i uništavanju. CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Život i stil

09.04.2017 u 22:05

Dekorativne tehnike iz Ukrajine

Tehnike narodnog stvaralaštva Ukrajine – vitinanke i petrivke – koje je za svoj umetnički izraz odabrala mlada umetnica Olesja Vakulenko (26) od ponedeljka će moći da vidi publika u Srbiji. Na izložbi „Srce Ukrajine” u Etnografskom muzeju u Beogradu biće predstavljeni načini izražavanja iz ukrajinske narodne dekorativne umetnosti i slikarstva. Izložba će biti otvorena do 22. aprila. Vitinanke su šarenoliki papirni ukrasi za kuću. Nastaju sečenjem makazama ili izrezivanjem nožem, a pojavili su se sredinom 19. veka u selima. Najčešće su se nalazili na zidovima, prozorima, policama, kaljevim pećima, kaminima... Preovlađuju geometrijski i biljni motivi kao i antropogene i zoomorfne figure. Prilikom izrade papir se presavija dva, četiri i osam puta, što daje čvrstu strukturu

Kultura

26.03.2017 u 22:10

Oda vinu i Bahusu

Mada Jelena Trpković izlaže od 1977. godine, njena dozirana prisutnost u našem umetničkom životu i ritam samostalnih izložbi tokom četiri decenije može se objasniti stavom manje je više ali i odnegovanim slikarskim senzibilitetom, kodiranjem sopstvenog sveta i merom stvaralačkog hedonizma. Ključ za razumevanje njenog kreativnog rada se najjasnije čita u kolažima kojima je i posvetila veći deo svog slikarskog dela.

Kultura

24.03.2017 u 16:00

Privatni svet Olje Ivanjicki

Pravo je čudo da je više od sedamsto slika, crteža, skulptura, uz obilje nameštaja, svećnjaka i čaša, odeće i nakita, po kojima je Olja Ivanjicki bila prepoznatljiva, nekada moglo da stane u stančić u kojem je živela ova umetnica. Ali, tako je bilo, to znaju oni koji su je često posećivali i drugovali s njom u tom njenom autentičnom, malom svetu, na adresi Kosančićev venac 19. Na postavci, koja će od nedelje u 13 sati biti otvorena na više od hiljadu i po kvadrata u Istorijskom muzeju Srbije, biće više do dvesta dela, rekonstruisan je i atelje, koji je bio deo njenog životnog prostora, u čijim je lagumima nakon njene smrti 2009. pronađeno pravo malo blago, kako umetničko, tako i lično. Upravo zahvaljujući tome, toj bogatoj, rečitoj zaostavštini, bilo je moguće osmisliti ovaj podsetnik na

Nauka

11.03.2017 u 22:00

Nanotehnologija umesto boja

Umetnost krije u sebi mnoge tajne i sve do nedavno većina njih bile su nerazjašnjene. Međutim, zahvaljujući novim naučnim metodama, umetnička dela postaju sve jasnija. Tako izgleda da su umetnici počeli da koriste nanotehnologije i plodovi moderne bio-neorganske hemije mnogo pre nego naučnici. Kako su nedavno otkrili hemičari iz Francuske, poznati britanski slikar Vilijam Tarner izmislio je sredstvo koje zgušnjava uljane boje, koje bi, modernim rečnikom rečeno, mogao da predstavlja haj-tek „hibridni gel”, pišu RIA Novosti. Tarner nije ostavio detalje o tome kako ga je spravljao. Koristeći spektrometriju, hemičari su otkrili da se ovaj proizvod sastoji od organske smole, lanenog ulja, mastike i acetata olova. Olovo je igralo ključnu ulogu u ovoj mešavini, jer su njegovi joni

Kultura

02.03.2017 u 18:30

Umetnost se više ne deli na centar i periferiju

Gunar Kvaran, istoričar umetnosti, direktor „Astrup Fernli” muzeja u Oslu, odabran je da bude umetnički direktor 57. Oktobarskog salona, međunarodne izložbe koja je od prošle godine bijenalna, pa je naredna planirana za 2018. Gunar Kvaran je proteklog vikenda bio u Beogradu i zajedno sa pomoćnicom Danijel Kvaran, direktorkom muzeja u Rejkjaviku, počeo je da radi na pripremi ove velike izložbe. Umetnička situacija u Srbiji je za ove kustose prilično neistražena i nepoznata i pred njima je obiman posao. Guran Kvaran ima bogato iskustvo u organizovanju bijenala, s obzirom da je bio kustos bijenala u Lionu, ko-kustos Bijenala savremene umetnosti u Moskvi, kustos izložbe Los Anđeles fikcija, izložbe „Joko Ono – uputstva za upotrebu“ u Meksiko Sitiju, Buenos Ajresu i Rejkjaviku. Šta vas je

Digitalni svet

01.03.2017 u 19:05

„Fejsbuk” opet zbog golotinje cenzurisao umetničko delo

Društvenoj mreži „Fejsbuk” nikako ne polazi za rukom da razlikuje umetnost od pornografije. Poslednji u nizu slučajeva koji to potvrđuju jeste cenzura rada „Ljubavnice” australijskog umetnika Čarlsa Blekmena. Aukcijska kuća iz Melburna tvrdi da je društvena mreža blokirala sliku, koja će sledeće sedmice biti ponuđena na prodaju, jer prikazuje dve nage žene kako zagrljene leže na krevetu. Kako navode, „Fejsbuk” ih je obavestio da im postavljanje reklame nije odobreno jer oglašavanje proizvoda za odrasle nije dozvoljeno. „Zašto ’Fejsbuk’ pretpostavlja da ljudi u golim figurama vide seksualne objekte? Nema ničeg pornografskog u vezi sa ovom slikom. Koga oni štite kad stalno na mreži gledamo poluodevene ljude na plaži? ”, pita se direktor aukcijske kuće. Jedan Francuz tužio je mrežu Marka

Kultura

27.02.2017 u 17:40

Povratak slikarskom hedonizmu

Ako bismo tražili ključne tačke u formiranju stvaralačkog bića Nikole Džafe (1950), one su vidljive već na prvim slikarevim izložbama – na Perspektivama (1979) i beogradskom Kulturnom centru (1989). I mada u toj ranoj fazi tematizuje ženu i erotske slojeve bića femine, on takođe, u duhu svog karaktera, balansira njeno anđeosko i demonsko svojstvo. Osetljiv na zlo koje su donele devedesete, on od 1990. pasivizira bavljenje slikarstvom i neiscrpan je inspirator, pokretač i aktivista u borbi za društvene vrednosti i umetnički dignitet. Etika je stavljena iznad estetike. Bliska mu je i Marksova misao da „Čežnja za oslobađanjem od obmane čula našeg efemernog života predstavlja osnovnu nameru svake umetnosti”. Džafo je idejni tvorac i pokretač grupe Led art (1993), s kojom kreira i realizuje više od

Kultura

17.02.2017 u 20:00

Peščana priča ruske umetnice

Izložba radova ruske umetnice Ksenije Simonove, slikarke grafičara, koja je osvojila publiku svojim posebnim talentom slikanja peskom, a u Srbiji je poznata po radovima iz serije „Peščana priča – Živi, Srbijo”, biće otvorena u Beogradu od 20. februara do 2. marta u galeriji „Progres”, a potom će radove videti i publika u Kragujevcu (7–21. mart, Kikindi (1–24. april), Novom Sadu (25. april – 20. maj). Svečano otvaranje je u subotu 25. februara u galeriji „Progres” u 18 sati, izložbu će otvoriti Njegovo Preosveštenstvo vladika pakračko-slavonski gospodin Jovan, o izložbi će govoriti Nikola Kusovac, a u muzičkom programu učestvovati „Hor slavista”. Sutradan u 12 sati na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu mogu da se pogledaju peščane animacije Ksenije Simonove, dok u muzičkom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost