utorak, 20.10.2020.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117,23	117,94	117,58
	100,12	100,72	100,42
	109,28	109,93	109,61

Autor: Zoran Milivojević

Magazin

19.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Oponašanje drugih

Živimo u vreme u kojem se mnogi ljudi, i mladi i odrasli, trude da se drugima predstave kao originalni, posebni, jedinstveni, drukčiji. Posebno se tinejdžeri trude da se istaknu, budu različiti od vršnjaka i ostave utisak zanimljive, a s tim i privlačne ličnosti. Ma koliko ta težnja bila izražena, ljudski mozak funkcioniše na drugi način: kao mašina za oponašanje drugih. Veliki deo ovog oponašanja se odvija na nesvesnoj ravni. Deca oponašaju svoje roditelje, ali i drugu decu. Tinejdžeri oponašaju svoje vršnjake, ali i izabrane „idole”. Odrasli ljudi oponašaju druge kako bi bili prihvaćeni ili zauzeli društveni status. Veliki deo socijalnog učenja se odvija kroz nesvesno oponašanje drugih ljudi. Uticaj grupe Kada se neka odrasla osoba preseli iz jedne sredine u drugu, drukčiju

Magazin

12.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Magija i mentalno zdravlje

Da li ste skloni magijskom mišljenju? Na primer, kada kažete nešto lepo o sebi ili osobi koju volite, da li kucnete u drvo? Da li pljunete ili se pomerite s mesta kada izgovorite neku negativnu zdravstvenu prognozu za osobu koju volite? Iako možda toga niste svesni u svim ovim slučajevima, vi vršite magijske radnje. U prvom slučaju „sprečavate” da neka viša sila pokvari vašu sreću, a u drugom slučaju vi „poništavate” ostvarenje nečeg negativnog što ste izgovorili. Objašnjenje za neuspeh Ove magijske radnje su zasnovane na magijskom mišljenju. To je takav način razmišljanja prema kojem ono što ljudi misle, osećaju, izgovaraju ili čine na neki neobjašnjiv način uzrokuje događanje u stvarnom svetu. U tom smislu magijsko mišljenje je suprotnost razumnom mišljenju zasnovanom na činjenicama i

Magazin

05.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Bliskost

Da li postoje ljubavi, to jest ljubavne veze u kojima ljudi nisu bliski? Da li je moguće voleti i biti voljen bez međusobne bliskosti? Iako je odgovor na ova pitanja potvrdan, mnogi smatraju da je bliskost obavezan sastojak ljubavnog odnosa, da ljubav bez bliskosti nije prava ljubav. Najčešća žalba onih parova koji dolaze na partnersku ili bračnu terapiju jeste upravo doživljaj da se njihova bliskost gubila tokom vremena, da je došlo do međusobnog otuđenja. Jedan od razloga zbog kojih ljudska bića imaju potrebu da budu bliska s nekim, bilo da je to ljubavna, prijateljska ili rođačka bliskost, jeste u tome što u bliskim odnosima ljudi mogu da budu ono što jesu: da se osećaju prihvaćeno i da mogu da se spontano ponašaju. Emotivno povezivanje Reč bliskost nastala je od reči blizu. Isto značenje ima

Magazin

28.09.2020 u 08:00

Ljudi jake volje

Volja je kompleksan pojam kojem se može pristupiti na različite načine. Jedan od načina jeste da se volja shvati kao produkt nečije želje, to jest onoga što osoba želi ili ne želi da uradi. U tom smislu možemo reći da se volja odnosi na energiju i istrajnost u ostvarivanju neke želje. Volja je takođe povezana s nečijim izborom ili odlukom. U izrazu „slobodna volja” podrazumeva se da osoba sama odlučuje šta želi ili ne želi i da je u upravo u tome njena sloboda u odnosu na druge ljude. Kada volju posmatramo kao pojavu koja se javlja tokom razvoja ličnosti, ona se izraženo pojavljuje već tokom polovine druge godine. To je period „negativizma druge godine”, kada dete odbija da se povinuje zahtevima roditelja i želi da radi suprotno od onoga što odrasli od njega zahtevaju. To je period u

Magazin

21.09.2020 u 08:00

Arhetip maćehe

Jedna od glavnih funkcija bajki jeste da malu decu pripreme za spoljašnji svet – svet izvan porodičnog gnezda. Deca su u porodicama od rođenja okružena ljudima koji im nude ljubav i prihvatanje. Zbog toga malo dete stvara sliku o ljudima kao skupu osoba koje su uvek dobre prema njemu, koje ga vole i štite. Ovakva početna predstava o ljudima prema kojoj su svi ljudi dobri čini da mala deca pokazuju neku vrstu primarne naivnosti. U njihovom pogledu na svet postoji samo ideja dobrote i ljubavi. Bajke su prve priče u kojima dete saznaje da u spoljašnjem svetu postoji zlo kao suprotnost dobra. Struktura bajki je takva da nakon uvoda u priču dolazi deo u kojem neka zla sila ili čovek ugrožava nekoga ko je dobar, ali nemoćan. Upravo ovaj zaplet kod deteta budi razne emocije, najčešće strah za

Magazin

14.09.2020 u 08:00

Osnovni prihod u Matriksu

Kada su ljudi prezauzeti preživljavanjem i rešavanjem brojnih individualnih i kolektivnih problema u sadašnjosti, retko pokušavaju da sagledaju budućnost. Poznato je da se „istorija ubrzava”, što znači da se iz godine u godinu, meseca u mesec, umnožava broj naučnih i tehnoloških otkrića, tako da ih je nemoguće pratiti. Ovaj rast je eksponencijalan, što znači da će u deceniji koja je pred nama doći do hiperubrzanja istorije, to jest da će svet u kome ćemo živeti biti nezamislivo različit od sadašnjeg. Kako će to uticati na čoveka? Da li ćemo se snaći u tom svetu? Kako će on uticati na razvoj dece koja odrastaju? Automatizacija svakodnevice Poznato je da su mnogi zabrinuti kako će 5G mreža uticati na biološke sisteme, ali mali broj shvata da će ova mreža omogućiti platformu za

Magazin

07.09.2020 u 08:00

Biti bolji čovek

Da li ste danas isti onakvi kao što ste bili pre tri ili pet godina? Većina bi na ovo pitanje odgovorila da nije ista, da se promenila. Ljudi na svoje trenutno Ja gledaju kao na svoje pravo Ja, a na Ja u prošlosti kao na svoja nekadašnja, bivša Ja. To je slično gledanju sopstvenih fotografija od pre desetak godina: znate da ste na njima vi, ali da sada više niste takvi – ni fizički ni kao ličnost. Isto tako ćemo za tri ili pet godina na ovo naše sadašnje pravo Ja gledati iz nekog našeg budućeg pravog Ja kao na naše bivše Ja. Kada nečiji identitet, doživljaj sebe ili Ja rasporedimo duž vremenske crte, tada na život možemo gledati ne kao neki kontinuitet uvek istog Ja, nego kao na seriju različitih identiteta, različitih Ja. Serija identiteta Ljudi se svakodnevno menjaju, ali te

Magazin

24.08.2020 u 08:00

Bravo ljudi, smanjili smo krivu

Virusi su glupi – nemaju inteligenciju. Njihov cilj je da se umnožavaju. Da bi to postigli trebaju im ćelije nekog domaćina, a za novi virus korone su to ljudske ćelije. Kada se ljudi zaraze, u njihovim ćelijama virusi se umnožavaju izazivajući lakši ili teži oblik bolesti. Da li će se neko zaraziti ovim virusom, u velikoj meri, ali ne i isključivo, zavisi od ponašanja te osobe. Postoje ponašanja koja povećavaju rizik zaražavanja, i ona ponašanja koja smanjuju takav rizik. Dakle, zaražavanje je u tesnoj vezi s ljudskim ponašanjem. Kad neko oboli od neke nezarazne bolesti to je njegova lična stvar, ali kada oboli od neke zarazne bolesti, tada postaje mogući prenosilac infekcije i može zaraziti i druge ljude. Tada njegova bolest više nije njegova stvar, nego je i stvar drugih ljudi. Kada

Magazin

17.08.2020 u 08:00

Zašto ljubav nije dovoljna

Bilo da je reč o partnerskoj ljubavi, bilo o vaspitanju dece, često možemo čuti izjave da je najvažnije i sasvim dovoljno da se ljudi snažno vole. Koliko je takvo uverenje tačno i da li zaista odgovara stvarnosti? Za emotivnu vezu i za brak ljubav jeste neophodna, ali nikako nije i dovoljna. Razlog za to je što ljudi imaju različite predstave o tome kako veza, ako je zaista zasnovana na ljubavi, treba da izgleda. Ako se dvoje ljudi snažno voli, ali ako imaju bitno različite predstave ili koncepte veze, tada snažna ljubav ne samo da neće biti dovoljna, nego će upravo suprotno biti ono što njihovu vezu čini nestabilnom. Što je distanca između bliskih osoba veća, oni su više tolerantni na određene međusobne razlike. Međutim, kada su međusobno veoma bliski, kada pokušavaju da budu „jedno”,

Magazin

10.08.2020 u 08:00

Sindrom zlog sveta

Kakav je svet u kome živimo: opasan ili bezbedan, predvidiv ili nepredvidiv? Kakvi su ljudi: dobri ili loši? Glavni razlog je što ljudi imaju različite odgovore, što ne reaguju na svet kao takav, već na svoje tumačenje tog sveta, pri čemu ne razlikuju svet kao takav od svoje slike sveta. Zato istu pojavu jedni tumače kao nešto pozitivno, a drugi kao nešto negativno. Šta će neko misliti o sebi, drugima i svetu uglavnom zavisi od njegovih prethodnih životnih iskustava. Sigmund Frojd, kao i mnogi posle njega, dokazao je da mnoga naša rana iskustva iz detinjstva, prvenstveno s roditeljima i drugim bliskim osobama, utiču na izgradnju nečijeg „pogleda na svet”. Što su nečiji zaključci o sebi, drugima i svetu u nečijem životu ranije nastali, to je verovatnije da će ih osoba kasnije u životu samo

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Zoran Milivojević

19.10.2020 u 23:55

Svetska banka predviđa ekonomski pad od 5,2 odsto na Bliskom istoku i severu Afrike u 2020.

19.10.2020 u 23:33

Bonsai pejzaži u galeriji „Suluj”

19.10.2020 u 23:23

Barnije : Čekamo reakciju Londona

19.10.2020 u 22:22

Prijave protiv Partizana i Zvezde posle derbija

19.10.2020 u 22:10

Nežni krotitelj publike

19.10.2020 u 22:10

Tramp najavio da će izbrisati Sudan sa liste država koje sponzorišu terorizam