Слободан Антонић
Иза огледала
ЈЕДНОГА ДАНА!
Док његова уста кажу "то ионако није наше", његове очи одају да мисли "то није моје, баш ме брига"
Отварање коверте са Ахтисаријевим планом у Србији је било праћено једном од најжешћих медијских кампања. По сто пута, из различитих уста и на различите начине, могли смо чути три ствари. Прво, да треба бити реалистичан, а реалност је таква каква јесте и ту се ништа не може. Друго, да морамо гледати оно од чега живимо, а да емоције и митове заборавимо, како нам се не би поновиле страшне деведесете. И треће, да су наши грађани спремни да иду даље, али авај, има неких политичара који покушавају да злоупотребе питање Косова, па подбуњују народ, као некада Милошевић.
Сви ови разлози нису сасвим неразборити и свакако да јавност има право да их чује. Али занимљиво је да сте на поједином медијима могли чути само њих, и више ниједне друге. Када човек гледа Б 92 или чита Блиц не може а да се не запита: "Добро, како им само не досади? Све једно те исто. Што бар мало не прошарају, онако, реда ради"?
Ипак, не може се спорити да је у тој унисоности било и лепих примера личне креативности. Мени се, рецимо, највише допао наступ једног од припадника ,,златне" београдске елите на Б 92. Он је хладнокрвно образлагао све по уобичајеном репертoару: "Морамо бити реалистични", "наши грађани највише брину о стандарду", "Косово је ионако изгубио Милошевић", бла, бла... Али, када му је новинар поставио питање могуће поделе Косова, одједном се узбудио. "Не подела, али корекција граница свакако"! Јер, замислите ужаса, косовска граница иде до врха Копаоника! Тако би неки неопрезнији скијаш могао да се нађе очи у очи са "мултиетничком" и "мултикултурном" полицијом Косова. Морам рећи да сам се одмах и ја потресао. Ма, ко сме да квари одмор нашој НВО елити! Него, да ми лепо трампимо Прешевску долину и још цело Врање за те скијашке стазе. У тој ствари никако не смемо бити реалистички! У тој ствари не треба да гледамо од чега живимо! У тој ствари није Косово изгубљено још 1999!
Да, доиста ми је драг тај аргумент из реалистичности. Али, пробајте да неком од припадника наше НВО елите заузмете паркинг место. Једно једино паркинг место. Кажем једно, јер се ових дана челник неке од тих НВО похвалио да му је годишњи буџет 1,1 милиона евра, да има 27 запослених и 36 сталних хонорараца. За толики буџет и за толико запослених заиста треба много паркинг места. Али, замислите да сте му заузели само једно место. Шта мислите, колика је вероватноћа да вам каже: "Добро пријатељу, бићу реалистичан, шта је ту је, заборавимо прошлост, нема везе ко је први, нема везе шта је чије, пустимо знаке, пустимо право, остани где си и да заједно корачамо у европску будућност"! А колика је вероватноћа да вам каже: "Марш, бре! И ако се одмах не склониш, узећу дизалицу из кола да те научим памети"!
Да, баш волим тај аргумент из реалистичности. Не само у оној варијанти да "не може шут с рогатим" и да је нужно помирити се са јачим злом. Али, мој фаворит је ипак варијанта која гласи: "Ма какво зло, чим схватимо да тако и треба, биће нам лакше"! Јер, "то ионако није наше", "ко је икада тамо био", "за тим жале само попови и митомани", "много су већи проблем редови пред страним амбасадама", "тиме нам само чине услугу" итд. Али, када то наш НВО елитник говори, он заправо говори о себи. Док његова уста кажу "то ионако није наше", његове очи одају да мисли "то није моје, баш ме брига". Док његова уста кажу "ко је икада тамо био", његове очи кажу "ја тамо никада нисам био, шта се мене то тиче". Док његова уста кажу "за тим жале само попови и митомани" његове очи говоре "ја ионако мрзим попове, једна црква више или мање, свеједно ми је". Док његова уста кажу "много су већи проблем редови пред страним амбасадама", његове очи говоре "зар ја да чекам у реду због тог Косова, до врага с њим"! Он је изједначио "бити модеран", са "мислити само на себе и мислити само на новац". И сада покушава све нас да убеди да и ми треба да будемо "модерни", па ћемо се добро осећати, као и он што се добро осећа.
Неко је већ отмицу Косова упоредио са силовањем. Силеџије су велике и јаке, несрећна девојка би још могла добити и батине ако се буде превише опирала и можда је стварно боље да се много не брани. Али, забога, како јој још поврх свега можете рећи: "Ма буди паметна, јесу силеџије, али богати су, утицајни, не смеш никако да поквариш своје односе са њима, не смеш се жалити. Мисли на своју будућност, мисли на то да треба сутра да постанеш део њиховог богатог и лепог друштва. Отплачи мало, па се врати. И насмеши се – као да ништа није било"! Да ли стварно може да буде – "као да ништа није било"? Је ли ви то озбиљно мислите са смешењем? Да момцима не падне на памет још који пут да се забаве на сличан начин? А шта тек да кажем о онима који на све то добацују несрећници: "Ма дај, сестро, немој да си конзервативна, момци ти само чине услугу, ти треба да си модерна, да уживаш у сексу, а нарочито треба да уживаш када се на теби испружи Главни Баџа, е онда нарочито мораш да дахћеш, стењеш и узвикујеш – То! То! Још! Још!".
Да, Главни Баџа баш воли да је велики љубавник. Али, Србијо мила, ипак, не мораш због њега глумити. Слободно плачи. И најважније је да их све запамтиш. И оне који су се по теби ређали и оне који су навијали и добацивали. Јер, једнога дана...
Да, да. Једнога дана!
Политички аналитичар
Последњи коментари
Овдје се неки љуте када се спомене СРПСКЕ ПРАВО на Косово и Метохију! А ако неко још и каже да је, евентуално, признавање независности Космета - НАЦИОНАЛНА ИЗДАЈА! - онда ЗАПЈЕНЕ; да то могу изрећи само недемократи, присталице Милошевића, па и фашисти...Али, за промјену, хајде да видимо како би се у сличној ситуацији реаговало у САД, за њих узору слободе говора и демократије! Ето, УСА има не само један свој Космет већ неколико; Тексас, Нови Мексико, Аризона, Колорадо, Невада, Калифорнија...То је некада био дио државе Мексико (док Косомет никада није, ни малим дијелом, био дио Албаније - што је ипак битна разлика!). Занемаримо и ту чињеницу. Остаје сличност у томе што су сада у тим јужним државама САД Мексиканци и њихови потомци постали већински народ, као и на Космету Шиптари... Сведимо причу на примјер Тексаса. Дакле, Текасас је био дио Мексика, али једно вријеме и независна држава, па је прикључена САД. И тамо има сепаратиста. Илегално, једна група занесењака, прогласила је НЕЗАВИСНИ ТЕКСАС. Буш, тада гувернер Тексаса, послао је на те сепаратисте полицију, националну гарду и војску. Опкољени су, и без шансе да се предају - готово сви брутално побијени! Прекомјерна употреба силе - рекло би се по америчким критеријумима, када је била у питању српска интервенција на побуну Шиптара. Успут речено; да се нађе неки политичар, конгресмен или сенетар, поготопво - да се залаожи за независност Тексаса - био би одмах оптужен за ВЕЛЕИЗДАЈУ, а његова каријера покопана...На њега, као и на било кога ко се залаже за разбијање САД, дигла би се медијска хајка, па и казнени прогон...А код нас!? Код нас такви као г. Чеда Јовановић, па и неки медији, слободно позивају на разбијање државе. А то, по слову закона, чине нешто ПРОТИВУСТАВНО , дакле и кривично дјело! А да их тужилаштво којим случајем позеве на одговорност - управо би они, који тако нешто сматрају ВЕЛЕИЗДАЈОМ, када је у питању њихова земља - жестоко би их бранили...Паметном доста!
Tekst je divan, a autor se ne skriva iza pseudonima (cak ima i slika). Optuzbe NVO i LPD simpatizera su smesne. Gospodo, ovo je demokratska zemlja gde novinari imaju pravo na slobodu izrazavanja. Bolno je to sto ovako razmazene na drugim sajtovima verujete da ste nedodirljivi. Naravno ja volim i vas, kao jedan drugaciji deo ove zemlje, sto da ne? Ali niste samo vi pametni, frustrirani, siromasni i obrazovani. Rasprava o Srpskim podelama na ′ove′ i ′one′ je smesno voditi - ali i opasno. Tako da jednog dana kada vas bude 51% drzite nam lekcije o idealizmu zapada i kako smo ustvari mi (obicni gradjani) glupi - posto tada necete moci da krivite politicare (sebe). Koristite priliku sada kad vas je samo 5% da zaradite malo vise od zapada. I naravno, placajte porez zemlji u kojj zivite.
Tipicno plitka analiza, koja za los polozaj Srbije okrivljuje one koji su za to najmanje odgovorni. Vec vidjena bizarna poredjenja koja smo slusali pocetkom devedesetih kada je trebalo mobilisati narod, histericnom mrznjom prema svima koji ne velicaju vodju i njegovu katastrofalnu politiku.
Pomislio sam da je Srbija makar posle petog oktobra shvatila da nisu dezerteri iz Miloseviceve vojske krivi sto su Srbi proterani iz Krajine, da nije Srbija bombardovana zbog tadasnje opozicije, da otporasi nisu Nato spijuni koji postavljaju lokatore, da nije MMF odneo devize iz zemlje. Mslio sam da su ludi shvatili da su se Srebrenica ili Sarajevo zaista dogodili i da nije NVO napunio kamione lesevima pa zvalo strane novinare. Mislio sam da smo sa deset godina zakasnjnja i skole iz prve ruke shvatili na koju stranu je pao berlinski zid i da galamiti "pravda, pravda" "zlocinacki zapad" ne donosi dobro ni sa istoka ni sa zapada, i da kada istrebimo "izdajnike" poput Curuvije, Djindjica i mnogih drugih, i kad postreljamo "mudzahedine" i proteramo sve siptare preko prokletija nece resiti ni jedan problem.
Kada bi magicnom palicom ugasio sve NVO i novinare i ljude koji drugacije od danasnjeg establismenta misle, da li bi nam bilo bolje? Naravno da ne bi, jer svakako problemi u kojma mi neumemo da se snadjemo ne leze u NVO. Pomislio sam i da je politika, ako se to moze nazvati politikom, koju je Milosevic zastupao, dozivela i sustinski, ideoloski poraz, posle svih ociglednih, konkretnih poraza u nizu, na svim mogucim , planovima, ali izgleda da nije. Izgleda da mi opet moramo u isti razred.
Posle jucerasnjeg bombaskog napada na novinara Vremena vidim da je to "...jer jednom..." vec doslo, ili bolje reci nije nikad ni odlazilo ali na zalost to nam nece pomoci jer se u danasnjem svetu problemi ne resavaju tako kako Antonic zamislja.
