Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Društvo

05.07.2021 u 18:53

Sporo pošumljavanje i brza seča ugrožavaju pluća Srbije

Gotovo 100 miliona dinara pokrajinska vlast dodelila je ove nedelje učesnicima na konkursu za pošumljavanje novih površina, a iz budžeta za šume u iste svrhe izdvojeno je još 50 miliona dinara. Toliko novca potrošiće se i za popravljanje oštećenih šuma. – Na taj način će 150 hektara degradiranih šuma biti potpuno obnovljeno – kazao je pokrajinski sekretar za šumarstvo Ivan Božić. Da li je to dovoljno? Ni blizu. Ova autonomna pokrajina po tom pitanju najsiromašnija je regija u čitavoj Evropi jer pod šumama je nešto manje od sedam procenata ukupne površine, a čak 14 opština nema nijedan odsto šumovite teritorije. Zacrtani cilj je 14 procenata Vojvodine pod šumom, odnosno još oko 150.000 hektara zemljišta. Međutim, trenutni intenzitet pošumljavanja toliko je mali da bi nam za

Društvo

05.07.2021 u 11:25

Krstaši iz Srbije će prvi put biti praćeni uz pomoć satelitskih odašiljača

Satelitskim odašiljačima su prvi put u Srbiji obeležena dva mladunca orla krstaša, koji će narednih godina slati vredne informacije koje će pomoći da se njihova vrsta bolje upozna i zaštiti, saopšteno je danas iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Krstaši iz Srbije će prvi put biti praćeni uz pomoć satelitskih odašiljača, što će ornitolozima Društva za zaštitu i proučavanje ptica omogućiti da u realnom vremenu saznaju veliki broj informacija koje mogu da obezbede opstanak ove vrste. „Sa svega tri para, orlovi krstaši su najređa ptica grabljivica u Srbiji. U Crvenoj knjizi ptica Srbije dobili su kategoriju kritično ugrožene vrste zbog izuzetno male brojnosti i velikih opasnosti koje prete njihovom opstanku u prirodi”, navodi se u saopštenju. U petak 2. jula tim

Ekonomija

04.07.2021 u 20:01

Kupci plaćaju cenu dekarbonizacije iako kod nas još nije započela

Najnovija analiza Američkog akcionog foruma pokazuje da bi eliminisanje fosilnih goriva povećalo godišnji račun američkog potrošača struje za 1.075 dolara. Za prosečnog Amerikanca to možda i nije ništa, ali za prosečnog srpskog potrošača svakako jeste, pa se ponovo otvara pitanje treba li Srbiji struja iz uglja ili je zelena agenda stvarno ono što nam može obezbedi sadašnju cenu kilovata i dugoročno sigurno snabdevanje. Ovo pitanje je utoliko interesantnije ako se zna da Evropi toliko nedostaje prirodnog gasa da se kontinent iako pionir u globalnoj borbi protiv emisija – okreće uglju kako bi zadovoljio potražnju za električnom energijom koja se sada vratila na nivo pre pandemije, piše Blumberg. Evropska skladišta gasa trenutno su 25 odsto ispod petogodišnjeg proseka. „Ljudi su

Svet

02.07.2021 u 13:18

Saradnja Rio Tinta i Šnajder elektrik u cilju što manje emisije ugljenika

Kompanije Rio Tinto i Šnajder elektrik potpisale su sporazum o saradnji koja za cilj ima razvoj cirkularnog i održivog tržišnog ekosistema. Kako je saopšteno iz Rio Tinta, francuska kompanija za energetska rešenja, Špajder Elektrik, postaje kupac metala Rio Tinta, a koji su proizvedeni uz manju emisiju ugljenika. Kompanije širom sveta obećavaju cilj od nulte emisije ugljenika do 2050, u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama da se ograniči globalni porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa. Da bi to postigle, korporacije koje imaju visoku emisiju ugljenika, kao što su rudarske kompanije, postavljaju kratkoročne i srednjoročne ciljeve koje mogu ostvariti zahvaljujući partnerstvima i tehnološkim inovacijama. Partnerstvo Rio Tinta i Špajder Elektrika pomoći će ubrzanju

Svet

30.06.2021 u 09:26

Međunarodna agencija za energetiku zabrinuta zbog opadanja dinamike u izgradnji hidroelektrana

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava da je došlo do opadanja dinamike u izgradnji hidroelektrana. Hidroenergija je, ukazuju, najvažniji izvor struje bez ugljendioksida. Izgradnja tokom 2020-tih ne napreduje tako brzo kao što je to bio slučaj decenijama pre, ističe IEA. Do 2030. se rast broja hidroelektrana procenjuje na oko 17 odsto, što, smatra IEA, mora biti udvostručeno da bi se dostigao cilj nulte emisije ugljendioksida pri proizvodnji struje do 2050. godine. Hidroenergije je bila izvor jedne šestine svetske proizvodnje struje u 2020. i napravila je više struje nego svi drugi izvori obnovljive energije zajedno, navodi se u izveštaju IEA. „Struja iz hidroenergije je zaboravljeni div čiste struje”, ističe generalni sekretar IEA Fatih Birol. Prema njegovim rečima,

Magazin

25.06.2021 u 13:22

Spektakl za buđenje ekološke svesti

Pandemija virusa korona definitivno posustaje, a dugo zatvoreni stanovnici Beča počeli su da se vraćaju uobičajenom životu, što znači i obilazak čuvene Muzejske četvrti, koja je po mišljenju mnogih najveći kulturni i muzejski kompleks na svetu. Od kraja februara muzeji su postepeno otvarali vrata za posetioce, uz poštovanje zdravstvenih mera, ali najnoviji razlog za posetu ove četvrti, u kojoj je i čuveni Muzej moderne umetnosti (Mumok), nije unutar zgrada koje čuvaju najslavnija slikarska i vajarska dela, već – ispred njih. Naime, od 6. maja do 11. juna, u glavnom dvorištu četvrti može da se pogleda interaktivna izložba „Eho – glas iz neistraženih voda” umetnika Matijasa Gmahla. Pažnju posetilaca pleni čelična skulptura džinovskog kita, koja je jednako fascinantna u toku dana, ali

Ekonomija

23.06.2021 u 13:50

U petak ugovor sa opštinama o zameni stolarije

Ugovor sa 67 lokalnih samouprava o zameni stolarije odnosno povećanju energetske efikasnosti biće potpisan u petak u Kraljevu, najavila je danas prilikom posete Smederevu potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. „U petak će biti potpisani i uručeni ugovori gradovima i opštinama koje su ispunile sve uslove za početak realizacije projekta. Nakon toga, nastavak procedure je u nadležnosti lokalnih samouprava, koje raspisuju dva javna poziva - za kompanije i građane”, rekla je Mihajlovićeva. Ocenila je da bi smanjenje potrošnje toplotne i električne energije trebalo da bude nacionalni cilj, i dodala da će zbog toga ovaj projekat trajati i naredne godine. Ministarka Mihalović je dodala da će za njegovu realizaciju biti potrebno između 400 i 500

Društvo

19.06.2021 u 12:34

Otpadne materije plivaju Đetinjom

Užice – Nanosi prljavštine plove ovih dana rekom Đetinjom kod užičke plaže. Odakle, zašto, ko i čime muti tu čistu planinsku reku? I ko će letos da se kupa na ovom lepo uređenom kupalištu, nekad zvanom „užičko more”, nastavi li se dotok tih prljavih naslaga? Odgovora niti bilo kakve akcije nadležnih nema, Đetinja i plaža su već godinama pastorčad grada. Verovatno se prljavština ponovo izliva iz naselja Turica, uzvodno od plaže, u kom su, uprkos preduzetim poslovima, izgleda još živi stari problemi kišne i fekalne kanalizacije i nejasni tokovi otpadnih voda. Šetači okreću glavu kad vide ovako prljavu reku. Najgore je što Đetinjom, koja do Turice kroz kanjon dolazi čista, godinama uvek nešto pliva baš kod plaže, pored hidrocentrale stare 121 godinu, ispod železničkog mosta koju deceniju

Pisma čitalaca

18.06.2021 u 13:47

Vanredna kontrola šuma u ataru Masurovaca

U vezi s tekstom „Nekontrolisana seča šumskog blaga” u selu Masurovci, opština Babušnica, objavljenim u rubrici Među nama, obaveštavamo javnost da nemamo saznanja o bespravnim radnjama u šumama u državnoj svojini čiji je korisnik JP „Srbijašume”, Beograd. Što se tiče šuma sopstvenika, odgovorni su sami vlasnici, dok JP „Srbijašume” vrši uslugu stručno-tehničkih poslova u šumama sopstvenika, u skladu sa Zakonom o šumama. Od strane direktora dela preduzeća ŠG „Pirot”, Pirot, formirana je komisija za vanrednu kontrolu atara sela Masurovci, kako bi se na terenu utvrdilo činjenično stanje iz navoda. O okolnostima iz navoda blagovremeno ćemo obavesti javnost i potpisnike predmetnog članka. Ukoliko se konstatuju bilo kakve nepravilnosti biće preduzete odgovarajuće mere u skladu sa Zakonom

Društvo

17.06.2021 u 22:42

Više od 300 miliona evra za zeleni Kragujevac

U izgradnju deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže biće uloženo 308 miliona evra, a za zamenu kotlova u „Energetici“ skoro 18 miliona evra Kragujevac – Centar srpske metalske industrije, s fabrikama automobila i šinskih vozila, četvrti po veličini grad u zemlji s približno 200. 000 stanovnika koji se greju mahom na čvrsta goriva, za koju godinu bi mogao da postane zelena oaza u srcu Šumadije, s čistim vodama i čistim vazduhom. Donedavno futuristička zamisao pretvara se u stvarnost. Kragujevac je, naime, u okviru projekta „Čista Srbija“ dobio 308 miliona evra za izgradnju deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže, dok je za zamenu kotlova u „Energetici“ obezbeđeno skoro 18 miliona evra. Zbirno, u pitanju je suma od

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ekologija