Meni

Magazin

Perom i kamerom

Najstarija plomba na svetu

U Muzeju Srpskog lekarskog društva nalaze se eksponati kakvih je malo u svetu, a mnogi od njih kriju nepoznate priloge za istoriju srpske, ali i svetske medicine

(Snimio: Luka Vuletić)

Pre više od hiljadu godina, našem pretku rasklimala su se dva zuba, pa se dosetio da podmetne komad ružinog drveta. Nekoliko vekova kasnije, u okolini Niša, arheolozi su pronašli lobanju sa komadom ružinog drveta u vilici, između „šestice” i „sedmice”. Ovaj artefakt – najstarija plomba za koju se zna, jedan je od 2.000 eksponata iz stalne postavke Muzeja Srpskog lekarskog društva u Ulici Džordža Vašingtona broj 19 u Beogradu.

Dok šetamo hodnikom, razgledajući vitrine sa izloženim predmetima, posmatramo polomljeni desni lakat kromanjonca tik uz medicinske instrumente iz 1. veka pre nove ere pronađene kod Majdanpeka, prvu zubarsku stolicu u Srbiji iz 19. veka i dva najstarija rendgen aparata na Balkanu, doneta iz Beča.

− Osnivanjem Srpskog lekarskog društva 1882. godine, u okviru kojeg se otvara Lekarsko čitalište, postavljen je zadatak da generacije prikupljaju predmete i dokumentaciju koji će ostati u amanet narednim pokolenjima srpskih lekara − kaže Budimir Pavlović, kustos muzeja, koji svojim trudom i entuzijazmom održava i proširuje građu ove vredne riznice. Prema njegovim rečima, pored londonskog i pariskog, ovo je jedini ovakav muzej u svetu.

Preteča transfuzije

− U dokumentaciji imamo više od 8.500 naslova. Od osnivanja Čitališta, srpski studenti koji su se školovali u inostranstvu donosili su u Srbiju udžbenike fakulteta sa potpisima svojih profesora, svetskih velikana medicinske nauke − objašnjava Pavlović, dok posmatramo uramljene diplome prvog srpskog lekara i ukaze kraljeva Petra Prvog i Aleksandra Karađorđevića o unapređenjima profesora medicine. Pogled nam zastaje na staroj knjizi trošnih korica na kojima piše „Makrobiotika”.

– U ovoj knjizi doktor Jovan Stejić, inače i autor prvih lekarskih propisa u Srbiji, razmatra šta bi se desilo kada bi se u telo starca ubrizgala krv mladića. Primerak je iz 1856. godine, doba kada se u Evropi ni izdaleka nije razmišljalo o transfuziji – rešava misteriju Pavlović.

Priča o Stejiću, koga je iz rumunskog grada Arada u Srbiju doveo Miloš Obrenović, jedno je od nepoznatih poglavlja iz istorije srpske medicine, koja krije zgrada Srpskog lekarskog društva. Inače, u ovoj zgradi, prema rečima kustosa, 1886. godine otvoreno je prvo bolničko odeljenje gerijatrije u svetu, pod upravom Laze Lazarevića.

Pričajući nam usput o torbi čuvenog doktora Subotića, koja je u Prvom svetskom ratu spasla život vlasniku, jer je njena brava zaustavila neprijateljski kuršum namenjen lekaru, Pavlović nas upoznaje sa pričom o prvoj visokoj medicinskoj školi u istoriji.

Srpski lekar u Carigradu

– Pri jednom pravoslavnom manastiru u Carigradu decenijama je radila bolnica i medicinska škola, koja je u 15. veku carskim ukazom proglašena za prvu zvaničnu visoku medicinsku školu u svetu i preteču savremenih fakulteta. U ovoj školi predavao je i jedan Srbin. Reč je o Jovanu Argiropulosu, čiji se predmet zvao „poznavanje bolesti po pipanju žile” – objašnjava Pavlović, dok su u nas uprte Argiropulosove oči, koje nas gledaju sa slike u uglu Muzeja.

Najveći broj predmeta sakupio je Pavlović lično, a neke od njih slali su mu pojedinci upoznati sa radom Muzeja. Tako je Nina Kirsanova, proslavljena predratna balerina, poklonila svoju medicinsku uniformu, kojom je zamenila baletsku pelerinu u jeku Drugog svetskog rata, da bi, daleko od kulisa pozornice, pomagala srpskim ranjenicima. U pismu koje je tom prilikom poslala Pavloviću zamolila ga je da joj, u slučaju izbijanja nekog novog rata, uniformu – vrati.

Poseban deo postavke čine eksponati iz oblasti vojne medicine. Među mnoštvom fotografija, Pavlović ističe onu na kojoj su četiri uniformisana mladića. Jedan od njih, poreklom Kanađanin, bio je u Prvom svetskom ratu kaplar i bolničar u srpskoj vojsci. Zvao se Lester Pirson, a posle rata postao je premijer Kanade i dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Na rastanku, Pavlović nas ispraća uz anegdotu o još jednom izloženom predmetu. Reč je o pismu srpskog vojnika trećepozivca, poslatom iz solunske bolnice regentu Aleksandru. Vojnik s fronta, ranjen u grudi, piše kako mu je usred ljutog boja kuršum prošao kroz levi džep, probušivši novac koji je sakupljao i čuvao da posle rata plati „porezu”. Stoga, iako smrtno ranjen, moli budućeg kralja da mu kaže da li će posle rata moći tim parama da izmiri obavezu prema državi.

-----------------------------------------------------------

Pomoć Bugarskoj

Među brojnim epizodama povesti srpske medicine posebno je zanimljiva ona koja govori o srpskoj pomoći Bugarskoj. Godine 1884. u Evropi je započeta dobrotvorna akcija sa ciljem pružanja materijalne pomoći za osnivanje vojne bolnice u Sofiji, i Srbija je pomogla davanjima u opremi, hrani i lekovima. Taj momenat osvedočen je takođe slikom iz Muzeja na kojoj je prikazana primopredaja srpskih darova bugarskim vojnicima, koja se odigrala kod Pirota. Pavlović nam odaje tajnu da je u znak sećanja na ovaj događaj u sedištu Crvenog krsta u Ženevi postavljena ploča sa natpisom „Budi tako human kao Srbija 1884. godine”.

Dimitrije Bukvić − Marijan Dimitrijević
objavljeno: 16/11/2008

Poslednji komentari

Srdjan Ruzic | 22/03/2009 19:38

Da li mozete da objavite tu fotografiju bivseg kanadskog premijera Pirsona u uniformi ?

Filip F | 23/03/2009 18:00

Molim autora teksta da se potrudi i onbjavi tu fotografiju Lestera Pirsona. To je najbitnija istorijska licnost Kanade i zaista nije mala stvar.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije