nedelja, 24.01.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Srеd.
	117,22	117,93	117,58
	96,33	96,91	96,62
	108,81	109,47	109,14

Autor: Zoran Milivojević

Magazin

18.01.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Poništavanje ljudskog bića

Konflikti su neodvojivi deo društvenog života. Konflikt možemo da definišemo kao sukob dve želje (interesa) koje se međusobno isključuju. U tom smislu konflikti su prisutni između roditelja i dece, dvoje supružnika, šire porodice, suseda, lokalne zajednice, društvenih grupa. Konflikt treba shvatiti kao sukob želja ili interesa, a ne kao ona ponašanja koja koristi neko ko želi da prevlada u konfliktu. Drugim rečima, agresivno ponašanje nije samo po sebi konflikt, već je izraz konflikta. U civilizacijskim okvirima postoje dve vrste razumevanja konflikta: ono koje je civilizacijski „više” i ono koje je „niže”. Viša vrsta se odnosi na konflikte, kritike, debate itd., koji se vrše iz pozicije samopoštovanja i poštovanja druge strane, bilo da je reč o pojedincu ili grupi. Viši oblik je moguć

Magazin

11.01.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Želje u karantinu

U životu ljudi se kreću ili od nečega ili ka nečemu. Ono što je odgovorno za naše kretanje ka nečemu jesu naše želje i potrebe. Iako se potreba kao pojam koristi na brojne načine, u najužem smislu označava one naše potrebe koje moramo zadovoljiti da bismo ostali živi. Takvih potreba ima veoma malo, dok je daleko veći broj naših želja. U tom smislu želje su tkivo onoga što osećamo kao životnu energiju, životni elan ili libido. Iako je zahvaljujući psihoanalizi libido počeo da označava seksualnu želju, u originalu ova reč označava svaku želju, pa i sam životni nagon. Uticaj na kvalitet života Želje se osećaju i zato spadaju u osećanja. Najkraća definicija je da su želje osećanja važnog cilja. Na osnovu želja nastaju i druga osećanja: kada je želja ostvarena, nastaje osećanje

Magazin

04.01.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Ko je danas autoritet

Među prijateljima i poznanicima nedavno sam napravio jednu malu anketu postavljajući uvek isto pitanje: Ko je za tebe danas u Srbiji autoritet kojem veruješ. Pomalo zbunjeni, pokušavali su da se sete nekoga, uglavnom neuspešno. Navodili su značajne ljude koji više nisu živi, ali to se nije računalo. Ako bih pitao grupu od troje-četvoro, kada bi neko nekoga spomenuo, drugi su se zgražavali kako je moguće da taj u datoj osobi vidi autoritet. Kada smo počeli da pričamo o njihovim radnim sredinama, ispostavilo se da samo četvrtina anketiranih svog nadređenog doživljava kao pozitivan autoritet. Kada sam pitao o poverenju u institucije, ni tada nisam dobio odgovor. Iako se iz ove ankete ne mogu izvlačiti pouzdani zaključci, čini se da živimo u društvu u kojem je mnogo razočaranih, koji više ne veruju

Magazin

28.12.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Hrabrost u svakodnevnom životu

Nečija hrabrost je osobina koja dolazi do izražaja u teškim vremenima u kojima je ugrožen ljudski život: elementarne nepogode, rat itd. Međutim, da li je hrabrost osobina koja je potrebna i u svakodnevnom životu? Na početku je potrebno odrediti šta je hrabrost. Jedan način gledanja na hrabrost jeste da se posmatra nečije ponašanje. Ako osoba uđe u neku visokorizičnu situaciju i uradi nešto što je po mišljenju drugih korisno za zajednicu i opšte dobro, to delo se smatra herojskim podvigom, junaštvom. Savremene definicije hrabrosti uzimaju u obzir i šta je ta osoba osećala tom prilikom. Hrabri ljudi nisu oni koji se ničega ne plaše – koji su neustrašivi – već oni koji uprkos tome što osećaju strah, urade herojsko delo. Drugim rečima, heroji se plaše, ali delaju uprkos tom

Magazin

21.12.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Dete je otac roditelja

Pomalo zbunjujući naslov je zapravo parafraza poznate rečenice Sigmunda Frojda: Dete je otac čoveka. U toj njegovoj izjavi sadržan je smisao psihoanalize, da od toga kakav je neko bio kao dete zavisi kakav će biti čovek kada odraste. U našem naslovu smisao je da od toga kako je neko bio vaspitavan kao dete zavisi kako će vaspitavati svoje dete kada postane roditelj. Brojna istraživanja su pokazala da je jedan od veoma važnih faktora koji utiče na oblikovanje nečijeg vaspitnog stila upravo način na koji je ta osoba bila vaspitavana tokom svog detinjstva. U tom smislu postoje osobe koje su zadovoljne načinom na koji su ih odgajali njihovi roditelji i postoje one osobe koje nisu zadovoljne načinom vaspitanja kojem su bile podvrgnute u svom detinjstvu. Dobar primer se ponavlja Oni

Magazin

14.12.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Psihičko nasilje

Danas se veoma često koristi pojam „nasilje” u veoma različitim značenjima, tako da je pojam postao preterano obuhvatan i zato nejasan i zbunjujući. Reč „nasilje” dolazi od „na silu”, ali treba znati da nije svaka primena sile isto što i nasilje. U pravnoj teoriji pod nasiljem se podrazumeva nelegitimna primena sile. To znači da je svaka nezakonita, nemoralna, štetna, nerazumna primena sile – nasilje. To isto tako znači da postoje situacije u kojima je primena sile legitimna i zato nije nasilje. Na primer, kada se neko fizičkom silom suprotstavlja fizičkom napadu (samoodbrana ili nužna odbrana) ili kada fizičkom silom brani neku osobu od nasilja. Zastrašivanje silom Svako ljudsko biće ima pravo da se silom odbrani od nasilja. Nasilje počinje prvim udarcem, a samoodbrana uzvraćenim udarcem. U

Magazin

07.12.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Sindrom kućnog nereda

Nekadašnja klijentkinja zove telefonom, uplakana, zabrinuta za mentalno zdravlje svog brata koji je u kasnim dvadesetim – sumnja da je oboleo od šizofrenije. Razlog je što je bratu ustupila stan, i kada je posle godinu i po dana prvi put došla u posetu, nakon što je brat više puta odlagao njen dolazak, u stanu je zatekla haos – totalni nered. Na podu u kuhinji preko sedamdeset kutija u kojima se dostavljaju pice; sudopera prepuna prljavih sudova koji mesecima nisu oprani; desetak punih velikih kesa za đubre iz kojih se širio neprijatni miris; prljavi podovi; više gomila prljavog rublja razbacanih po podovima prostorija; posteljina na krevetu koja nije menjana mesecima, samo su neke od stvari koje je opisala. Na sreću, nije bila reč o teškoj duševnoj bolesti, već o sindromu nereda, tačnije sindromu

Magazin

30.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Prosečni narcisi

Kako sazrevaju nove generacije, tako se povećava broj ljudi s narcisoidnim crtama ličnosti. Važno je razumeti kako ovi ljudi funkcionišu u međuljudskim odnosima, jer znanje o tome doprinosi da drugi ne postanu žrtve narcisoidnih. Uvreženo je mišljenje da je narcisoidna osoba zaljubljena u samu sebe. To često jeste slučaj, ali ne objašnjava pravu prirodu narcisoidnosti. Nastanak neosetljivosti Ako krenemo od imena mitskog junaka Narcisa, ono bi trebalo da se izgovara Narkis, jer ima isti koren kao reč „narkoza”. U prevodu njegovo ime je Neosetljivi. U antičkom mitu Neosetljivi je mladić vanredne lepote zbog koje se u njega mnogi zaljubljuju. Iako mnogi pate zbog toga što im on ne uzvraća zaljubljenost, njemu su njihove patnje smešne i jednostavno ga zabavljaju. Usled nedostatka

Magazin

23.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Žal za propuštenim

Većina ljudi, kada se osvrnu unazad i pogledaju na svoj život, na odluke koje su donosili u određenim trenucima, mogu naći nešto zbog čega im je sada krivo što su to uradili ili što nisu uradili nešto drugo. Život se često predstavlja kao put, a na tom putu se, s vremena na vreme, pojavljuju „raskrsnice” kada čovek treba da donese odluku na koju će stranu krenuti. Kada posle izvesnog vremena neko shvati da je nezadovoljan svojim izborom, tada može žaliti što nije drukčije odlučio – što je propustio priliku. Nekada je moguće promeniti odluku i krenuti drugim, željenim putem, ali najčešće to iz raznoraznih razloga nije moguće ili je „kasno”. Tada u osobi ostaje manji ili veći žal za propuštenim. Mogli su, ali nisu Za čim ljudi žale? Neki žale što su odabrali profesiju koja je

Magazin

16.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Pripadnost grupi

Ljudi su socijalna bića i imaju potrebu da pripadaju nekome ili nečemu. Potreba za pripadanjem se menja tokom života, a svako može zastati u nekoj od razvojnih faza pripadnosti. I zato je važno videti kome osoba „pada pri” – pripada. Prva grupa u kojoj dete stvara svoj identitet jeste njegova porodica. Po pravilu majka je najvažnija, jer u prvim godinama života, tri do četiri, ona nastavlja da se ponaša kao da je dete deo nje, tako da dete razvija doživljaj snažne emotivne pripadnosti majci. U trudnoći je dete bilo deo majčinog tela, tako da majka u prvim godinama života doživljava dete kao deo njene ličnosti. Takav odnos nazivamo simbioza i on je nužan za pravilan razvoj deteta. U tom odnosu dete razvija prvo osećanje temeljne sigurnosti i prihvaćenosti. Nakon tog perioda dete se okreće i prema

Prеthodna Slеdеća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Počеtna / Zoran Milivojević

23.01.2021 u 23:22

Dvojica mladića ranjena u pucnjavi u Čuburskom parku

23.01.2021 u 22:55

Žrtve su spremne da se suoče sa Aleksićem

23.01.2021 u 22:06

Američka agencija za lekove odobrila da se iz jedne bočice Fajzerove vakcine „izvuče” doza više

23.01.2021 u 22:00

Za treći moratorijum na otplatu kredita puno upita, a malo odobrenih zahteva

23.01.2021 u 21:46

Amerika osudila rusko postupanje sa demonstrantima na protestima podrške Navaljnom

23.01.2021 u 21:00

Cene gasa za našu zemlju u proseku niže od godišnjih cena na berzama