Мој живот у иностранству
Ваша искуства
Таргет
Лепи новембарски дани су реткост , али ево дешавају се овде где би по правилу требало да већ будемо под снегом. Тај поклон не пропуштам. Ово је метропола и имамо где потрошити време. Down-town, утакмица или је време да одемо до Зоо, сад је лепо. Али, како, па сутра су Митровске задушнице! Хајдмо у Грачаницу, на гробље.
Па, овде смо 10 година, хвала Богу, још нисмо овде никога сахранили. Али смо у Србији оставили многе гробове, а супруг није могао ни на мајчину сахрану отићи, није имао папире, а стигли после само месец дана, али било касно. Ту тугу не могу измерити на овом папиру. Али, зато ћемо повести Г-ђу Л. Она има преко 83година, сахранила мужа и сина. Порадисмо мало око гранитних споменика, све је лепо и чисто, дође и поп-Чеда, очита на брзо и оде даље, чекају га и други. Облетим важне споменике, упалим свеће, некима ћу то радити заувек, јер кад ти неко помогне у туђини, где не знаш никога и сви гледају да узму све са вееликом каматом, онда знаш цену милости.
За Г-ђу Л. нема милости. Преко 50 година у САД, српски говори само са нама, грцала је на гробу и окретала излизане листове малог молитвеника који јој је остао од сина, био је на српском и енглеском, била су ту нека објашњења исписана његовом руком. После ме је звала из старачког дома за моју адресу да ми пошаље писмену захвалницу што сам је одвела у Грачаницу. Немојте ме засмејавати, није време. А син, милионер, баш се јавио из Лас Вегаса, отишли да се мало коцкају, а ћерка? па она живи у Њујорку...
Ето, следеће недеље је Ђурђиц, умесићу Славски колач, за доктора Д. кажу да ја то најбоље радим, а после следеће недеље је Аранђеловдан, ту морам да умесим за Г-ђу Т.; она је мој анђео чувар у Америци. Г-ђа Т. је остварила амерички сан, али живот зна да се много промени у старе дане.
Питам се, може ли породица када дође у Америку без ичега, са 46 година, дететом од 15, да уради нешто, а да остане здрава. Може ли да изађе из свога оквира? Човек има толико могућности, могли смо да скокнемо до Вегаса или Флориде, син је завршио добар факултет, добро се запослио, (са нама још прича српски), наше дипломе са београдског факултета су одрадиле посао, али ето нас пут води у Грачаницу.
Изгледа да се не може тако лако изаћи из свога рама.
Последњи коментари
Vi vrlo lepo i zavoljivo mislite i pricate. Vasa zelja da pravite drustvo tim ljudima je vise nego dirljiva. Svi koji imaju srece da zive tako dugo srecni su ako se u blizini nadje neko kao sto ste vi. Lepo je znati da jos ima i takvih ljudi. Mozda ste mogli da napravite unosnu profesiju od te vase altruisticke zelje da pomazete starima i da im pravite drustvo? Hvala Bogu ima ih sve vise. Nadam se da cu i ja jedne godine da im se pridruzim, ako budem srecan da tako dugo zivim, ali sumnjam da ce u blizini biti neka dobra vila kao vi. Nisam siguran da vi stvarno zelite odgovore na pitanja koja postavljate. Kao recimo na ono da li neko moze da ode kao vi u Ameriku i da ostane zdrav. Niste rekli sta to znaci. Dobri su izgledi da se vi ne biste bavili nepoznatim starim ljudima da ste ostali u Srbiji, pa bih bezobrazno zakljucio da ste vi socijalna zdravija osoba u Americi nego sto biste bili u Srbiji, bas zbog toga sto mozete sebi da dozvolite taj luksuz da se njima bavite. Da li je tako? Neki, idu u Srbiju da posete svoja mesta i svoje bliznje, pa odu i u Gracanicu, a neki idu u Gracanicu pa uzgred posete i Srbiju. Da li je u pitanju samo izbor reci ili je u pitanju "frame" ili "box"? Ili "paradigma" kako se to ranije zvalo. Uzgred budi receno, neki socilolozi koji su izucavali ljudsku paradigmu svojevrenmeno su tvrdili da svaki covek ima bar 90% misli i ponasanja fiksirano, i da se to ne moze promeniti. Ali se zato moze lagati ili cutati. Bilo je zadovoljstvo, ali setno zadovoljstvo citati vas clanak. Nagoni na razmisljanja koja rado izbegavam da mislim. Hvala i javite se opet. Nema mnogo autora vaseg tipa u ovoj rubrici. I ne mislite lose od njihovoj deci. Svi koji smo ovde spremamo se za tu situaciju i trudimo se da budemo sto manji teret svojoj deci. Zato ljudi kao vi treba da rade taj posao profesionalno kad vec osecaju potrebu da to rade.
Odlican Vam je ovaj tekst.Pozdrav
Odgovor
Vi, gospodine iz Montreala, mora da ste neki psiholog, vrlo ste pronicljivi, ali, filosof- sigurno!
Hvala, i sve najbolje.
Lara