Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Srbija

07.09.2016 u 18:45

Slikari u fabrici

U zrenjaninskoj porodičnoj firmi UM–ING koja se uspešno bavi izgradnjom opreme za uljarsku industriju, silose i razna skladišta, pa i celih fabrika, već tri godine deluje likovna kolonija. Devet slikara, vajar i umetnički fotograf počeli su da stvaraju svoja dela u okruženju u kome se inače projektuju industrijski sklopovi. – Koristimo tradicionalnu tehniku ulja na platnu i obavezno štafelaj. Domaćin nam obezbeđuje materijal, a nastale slike se uklapaju u kalendar koji će, kao što je ustaljena praksa, biti izdan na prelazu između dve godine, kaže zrenjaninski slikar Slavko Konculov, selektor, osnivač i učesnik kolonije. On i Rudolf Brkić i Viorel Flora (na slici zdesna) umetnici su čiji je cilj da, pored slikanja, u koloniji savetima pomažu mlađim kolegama. Odlični student

Nauka

03.09.2016 u 22:00

Umetnost je rešenje diferencijalne jednačine

Kragujevac – Put od nauke do umetnosti nije dugačak u viziji kragujevačkog fizičara Dragana Todorovića (60). Traje tek nešto duže od nedelju dana, koliko je njegovom ne baš brzom računaru potrebno da „izbaci” grafički prikaz kretanja jednog solitonskog talasa kroz ljudski organizam. Da ima moćniji računar, digitalni printovi bi, kaže, bili još precizniji i zanimljiviji, mada su i oni na kojima je prikazao „stomilioniti deo metra” već pobudili pažnju umetničke kritike. U Šapcu je pre nekoliko dana proglašen za laureata 25. izložbe malih formata, koju tradicionalno organizuje tamošnji Kulturni centar. Odlukom žirija, Todorovićev „Soliton” podelio je prvo mesto sa keramo-skulpturom Sonje Petrović Jagić iz Beograda. – Drago mi je zbog ove nagrade, budući da je njome konačno verifikovan

Kultura

29.08.2016 u 08:40

Umetnost pod stegom surovog kapitalizma

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Pre nekoliko dana u centru grada otvoren je novi izložbeno-prodajni prostor Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske – galerija „Plus”, koji će znatno doprineti promociji savremene umetničke scene. Ovaj događaj bio je povod za razgovor sa Saritom Vujković, direktorkom Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske. „Savremena umetnost danas nudi neograničene mogućnosti, to je jedna slobodna sfera društvenog delovanja koja treba da ima široke vidike, demokratične stavove i poruke”, kaže za „Politiku” Sarita Vujković. „Umetnost je oduvek bila prostor u kome se ogledalo vreme, u kome je nastajala i zbog toga mislim da je njena uloga u današnjem vremenu veoma važna. Vidim da postoje brojni umetnici i brojne ideje koje, nažalost, nemaju priliku za

Život i stil

28.08.2016 u 18:04

Tajne šifre svetskih remek-dela

Neki istraživači su uvereni da slike velikih majstora sadrže tajne simbole, koje je prilikom pažljivog posmatranja moguće uočiti, a ponekad čak i dešifrovati... Najčešće je reč o delima Leonarda da Vinčija i drugih poznatih umetnika renesanse. Da Vinčijeva „Mona Liza” jedna je od „najmisterioznijih” i najistraživanijih slika svih vremena. Tajna Đokondinog osmeha još uvek nije otkrivena. Zapravo, većina istraživača najviše pažnje obraća na njen zagonetni osmeh. A šta je s Đokondinim očima?! Italijanski istoričari su otkrili da ako ih istražite pod mikroskopom, kao u kakvom dobrom trileru, postaju vidljivi neka slova i brojevi. Slova LV u desnom Đokondinom oku U desnom oku mogu se videti slova LV (LV), koja su možda samo inicijali imena Leonarda da Vinčija. A možda i nisu?! Simbole u

Srbija

27.08.2016 u 22:05

Stari zanat okupio svetske umetnike

Zlakusa kod Užica – Iz daleke Kalifornije u šljivike i livade živopisne Zlakuse došla je ovih dana umetnica Bruk Armstrong. Pola sveta je prešla zarad učešća u radu ovdašnje 21. međunarodne kolonije umetničke keramike „Zlakusa 2016” i – nije zažalila. Uz ovu Amerikanku još devet umetnika je na ovoj koloniji: Rut Hazi iz Izraela, Ina Rogova i Natalija Korčemkina iz Rusije, Selahatin Peksen iz Turske, kao i domaći stvaraoci Miloslav Pavelka, Bojan Grujić, Ana Lazić, Ivan Tanović i autorka celog projekta Sofija Bunardžić. Posebnost ovog dešavanja leži u finom spoju umetnosti sa starim vekovnim zanatom. Već četiri veka narod Zlakuse bavi se izradom zemljanog posuđa, generacije majstora lončara s kolena na koleno prenose tu tradiciju. Materijal je glina pomešana s mlevenim kamenom kalcitom,

