Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

17.02.2017 u 20:00

Peščana priča ruske umetnice

Izložba radova ruske umetnice Ksenije Simonove, slikarke grafičara, koja je osvojila publiku svojim posebnim talentom slikanja peskom, a u Srbiji je poznata po radovima iz serije „Peščana priča – Živi, Srbijo”, biće otvorena u Beogradu od 20. februara do 2. marta u galeriji „Progres”, a potom će radove videti i publika u Kragujevcu (7–21. mart, Kikindi (1–24. april), Novom Sadu (25. april – 20. maj). Svečano otvaranje je u subotu 25. februara u galeriji „Progres” u 18 sati, izložbu će otvoriti Njegovo Preosveštenstvo vladika pakračko-slavonski gospodin Jovan, o izložbi će govoriti Nikola Kusovac, a u muzičkom programu učestvovati „Hor slavista”. Sutradan u 12 sati na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu mogu da se pogledaju peščane animacije Ksenije Simonove, dok u muzičkom

Kultura

13.02.2017 u 22:05

Umetnost katastrofe u Veneciji

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Šta je to sa umetnošću i zašto se izbegava prikazivanje katastrofa iako je činjenica da živimo u eri koju su obeležili Holokaust i Hirošima? Šta bi se moglo reći o onome što se ne može ili se ne želi predstaviti i zašto umetnost danas ne predstavlja ono što je kreacija čovečanstva? U najkraćem, to je okvir koji prati koncept projekta „Umetnost katastrofe” Radenka Milaka koji će ove godine predstavljati Bosnu i Hercegovinu na 57. Međunarodnom bijenalu umetnosti u Veneciji. U Muzeju savremene umjetnosti RS u Banjaluci održano je prvo javno predstavljanje Paviljona Bosne i Hercegovine, a sam događaj održan je 10. februara na Dan Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske. Radenko Milak će BiH u Veneciji predstavljati projektom koji će biti jednim delom

Kultura

25.01.2017 u 11:00

Spomen-zbirka obeležava godišnjicu Šumanovića

Novi Sad – Pričom kustosa o slici „Doručak na travi” (1927) i projekcijom dokumentarne emisije o Savi Šumanoviću, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog obeležiće 26. januara godišnjicu rođenja poznatog umetnika. Uz mnoštvo prikazanih radova i prateće arhivske sekvence, dokumentarni film iz serijala „Slikari i vajari” pruža priču o životu i stvaralaštvu jednog od najpoznatijih predstavnika nacionalne moderne umetnosti 20. veka. Po svom sadržaju emisija se nadovezuje na tekuću izložbu gde je izložen portret Sava Šumanović, rad skulptora Nikole Koke Jankovića

Srbija

23.01.2017 u 16:06

Vrt na banatskoj strani sveta

Zrenjanin – Umetnički vrtovi Banata u izvesnom smislu liče čudesnim Semiramidinim visećim vrtovima u srpskoj kulturnoj baštini. Ne samo da odaju utisak tajanstvenosti u očuvanju svoje prirodnosti i svežine, već su i svojevrsno ogledalo istorije. Svojom lepotom i raznovrsnim bogatstvom izraza opkoračuju vekove i traju, jedni u svom izvornom obliku, drugi u zapisima i legendama, svejedno, kao spomenici neprolaznoj lepoti. Tako kaže zrenjaninski pisac Vučina Šćekić, koji se u nedavno izašloj knjizi „Vrt na banatskoj strani sveta” bavi upravo znamenitim Banaćanima. – Nema korpusa srpske kulture bez kulturnih iskoračenja u Banatu, kao ni umetničkih vrtova u Banatu bez onih podignutih u Zrenjaninu. A zrenjaninske bašte podizali su oni koji su rođeni u ovoj varoši, oni pridošli u nju voljom

Beograd

15.01.2017 u 16:30

Ulična umetnost za lepše lice prestonice

Živopisna likovna dela na beogradskim zidovima – grafiti i murali – ne žvrljotine, nego simboli ulične umetnosti, nastaju i nestaju svakodnevno. Neukrotiva umetnost velikog formata u Beogradu se rodila u prošlom veku. Možda bi se mogla izmeriti hiljadama oslikanih kvadratnih metara ili tonama utrošenih boja, kad bi postojala arhiva bivših i sadašnjih crteža na fasadnim stranicama ulične bojanke prestonice. – Pre više od 70 godina, kad su Rusi oslobodili Beograd, bezbedne zgrade obeležavali su čuvenim znakom „Min njet”. Taj natpis, bledo vidljiv na jednom dorćolskom zdanju, tehnički je grafit. Može se smatrati jednim od najstarijih sačuvanih u gradu. Po savremenijem shvatanju, grafiti su stilizovana slova. U nizu prvih modernih grafita osamdesetih se pojavila hobotnica u novobeogradskom Bloku

