Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Magazin

30.03.2021 u 20:21

Kraj sveta u zoni Dunava (FOTO)

Kažu da je tu kraj sveta. To zapravo i nije pravi „kraj sveta” već onaj „kraj” kome se svako raduje. Takav kraj sveta poželi svako ko je tu i na tren bio, reći će vam oni koji su posetili staru čardu u Arkanju, ali i oni koji su uživali u čarima Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit” čija su suštinska vrednost brojni rečni meandri, bare, jezera, vlažne livade i šume. Nalazi se u plavnoj zoni Dunava, na njegovom srednjem toku kroz Srbiju, pored naselja Kovilj i Petrovaradin, po kojima je dobio ime. Petrovaradinski rit predstavlja manji deo rezervata i nalazi se uz desnu obalu Dunava, dok je Koviljski rit veći deo i leži uz levu obalu reke. Koviljski rit (Foto Pokrajinski zavod za zaštitu prirode/Oliver Fojkan) Vojvođanski ritovi su svedoci nekadašnjeg izgleda

Beograd

30.03.2021 u 11:24

Ostatke bačenog trulog mesa razvukle divlje životinje

Ostatke trulog mesa i otpatke rebra, vilice, noge... koji su nekada najverovatnije pripadali svinjama otkrili su pre nekoliko dana članovi Udruženja „Eko-Pančevački rit” blizu nekadašnje farme „Vizelj” u Padinskoj skeli. Pretpostavlja se da su delove ovih leševa iskopali i razvukli psi, lisice i šakali... Ostaci su pronađeni na mestu na kome su članovi ovog udruženja još početkom marta otkrili i fotografisali gomile uginulih svinja. Prema tadašnjim procenama, na četiri gomile 4. marta bilo je oko 500 leševa. Ti leševi su preko noći, kako tvrde članovi ovog udruženja, prekriveni zemljom, a o svemu tome obaveštene su, kao što smo i pisali, nadležne inspekcije. I ovi ostaci, koje su u nedelju videli članovi ovog udruženja, preko noći su ponovo zatrpani zemljom. Na terenu je 8. marta

Društvo

25.03.2021 u 19:55

Ekološka Kolubarska bitka

Valjevo – Najava mogućeg otvaranja rudnika litijuma i bora na ogromnoj površini u okolini Valjeva predstavlja veliku potencijalnu opasnost za ceo naš kraj. Raspoložive informacije o eksploataciji ovih ruda govore o ogromnom negativnom uticaju na prirodu i nesagledivim posledicama koje može da izazove. Tražimo od svih nadležnih institucija i drugih aktera da građanima pruže sve informacije o istraživanju i eksploataciji ruda i drugim aktivnostima koje mogu da utiču na kvalitet života svih građana u Kolubarskom okrugu. Ovo se navodi u proglasu građanske inicijative „EKOlubarska bitka”, koja kao svoj cilj ističe borbu za pravo na zdrav život u očuvanoj prirodi. „Baš kao nekada naši preci u Kolubarskoj bici, mi danas vodimo podjednako važnu borbu”, ističu pobornici ove inicijative,

Magazin

23.03.2021 u 20:00

Kalemegdanski rt

Jedinstvena prirodna retkost geološkog karaktera na tlu Srbije – profil morskog spruda iz najstarijeg stadijuma u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora, južno od ušća Save u Dunav, između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu, od ove godine je Spomenik prirode „Kalemegdanski rt”. Prvo rešenje o zaštiti datira iz 1968. godine. Tadašnji naziv prirodnog dobra: „Morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu” i „Geološko-geografski slojevi na lokalitetu na Kalemegdanu, kod spomenika Pobednik” promenjen je u „Kalemegdanski rt”. Istini za volju, ovo prirodno dobro prvi put, ali posredno, zaštićeno je još 1946. godine u okviru zaštite Beogradske tvrđave kao kulturnog dobra. Morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu

Ekonomija

22.03.2021 u 19:46

Borski elektrolizeri spasili bakar vredan preko dva miliona dolara

Iz postrojenja za odbakrivanje otpadnih rastvora i tretman otpadnih voda „uhvaćeno je”, pa opet vraćeno u borsku Topionicu, oko 240 tona bakra, a bakar koji je „spasen” po aktuelnim cenama vredi oko 2,2 miliona dolara, saopšteno je danas iz kineske kompanije „Ziđin”. U saopštenju se navodi da su to postigla dva mala postrojenja u sastavu borske Elekrolize bakra, Topionica i Rafinacija, od kojih je jedno za odbakrivanje otpadnih rastvora, a drugo za tretman otpadnih voda. „Postrojenje za odbakrivanje otpadnih rastvora iz kompletne Elektrolize, uključujući i 'Zlataru', u toku prošle godine „izvuklo” je iz tih rastvora 170 tona bakra. Postrojenje za preradu otpadnih voda, koje na hemijski način dalje tretira otpadne vode iz Elektrolize i Fabrike za dobijanje zlata 'izvuklo' je još

