Slobodan Antonić
JEDNOGA DANA!
Otvaranje koverte sa Ahtisarijevim planom u Srbiji je bilo praćeno jednom od najžešćih medijskih kampanja. Po sto puta, iz različitih usta i na različite načine, mogli smo čuti tri stvari. Prvo, da treba biti realističan, a realnost je takva kakva jeste i tu se ništa ne može. Drugo, da moramo gledati ono od čega živimo, a da emocije i mitove zaboravimo, kako nam se ne bi ponovile strašne devedesete. I treće, da su naši građani spremni da idu dalje, ali avaj, ima nekih političara koji pokušavaju da zloupotrebe pitanje Kosova, pa podbunjuju narod, kao nekada Milošević.
Svi ovi razlozi nisu sasvim nerazboriti i svakako da javnost ima pravo da ih čuje. Ali zanimljivo je da ste na pojedinom medijima mogli čuti samo njih, i više nijedne druge. Kada čovek gleda B 92 ili čita Blic ne može a da se ne zapita: "Dobro, kako im samo ne dosadi? Sve jedno te isto. Što bar malo ne prošaraju, onako, reda radi"?
Ipak, ne može se sporiti da je u toj unisonosti bilo i lepih primera lične kreativnosti. Meni se, recimo, najviše dopao nastup jednog od pripadnika ,,zlatne" beogradske elite na B 92. On je hladnokrvno obrazlagao sve po uobičajenom repertoaru: "Moramo biti realistični", "naši građani najviše brinu o standardu", "Kosovo je ionako izgubio Milošević", bla, bla... Ali, kada mu je novinar postavio pitanje moguće podele Kosova, odjednom se uzbudio. "Ne podela, ali korekcija granica svakako"! Jer, zamislite užasa, kosovska granica ide do vrha Kopaonika! Tako bi neki neoprezniji skijaš mogao da se nađe oči u oči sa "multietničkom" i "multikulturnom" policijom Kosova. Moram reći da sam se odmah i ja potresao. Ma, ko sme da kvari odmor našoj NVO eliti! Nego, da mi lepo trampimo Preševsku dolinu i još celo Vranje za te skijaške staze. U toj stvari nikako ne smemo biti realistički! U toj stvari ne treba da gledamo od čega živimo! U toj stvari nije Kosovo izgubljeno još 1999!
Da, doista mi je drag taj argument iz realističnosti. Ali, probajte da nekom od pripadnika naše NVO elite zauzmete parking mesto. Jedno jedino parking mesto. Kažem jedno, jer se ovih dana čelnik neke od tih NVO pohvalio da mu je godišnji budžet 1,1 miliona evra, da ima 27 zaposlenih i 36 stalnih honoraraca. Za toliki budžet i za toliko zaposlenih zaista treba mnogo parking mesta. Ali, zamislite da ste mu zauzeli samo jedno mesto. Šta mislite, kolika je verovatnoća da vam kaže: "Dobro prijatelju, biću realističan, šta je tu je, zaboravimo prošlost, nema veze ko je prvi, nema veze šta je čije, pustimo znake, pustimo pravo, ostani gde si i da zajedno koračamo u evropsku budućnost"! A kolika je verovatnoća da vam kaže: "Marš, bre! I ako se odmah ne skloniš, uzeću dizalicu iz kola da te naučim pameti"!
Da, baš volim taj argument iz realističnosti. Ne samo u onoj varijanti da "ne može šut s rogatim" i da je nužno pomiriti se sa jačim zlom. Ali, moj favorit je ipak varijanta koja glasi: "Ma kakvo zlo, čim shvatimo da tako i treba, biće nam lakše"! Jer, "to ionako nije naše", "ko je ikada tamo bio", "za tim žale samo popovi i mitomani", "mnogo su veći problem redovi pred stranim ambasadama", "time nam samo čine uslugu" itd. Ali, kada to naš NVO elitnik govori, on zapravo govori o sebi. Dok njegova usta kažu "to ionako nije naše", njegove oči odaju da misli "to nije moje, baš me briga". Dok njegova usta kažu "ko je ikada tamo bio", njegove oči kažu "ja tamo nikada nisam bio, šta se mene to tiče". Dok njegova usta kažu "za tim žale samo popovi i mitomani" njegove oči govore "ja ionako mrzim popove, jedna crkva više ili manje, svejedno mi je". Dok njegova usta kažu "mnogo su veći problem redovi pred stranim ambasadama", njegove oči govore "zar ja da čekam u redu zbog tog Kosova, do vraga s njim"! On je izjednačio "biti moderan", sa "misliti samo na sebe i misliti samo na novac". I sada pokušava sve nas da ubedi da i mi treba da budemo "moderni", pa ćemo se dobro osećati, kao i on što se dobro oseća.
Neko je već otmicu Kosova uporedio sa silovanjem. Siledžije su velike i jake, nesrećna devojka bi još mogla dobiti i batine ako se bude previše opirala i možda je stvarno bolje da se mnogo ne brani. Ali, zaboga, kako joj još povrh svega možete reći: "Ma budi pametna, jesu siledžije, ali bogati su, uticajni, ne smeš nikako da pokvariš svoje odnose sa njima, ne smeš se žaliti. Misli na svoju budućnost, misli na to da treba sutra da postaneš deo njihovog bogatog i lepog društva. Otplači malo, pa se vrati. I nasmeši se – kao da ništa nije bilo"! Da li stvarno može da bude – "kao da ništa nije bilo"? Je li vi to ozbiljno mislite sa smešenjem? Da momcima ne padne na pamet još koji put da se zabave na sličan način? A šta tek da kažem o onima koji na sve to dobacuju nesrećnici: "Ma daj, sestro, nemoj da si konzervativna, momci ti samo čine uslugu, ti treba da si moderna, da uživaš u seksu, a naročito treba da uživaš kada se na tebi ispruži Glavni Badža, e onda naročito moraš da dahćeš, stenješ i uzvikuješ – To! To! Još! Još!".
Da, Glavni Badža baš voli da je veliki ljubavnik. Ali, Srbijo mila, ipak, ne moraš zbog njega glumiti. Slobodno plači. I najvažnije je da ih sve zapamtiš. I one koji su se po tebi ređali i one koji su navijali i dobacivali. Jer, jednoga dana...
Da, da. Jednoga dana!
Politički analitičar
Poslednji komentari
Овдје се неки љуте када се спомене СРПСКЕ ПРАВО на Косово и Метохију! А ако неко још и каже да је, евентуално, признавање независности Космета - НАЦИОНАЛНА ИЗДАЈА! - онда ЗАПЈЕНЕ; да то могу изрећи само недемократи, присталице Милошевића, па и фашисти...Али, за промјену, хајде да видимо како би се у сличној ситуацији реаговало у САД, за њих узору слободе говора и демократије! Ето, УСА има не само један свој Космет већ неколико; Тексас, Нови Мексико, Аризона, Колорадо, Невада, Калифорнија...То је некада био дио државе Мексико (док Косомет никада није, ни малим дијелом, био дио Албаније - што је ипак битна разлика!). Занемаримо и ту чињеницу. Остаје сличност у томе што су сада у тим јужним државама САД Мексиканци и њихови потомци постали већински народ, као и на Космету Шиптари... Сведимо причу на примјер Тексаса. Дакле, Текасас је био дио Мексика, али једно вријеме и независна држава, па је прикључена САД. И тамо има сепаратиста. Илегално, једна група занесењака, прогласила је НЕЗАВИСНИ ТЕКСАС. Буш, тада гувернер Тексаса, послао је на те сепаратисте полицију, националну гарду и војску. Опкољени су, и без шансе да се предају - готово сви брутално побијени! Прекомјерна употреба силе - рекло би се по америчким критеријумима, када је била у питању српска интервенција на побуну Шиптара. Успут речено; да се нађе неки политичар, конгресмен или сенетар, поготопво - да се залаожи за независност Тексаса - био би одмах оптужен за ВЕЛЕИЗДАЈУ, а његова каријера покопана...На њега, као и на било кога ко се залаже за разбијање САД, дигла би се медијска хајка, па и казнени прогон...А код нас!? Код нас такви као г. Чеда Јовановић, па и неки медији, слободно позивају на разбијање државе. А то, по слову закона, чине нешто ПРОТИВУСТАВНО , дакле и кривично дјело! А да их тужилаштво којим случајем позеве на одговорност - управо би они, који тако нешто сматрају ВЕЛЕИЗДАЈОМ, када је у питању њихова земља - жестоко би их бранили...Паметном доста!
Tekst je divan, a autor se ne skriva iza pseudonima (cak ima i slika). Optuzbe NVO i LPD simpatizera su smesne. Gospodo, ovo je demokratska zemlja gde novinari imaju pravo na slobodu izrazavanja. Bolno je to sto ovako razmazene na drugim sajtovima verujete da ste nedodirljivi. Naravno ja volim i vas, kao jedan drugaciji deo ove zemlje, sto da ne? Ali niste samo vi pametni, frustrirani, siromasni i obrazovani. Rasprava o Srpskim podelama na ′ove′ i ′one′ je smesno voditi - ali i opasno. Tako da jednog dana kada vas bude 51% drzite nam lekcije o idealizmu zapada i kako smo ustvari mi (obicni gradjani) glupi - posto tada necete moci da krivite politicare (sebe). Koristite priliku sada kad vas je samo 5% da zaradite malo vise od zapada. I naravno, placajte porez zemlji u kojj zivite.
Tipicno plitka analiza, koja za los polozaj Srbije okrivljuje one koji su za to najmanje odgovorni. Vec vidjena bizarna poredjenja koja smo slusali pocetkom devedesetih kada je trebalo mobilisati narod, histericnom mrznjom prema svima koji ne velicaju vodju i njegovu katastrofalnu politiku.
Pomislio sam da je Srbija makar posle petog oktobra shvatila da nisu dezerteri iz Miloseviceve vojske krivi sto su Srbi proterani iz Krajine, da nije Srbija bombardovana zbog tadasnje opozicije, da otporasi nisu Nato spijuni koji postavljaju lokatore, da nije MMF odneo devize iz zemlje. Mslio sam da su ludi shvatili da su se Srebrenica ili Sarajevo zaista dogodili i da nije NVO napunio kamione lesevima pa zvalo strane novinare. Mislio sam da smo sa deset godina zakasnjnja i skole iz prve ruke shvatili na koju stranu je pao berlinski zid i da galamiti "pravda, pravda" "zlocinacki zapad" ne donosi dobro ni sa istoka ni sa zapada, i da kada istrebimo "izdajnike" poput Curuvije, Djindjica i mnogih drugih, i kad postreljamo "mudzahedine" i proteramo sve siptare preko prokletija nece resiti ni jedan problem.
Kada bi magicnom palicom ugasio sve NVO i novinare i ljude koji drugacije od danasnjeg establismenta misle, da li bi nam bilo bolje? Naravno da ne bi, jer svakako problemi u kojma mi neumemo da se snadjemo ne leze u NVO. Pomislio sam i da je politika, ako se to moze nazvati politikom, koju je Milosevic zastupao, dozivela i sustinski, ideoloski poraz, posle svih ociglednih, konkretnih poraza u nizu, na svim mogucim , planovima, ali izgleda da nije. Izgleda da mi opet moramo u isti razred.
Posle jucerasnjeg bombaskog napada na novinara Vremena vidim da je to "...jer jednom..." vec doslo, ili bolje reci nije nikad ni odlazilo ali na zalost to nam nece pomoci jer se u danasnjem svetu problemi ne resavaju tako kako Antonic zamislja.