Kultura

13.01.2017 u 22:05

MSP: Nije razmatrana mogućnost prodaje Paviljona u Veneciji

Odluka o statusu Jugoslovenskog paviljona u Veneciji još nije doneta, niti je do sada razmatrana mogućnost njegove eventualne prodaje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, odgovarajući pisano na pitanja našeg lista koja se tiču mogućnosti otuđenja ove zgrade i potencijalnih razloga za to. Kako se dodaje u saopštenju, što se pitanja sukcesije među bivšim jugoslovenskim republikama tiče, a čiji bi predmet mogao da bude i Paviljon o čemu se takođe spekuliše u javnosti, rečeno nam je da on nije eksplicitno naveden ni u jednom aneksu Sporazuma o pitanjima sukcesije.

Kultura

14.01.2017 u 08:05

Paviljon u Đardinima kupljen u vreme Kraljevine Jugoslavije

Od prve državne inicijative za učešće Kraljevine Jugoslavije na Bijenalu u Veneciji iz 1931, kada je u jednom dopisu jugoslovenski konzul u Trstu istakao da bi učestvovanje naše države na ovoj umetničkoj manifestaciji značajno doprinelo jačanju njenog kulturnog statusa u inostranstvu, pa do kupovine jugoslovenskog paviljona u Đardinima prošlo je sedam godina. Zanimljivu, a široj javnosti malo poznatu priču o tome kako je Kraljevina Jugoslavija došla do tog prostora, za „Politiku” ispričala je Ana Bogdanović

Kultura

13.01.2017 u 10:05

Da li se prodaje paviljon Srbije u Đardinima

Mogućnost da naša zemlja ostane bez svog umetničkog Paviljona u Veneciji, koji je Vlada Srbije, prema informacijama koje su se pojavile u medijima, stavila na spisak objekata za prodaju, podigla je veliku prašinu u javnosti. Iz Ministarstva kulture i informisanja su nam rekli da nemaju takvu vrstu informacija, dok su nam iz Ministarstva inostranih poslova obećali odgovore na pitanja da li je to zaista istina i ako jeste zašto se naša država odlučila na taj korak. Dok čekamo zvaničan odgovor na pitanje da li će ova vila zaista biti prodata ili ne, bitno je podsetiti se da je jugoslovenski paviljon izgrađen 1938. godine. Otvorio ga je zvanično komesar Milan Kašanin, u to doba direktor Muzeja princa Pavla, koji je kao naše predstavnike tada odabrao: Matiju Jamu, Vladimira Becića, Ljuba Babića,

Kultura

31.12.2016 u 10:00

Ovo je bila njihova godina

U programu „Forum” ovogodišnjeg Berlinskog festivala svetsku premijeru imao je celovečernji igrani debi Nikole Ljuce „Vlažnost”, koji je kod nas premijerno prikazan na otvaranju 44. Festa.„Vlažnost” je psihološki triler o mladim, gradskim intelektualcima iz višeg socijalnog sloja, u kojem se preispituju teme otuđenosti i neprepoznavanja ljubavi. Film prati uspešnog menadžera Petra kojem iznenada nestaje supruga što je okidač da na površinu izađu svi njegovi strahovi, ali i demoni.

Beograd

27.12.2016 u 23:05

Deseti rođendan Zemunskog malog umetničkog centra

Zemunski mali umetnički centar – ZMUC obeležio je u Kolarčevoj zadužbini deset godina postojanja umetničkim programom „Autogol. Od autoironije do autoistorizacije”. Za ovu priliku priređena je multimedijalna izložba u sali „Milan G(r)oli”, kao i u Digitalnoj galeriji. Između ostalih eksponata našao se i mozaik napravljen od pedeset kilograma ratluka kojim su gosti mogli da se posluže skidajući sa zida zalogajčiće čačkalicom. Kustos postavke je dr Maja Ćirić. U ovom projektu učestvuju umetnici, udruženja i kolektivi koji su se odazvali na poziv upućen na oko stotinu adresa pojedinaca i organizacija sa kojima je ZMUC sarađivao tokom decenije rada u prostoru na Zemunskom keju, kao i u regionalnom programu „Mobilne rezidencije”. Posetioci su mogli da se upoznaju i sa

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost