За многе сладокусце торта Павлова представља савршенство укуса. Ова снежнобела посластица с хрскавим, ваздушастим белим корицама и нежним кремом је освежавајући и префињени десерт.
Иако је рецепт једноставан, да би успела, треба је пажљиво припремати. Корице споља хрскаве, а унутра меке, морају практично да се „суше” дуго на ниској температури – од 120 степени Целзијусових.
Може да се припрема у било које доба године, јер се корице од беланаца одлично слажу с било којом комбинацијом свежег воћа, почев од јагода, боровница, малина, купина, банана....
Кажу да је први пут направљена у част велике руске балерине Ане Павлове за време њене турнеје по Аустралији и Новом Зеланду. И баш те две земље се готово сто година боре око „ауторства” над овом посластицом.
Чини се, ипак, да је ова посластица први пут направљена на Новом Зеланду. По писању Кита Монија, једног од биографа чувене балерине, главни кувар хотела у Велингтону, на Новом Зеланду, први пут направио је ову торту када се балерина 1926. ту обрела за време турнеје.
Професорка Хелен Лич, кулинарски антрополог с Новог Зеланда, успела је да сакупи чак 667 мање-више сличних рецепата торте Павлова. У књизи „Прича о Павловој: парче новозеландске кулинарске историје”, она тврди да аустралијски рецепт потиче из 1935. године, а новозеландски из 1929. Било како било, раскошна торта Павлова очито оставља јак утисак на свакога ко је проба, баш као некад руска балерина, по којој је добила име.
Славна руска уметница, која је рођена 1881. године у Петрограду, а умрла 1931. у Хагу, школу класичног балета завршила је у Царској балетској школи у родном граду. Одмах је добила ангажман у Маријинском позоришту. Већ на почетку каријере играла је велике улоге, а посебно су упамћене оне у којима јој је партнер био славни Вацлав Нижински. Примабалерина је постала 1906. године.
Торта Павлова
Потребно је:
- 5 беланаца
- 250 г шећера
- кашика сирћета
- 2,5 дл слатке павлаке (може и више, ко жели да торта има доста фила)
- једна кашика шећера
- 250 г јагода, малина, купина, боровница...
Беланца мутити док не постану пенаста, па пажљиво кашиком додавати шећер и мутити док се не добије чврст и густ шне, а кристали шећера нестану. На дно дубљег округлог плеха, пречника двадесетак центиметара, ставити папир за печење, па распоредити шне. Пећи у рерни на 120 степени око 75 минута, док се кора споља скроз не осуши. Ако кора споља попуца, још боље, то значи да је успела, јер та спољна површина и треба да буде крта и хрскава. Када је тако печена, оставити је у отвореној рерни још петнаестак минута. Затим извадити плех и оставити кору да се скроз охлади, а онда је пажљиво пренети на тацну. Преко ње распоредити умућену слатку павлаку у коју је додата кашика шећера, а затим одозго поређати воће. Још је богатија ако се филује и жутим кремом који се припрема од преосталих жуманаца помешаних са шећером и брашном, који се укувају с млеком, уз непрестано мешање да се не створе грудвице. Преко крема, наравно, обавезно ставити шлаг и воће. Служити расхлађену.