Društvo

22.03.2021 u 18:25

Pančevački srednjoškolci u ekološkoj akciji na Tamišu

Vikend-akciji „Očistimo Tamiški kej” odazvalo se stotinak volontera. Za veliko spremanje obale, lokalni tim Unije srednjoškolaca Srbije uspeo je da animira ne samo đake gradskih srednjih škola, već i Pančevce svih generacija. Čišćenje je počelo na tamiškoj plaži kod mosta, odakle je pedesetak učenika s kesama za smeće krenulo u akciju, a svi su imali rukavice i epidemiološke maske. Kako navode, kej je posebno mesto za Pančevce, tu oni šetaju, prave roštilj, plivaju, igraju odvojku, šetaju pse, trče, sunčaju se, pecaju... a otpad se gomila svakodnevno. – Ovde smo da podsetimo koliko je važan Tamiš, koliko je on sastavni deo našeg života. Pored toga, pomažemo i osobama sa invaliditetom, jer će iz prikupljenog smeća biti izdvojeni plastični zatvarači i donirani akciji „Čep za hendikep”

Beograd

22.03.2021 u 11:56

Ostalo je 14 kotlarnica na mazut, bilo ih je 1300

Beograd je spreman da sasluša mlade inovatore i da neka od njihovih rešenja primeni i u Beogradu, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić koji je održao uvodnu reč na konferenciji posvećenoj predstavljanju ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji. Ovaj skup organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije. Podsećajući da su najveći izvori zagađenja u glavnom gradu individualna ložišta u toku grejne sezone, paljenje strnjike nakon jesenje žetve, saobraćaj, termoelektrane i industrija, Radojičić je naveo i da su, osim razvoja sistema javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture, za poboljšanje kvaliteta vazduha podjednako važni i sektor energetike i energetske efikasnosti. – Danas je na teritoriji Beograda ostalo oko 14

Magazin

21.03.2021 u 09:44

Moderne fasade proterale vrapce

Marljiv je, živahan i druželjubiv... Odlično mu stoji crveno-plavi kačket, koji je nosio na 25. Univerzijadi u Beogradu, ali i opanci i šajkača kojima se diči u Šumadiji. Simbol je prestonice i zaštitni znak Vrnjačke Banje. Gospodin dživdžan, odnosno vrabac. Juče je proslavljen jedan značajan datum - Svetski dan vrabaca. Prema nekim istraživanjima, broj vrabaca se poslednjih godina, bar u centralnim opštinama, smanjivao. Pre oko tri godine Društvo za proučavanje ptica Srbije pobrojalo je dživdžane u centralnoj gradskoj zoni. – Na Starom gradu je u zimu 2017. na 2018. godinu zabeleženo od 1.550 do 1.600 vrabaca pokućara. Evidentirane su 24 lokacije na kojima se okupljaju. Obično je to žbunasta vegetacija u čijoj se blizini nalazi izvor hrane do koga mogu brzo da dolete i da se sa

Društvo

17.03.2021 u 19:37

Višestruko povišene vrednosti teških metala u Peku

Analize vode iz reke Pek Zavoda za javno zdravlje iz Požarevca pokazale su da je zabrinutost građana opravdana, jer su pojedine vrednosti teških metala uvećane i po više puta, pre svega bakra, mangana, gvožđa i sulfata. U skladu sa odlukama donetom osmog marta 2021. na inicijativu predsednika opštine Kučevo dr Ivana Rajičića četiri lokalne samouprave iz sliva reke Pek ( Kučevo, Majdanpek, Golubac i Veliko Gradište) predstavnici Zavoda za javno zdravlje Požarevac zajedno sa članovima Radnog tima ispred opštine Kučevo, uzorkovali su vodu iz reke Pek radi kompletne analize sa posebnim aspektom na prisustvo teških metala i utvrđivanja činjeničkog stanja u vezi zagađenja reke Pek. Zavod za javno zdravlje iz Požarevca, kao jedna od dve referentne laboratorije

Pisma čitalaca

16.03.2021 u 12:25

Žute tablice za stara vozila

Povećano zagađenje vazduha u našim većim gradovima odavno nije tajna za njihove žitelje, a ova tema dobija novi zamah nakon vesti da je Beograd u više navrata proglašen najzagađenijim gradom na svetu. Iako se procenjuje da grejanje najviše dovodi do zagađenja, pažnja javnosti skreće se na saobraćaj, koji svakako jeste izvor zagađenja posmatrajući izduvne gasove pojedinih automobila, kamiona i autobusa. Trenutno važeći propisi određuju visinu poreza na upotrebu automobila na osnovu snage i zapremine motora, koji za novo vozilo iznosi 100 odsto, a zatim se u određenim koracima smanjuje, najniže do 20 odsto za vozila starija od 20 godina. U javnim glasilima se pojavljuju predlozi za uklanjanje iz saobraćaja starijih vozila, za koja se pretpostavlja da zbirno najviše dovode do

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ekologija