ponedeljak, 19.04.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Srеd.
	117,21	117,92	117,56
	97,99	98,58	98,28
	106,43	107,07	106,75

Autor: Zoran Milivojević

Magazin

19.04.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Tri polja javnosti

Ljudi su društvena bića, što znači da im je važno da su emotivno povezani s drugim ljudima, da su im drugi ljudi važni, kao i da im je važno kako ih doživljavaju drugi ljudi. Zato svakog pojedinca možemo predstaviti kao figuru u njegovom socijalnom polju – okruženog drugim ljudima. Takvo predstavljanje jeste tačno, ali je istovremeno nedovoljno razrađeno i zato nedovoljno za jasno razumevanje društvenih odnosa neke individue. Prvo razlikovanje u socijalnom polju jeste razlikovanje osobinih odnosa s onim ljudima s kojima je bliska od onih s kojima nije bliska. U prvom slučaju radi se o onom delu socijalnog polja koji zovemo bliskost, a u drugom je reč o javnosti. Odnosi između bliskih ljudi bitno se razlikuju od međusobnih odnosa ljudi koji nisu bliski – koji su na distanci. Znati za

Magazin

12.04.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Zločin otuđivanja deteta

Savremeni brakovi su pod velikim pritiskom. Nekada, kada su brakovi bili potreba, mnogo je više emotivnih i drugih niti povezivalo partnere. Danas je to uglavnom ljubav, ali i prolazna zaljubljenost. Zbog toga će se od pet sklopljenih brakova dva razvesti u nekom trenutku. Kada je u pitanju razvod muža i žene koji nemaju decu, stvari su relativno neproblematične. Međutim, kada se razvodi brak u kome su dete ili deca, tada stvari mogu da postanu veoma komplikovane. Razvodom se konstatuje da on i ona više nisu muž i žena, ali oni ostaju u ulogama oca i majke, najčešće dugi niz godina. Razvod, stres za sve Razvodi su uvek neprijatni i veoma stresni, ne samo bivšim supružnicima, nego i njihovim bliskim ljudima. Ali najstresniji su deci. Ona ne žele da izgube ni tatu ni mamu, ne žele da biraju

Magazin

05.04.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Ne projektuj se

Kada neko sretne osobu koja mu jako liči na neku drugu osobu iz njegove prošlosti s kojom je imao neko iskustvo, bilo prijatno bilo neprijatno, onda će se to iskustvo iz prošlosti „ugraditi” u način na koji neko doživljava tu novu osobu. Rezultat će biti da emotivni odgovor na novu osobu neće biti realističan – u skladu sa stvarnošću – već će biti iskrivljen zbog „kontaminacije” iskustvom iz prošlosti. Ovaj uticaj prošlog iskustva će se ostvariti čak i ako je osoba svesna ove asocijacije. To su situacije kada neko izjavi: Što me ovaj čovek podseća na onog čoveka. Princip sličnosti Ovakav uticaj prošlosti objašnjava se jednom vrstom učenja koja je tipična za konkretno mišljenje, to jest mišljenje u slikama i predstavama. U susretu s licem iz prošlosti osoba je nešto naučila, a

Magazin

29.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Crtaći i detetov um

Svedoci smo da brojne velike filmske kompanije, poput „Vornera brosa” i „Diznija”, pokazuju sklonost da „ponište” brojne crtane filmove čiji su junaci obeležili odrastanje brojnih generacija. Prvi cenzurisani crtani lik koji najavljuje trend je Pepe le Tvor. Mnogima se ovakvi potezi čine potpuno nerazumnim i neprihvatljivim. Za razumevanje ovakvih poteza potrebno je razumeti društveni kontekst koji poslednjih godina postoji u američkom društvu. Najkraće rečeno, kompanije poništavaju ove crtaće iz straha da bi i same mogle da budu poništene. „Poništavanje” na vreme Društvene mreže su omogućile novi tip komunikacije u kojoj neko pojedinačno mišljenje da je neka pojava diskriminatorska ubrzo dobija, poput grudve koja se pretvori u lavinu, ogromnu podršku „ratnika za socijalnu pravdu” koji

Magazin

22.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Razgovori sa samim sobom

Neprijatna osećanja su signal da nismo u skladu sa spoljašnjim svetom. To zapravo znači da naš sistem predstava o tome kako svet i drugi treba da funkcionišu nije u skladu sa stvarnim svetom i drugim ljudima. Nekada je za taj nesklad odgovoran stvarni uzrok, a nekada su naše predstave nerealistične. Neprijatna osećanja mogu biti i rezultat nezadovoljstva sobom, opet zbog nesklada između toga kako mislimo da treba da delujemo i toga kako smo zaista delovali. Ovakva osećanja su signal da postoji problem, bilo da je njegov uzrok u nama, bilo da je u stvarnom svetu. Neprijatna osećanja fokusiraju našu svest na problem, kao što bol u nekom delu tela usmerava našu svest na taj deo tela. Kada postoji problem, tada ljudi razmišljaju o njegovom rešenju. Kako neprijatne emocije fokusiraju našu

Magazin

15.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Sindrom Petra Pana

Kao što je poznato, Petar Pan je dečak koji nikada nije odrastao. Živeo je u zemlji Nedođiji gde je to bilo moguće, a gde je vodio družinu „izgubljenih dečaka”. Zbog tih njegovih osobina nastao je „sindrom Petra Pana” kojim se opisuju muškarci koji nikada nisu zaista odrasli, koji su ostali večiti dečaci. Iako je ovaj sindrom uveden u literaturu 1983. godine, čini se da je danas sve više onih muškaraca čije ponašanje zaslužuje da se svrstaju u ovaj sindrom. Zašto je sve više muškaraca koji ne žele da odrastu? Iz istog razloga iz kojeg ni žene ne žele da odrastu, a to je zbog toga što imaju negativnu predstavu o odraslosti. Kada uđu u one godine u kojima bi trebalo i da emotivno odrastu i da, na primer, uđu u ozbiljne veze i prihvate odgovornost za stvaranje porodice, oni ustuknu, povuku se i

Magazin

08.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Veština pregovaranja

Što je neko spretniji u onome što zovemo dogovaranje ili tačnije pregovaranje, imaće bolje odnose s drugim ljudima. Svaki put kada se između dvoje ili više ljudi pojavi neki konflikt interesa ili želja, pojavljuje se potreba za pregovaranjem. Zato osobe koje vešto pregovaraju zapravo bolje rešavaju konflikte s drugim ljudima i bolje postižu dogovore. Pregovaranje nije isto što i nagovaranje. Kada neko nagovara drugoga na nešto, to nešto može, ali i ne mora biti dobro za drugoga. U nagovaranju postoji vertikalni odnos u kojem onaj ko nagovara zauzima višu poziciju nekoga ko bolje zna, dok nagovarana strana ima nižu poziciju onoga ko ne zna. U pregovaranju ili dogovaranju obe strane imaju jednakovrednu poziciju. Zamke ucenjivanja i iznuđivanja Metafora za pregovaranje jeste

Magazin

01.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Roditelji kao robovi

Ako je jedna osoba spremna da se žrtvuje zbog neke druge, to se često razume kao vrhunski izraz ljubavi. Mnogi savremeni roditelji ljubav prema detetu izražavaju upravo kroz žrtvovanje. Kao što je neko rekao: Deca su danas jedina vrednost zbog koje bi ljudi dali svoj život. Svakako da roditelji moraju da se odreknu mnogo toga u korist svoje dece, ali postoji jasna granica između odricanja i žrtvovanja: odricanje je konstruktivno, žrtvovanje je samodestruktivno. Mnogi roditelji su zarobljenici „ideologije srećnog deteta” jer veruju da njihovo dete mora da ima srećno detinjstvo kako bi odraslo u samostalnu i mentalno zdravu osobu. Za njih su roditelji dobri kada sve čine da usreće dete i da mu stvore doživljaj voljenosti. Zadovoljstvo nastaje kada se nekome ostvari želja, a osećanje

Magazin

22.02.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Emotivni čvorovi

Od pojave psihoanalize pre više od stotinu godina, opšte je prihvaćena ideja da nečije detinjstvo u značajnoj meri određuje osobine odrasle ličnosti. Transakciona analiza otišla je korak dalje jer tvrdi da svaki odrasli čovek u sebi nosi svoje „unutrašnje dete”, kao i da to dete na osnovu svojih doživljaja i poruka koje dobija od roditelja stvara neku vrstu scenarija svog budućeg života. Međutim, mnogo je primera da je neko imao užasno detinjstvo, a da je izrastao u pozitivnu osobu. Drugim rečima, nečija nepovoljna prošlost ima

Magazin

15.02.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Neželjena zaljubljenost

Od 12. stoleća u zapadnoj civilizaciji počinje slavljenje zaljubljenosti i to na dvorovima – odakle reči „dvoriti” i „udvarati se”. Bilo da je reč o „trubadurskoj”, „dvorskoj” ili „viteškoj ljubavi”, zaljubljenost je sve do kraja 18. stoleća ostajala dvorska igra uskog kruga elite. Zahvaljujući Gutenbergovoj revoluciji štampanja knjiga, nastanku škola i sve većem opismenjavanju, glavni masovni medij tog vremena postali su romani. Romantičarski pokret u književnosti, koji se pojavio krajem 18. stoleća, uzdizao je pojedinca, njegova osećanja i slobode, pa samim tim i zaljubljenost i „veliku, nesrećnu ljubav”. Kako su se knjige sve više čitale, tako se zaljubljenost polako „spuštala” u niže društvene slojeve, prvenstveno među mlade. Kasnije su film i televizija doveli do „holivudizacije” kolektivnog nesvesnog

Prеthodna Slеdеća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Počеtna / Zoran Milivojević

19.04.2021 u 10:40

Mihajlovićeva: Srbija 26. na svetu po političkoj moći žena

19.04.2021 u 10:30

Građani Srbije od danas mogu u Grčku

19.04.2021 u 10:09

Turska odobrila proizvodnju Sputnjika Ve

19.04.2021 u 08:58

Poslanici spremni za dijalog, SPAS ne učestvuje

19.04.2021 u 08:50

Udar na Ligu šampiona – najbogatiji klubovi zbog veće zarade prave novo takmičenje

19.04.2021 u 08:32

Osam godina od Briselskog sporazuma – zajednica srpskih opština i dalje mrtvo slovo