Kultura

23.08.2016 u 07:25

Miroslavljevo jevanđelje u Galeriji SANU

Nastavljajući intenzivnu međuinstitucionalnu saradnju u cilju što celovitije prezentacije izuzetnog kulturnog nasleđa, Narodni muzej će od danas do 30. avgusta, u okviru postavke „Svet srpske rukopisne knjige (12–17. vek)” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti izložiti Miroslavljevo jevanđelje kao jedan od najvrednijih primera stare rukopisne građe. Nastalo u osmoj deceniji 12. veka, Jevanđelje je ispisano na 181 listu pergamenta. Prema zapisu na kraju rukopisa zna se da je njegovu izradu poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, verovatno za svoju zadužbinu, episkopsku Crkvu Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu.

Društvo

21.08.2016 u 21:04

Dvoboj rukopisa i računara

Ovčar Banja – U radu ovogodišnje, treće kaligrafsko-ikonopisačke radionice, od 7. do 14. avgusta u Ovčar Banji, učestvovalo je 14 studenata umetničkih akademija i đaka srednjih umetničkih škola iz Čačka, Kragujevca, Gornjeg Milanovca i Beograda. Slikarski skup, kao i prva dva leta, vodili su Ana Bogićević, nastavnik iz Čačka, i profesor dr Lazar Dimitrijević, šef katedre za grafički dizajn na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. – Ovim putem obnavljamo delatnosti koje su pre pet ili šest stoleća bile veoma razvijene upravo na ovom prostoru, u manastirima klisure između Ovčara i Kablara. I pružamo priliku darovitim akademcima da iskažu znanje iz ovih oblasti. Dela nastala u radionicama kataloški se obrađuju i čuvaju u Narodnom muzeju u Međuopštinskom istorijskom

Beograd

10.08.2016 u 20:34

Preliminarne ocene za ulične umetnike

Preliminarne prosečne ocene svih uličnih umetnika koji su učestvovali na ovogodišnjem javnom času objavljene su na sajtu grada. Konačna ocena biće objavljena posle sastanka svih članova žirija i podele umetnika po lokacijama. Sastanak će biti održan u ponedeljak. Umetnici će u skladu sa dobijenim ocenama biti raspoređeni na više lokacija po gradu. U Knez Mihailovoj moći će da nastupaju izvođači koji su dobili najmanje 8,5 bodova, u Skadarskoj ulici kandidati sa najmanje osam bodova, na centralnim gradskim trgovima umetnici sa najmanje sedam bodova. U podzemnim prolazima nastupaće izvođači sa najmanje šest bodova, na ostalim trgovima, u parkovima i na zelenim površinama kandidati sa najmanje pet bodova, a na Savskom i Dunavskim keju umetnici koji imaju najmanje 4,1

Beograd

05.08.2016 u 23:37

Ulični umetnici znaće svoja mesta od srede

Po završetku konkursa za ulične umetnike, organizovan je javni čas za prijavljene muzičare i artiste i time su ocenjeni svi zainteresovani, više od 200 onih koji žele da predstave svoj rad na ulicama Beograda, saopštio je „Beokom servis”. Muzičari su se predstavili veoma različitim programom od salse, preko bluza i džeza do klasike i etnozvuka. Na javnom času učestvovalo je 78 muzičara, od amatera entuzijasta do vrhunskih izvođača svih uzrasta. Predstavilo se i desetak žonglera, artista i uličnih zabavljača kolažom raznovrsnih akrobacija, od oblikovanja balona do mađioničarskih veština. U Omladinskom pozorištu „Dadov” njihove nastupe ocenjivao je stručni žiri sastavljen od novinara, muzikologa, zaposlenih u sekretarijatima za kulturu, saobraćaj, inspekcijske poslove, Komunalnoj

Kultura

27.07.2016 u 21:30

Od Hendla do Geršvina

Vrnjačka Banja – Umetnica lirske osećajnosti, Viktorija Kulikovska iz Ukrajine, čiji je i otac gitarista, naslovila je svoj program – „Od Hendla do Geršvina“, svirajući transkripcije najpopularnijih numera iz svetske muzičke baštine. Hendlovu Pasakalju (koja se uz Bahovu u ce-molu ubraja u najlepša dela ove vrste u istoriji muzike, koja je doživela razne obrade, a na klaviru ju je rado svirao Dušan Trbojević); Bahovu „Ariju“ – najlepši (mada neigrački) stav iz svite; Grigovu „Nostalgiju“ iz „Albuma lirskih komada“, kraći fragment iz opusa Rahmanjinova (koji joj je omiljeni kompozitor, kako je najavila). Potom smo čuli i Šopenove prelide opus 24 broj 20 u ce-molu „Revoltni“ (u kome se jedna velika rečenica tri puta izlaže uvek u drugačijem dinamičkom svetlu – od forte do pijanisima)

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost