Magazin

20.01.2020 u 08:00

Problemi preterano empatičnih

Kada su nam važni drugi ljudi, onda nam je važno i kako se oni osećaju. Kada je reč o osećanjima, onda je glavni princip u svim oblicima prijateljskih odnosa saosećajnost. To jednostavno znači da nam je žao kada pati neko ko nam je važan, i da nam je drago kada se ta osoba prijatno oseća. Ovaj princip nije samo reaktivan, u smislu da samo reagujemo na osećanja nama važnih ljudi, nego je i proaktivan. To znači da mi činimo određene radnje kako bi se oni koji su nam važni prijatno osećali, a izbegavamo da činimo ono što ih iritira. Šta je s osećanjima onih ljudi koji nam nisu važni? Saosećanje s nepoznatim Da li ćemo saosećati s njima ili nećemo zavisi od nesvesnog procesa koji zovemo poistovećivanje ili identifikacija. Što više u nepoznatoj osobi nesvesno vidimo sebe ili nekoga ko

Magazin

06.01.2020 u 08:00

O prijatnim osećanjima

U svakodnevnom govoru uobičajeno je da kada se neko zbog nečega neprijatno oseća kaže da se loše oseća, a da kada se oseća prijatno kaže da se oseća dobro. Razumljivo je da ljudi ne žele da se osećaju loše, već da žele da se osećaju dobro. Iz toga proizlazi da su neprijatne emocije loše, a prijatne – dobre. Ovakvom vrednovanju doprinose i stručne oznake u psihološkim tekstovima, prema kojima su neprijatna osećanja označena kao „negativna”, a prijatna osećanja kao „pozitivna”. Ove stručne oznake su zavodljive jer su nastale iz sasvim drugih razloga, a ne kao vrednosne oznake za osećanja. Naime, kada je psihologija nastajala kao nauka, preuzimala je modele od tada dominantnih nauka hemije i fizike. Tako su tadašnji psiholozi počeli da govore o „valentnosti” osećanja posmatrajući ih kao jone. Ona

Magazin

16.12.2019 u 08:00

Neispavana generacija

Koliko sati spavate? Koliko sati spavaju vaša deca? Kako se osećate kada se probudite? Da li radni dan počinjete sa osećanjem svežine? Odgovori na ova pitanja ukazuju na jednu tihu i skrivenu epidemiju u savremenom društvu, a to je epidemija neispavanosti. Ljudski organizam ima svoj bioritam na koji ne možemo uticati, a koji je usklađen sa dobom dana i noći. Dovoljna količina spavanja je biološka potreba, veoma važna za telesno i duševno zdravlje, kao i za dobro mentalno funkcionisanje. Ljudi koji su naspavani bude se puni energije i životnog elana, a njihove intelektualne funkcije su optimalne. Zbog raznoraznih obaveza mi produžavamo budno stanje skraćujući vreme spavanja, verujući da se možemo dobro navići na „skraćeno” spavanje. Jedno istraživanje je pokazalo da postoji velika

Magazin

09.12.2019 u 08:00

Roditelj kao drugar

Deca imaju potrebu da se igraju s drugom decom. Nekada, ne tako davno, deca su se igrala u dvorištima, igralištima i ulicama. Danas se taj javni prostor smatra potencijalno opasnim i samim tim neprikladnim za boravak dece bez nadzora odraslih. Jedno, odbačeno, zakonsko rešenje predlagalo je da deca do 12 godine ne smeju biti na ulici bez nadzora odraslih. Iz toga razloga, deca, naročito u većim gradovima, svoje drugare nalaze u vrtićima, s kojima se do određenog vremena međusobno igraju pod nadzorom odraslih. Ostatak vremena provode u svojim domovima, gde ih povremeno na nekoliko sati posećuje neki drug ili drugarica. Zato deca, naročito u onoj polovini porodica u kojima nemaju brata ili sestru, očekuju da se s njima igraju njihovi roditelji. Roditelji koji na ovaj način spasavaju svoju

Magazin

02.12.2019 u 08:00

Živeti radoznalo

Kada ljudi odrastu, često smatraju da dovoljno znaju o sebi, drugima i svetu, tako da po pravilu postaju manje radoznali nego što su bili u detinjstvu i mladosti. Možemo reći da odrasli ljudi često žive u svojim zonama udobnosti, koje su zapravo sazdane od poznatog i dobro shvaćenog dela sveta. Oko zone poznatog i predvidljivog nalazi se zona nepoznatog. U tom koordinatnom sistemu, radoznalost je težnja da se „zaviri” u nepoznato, da se doživi nešto novo, da se otkrije neki novi smisao. Ne sputavajte dečju znatiželju Radoznalost može biti difuzna, kada nekoga interesuje mnogo toga, a može biti fokusirana kada govorimo o nečijim interesovanjima. Drugim rečima, radoznalost, zainteresovanost je ona sila koja nas tera da širimo granice razumevanja sveta, drugih, ali i samih sebe. Svaki

Magazin

25.11.2019 u 08:00

Šta je eko-anksioznost?

Ekološka anksioznost javlja se kao posledica zamišljanja buduće „ekološke katastrofe”, to jest brojnih negativnih promena za koje se veruje da će doneti klimatske promeneAnksioznost je jedno od osećanja koje ljudi ne razumeju baš najbolje. Na primer, trema je osećanje koje doživljavamo kada smo pred nekom određenom situacijom za koju procenjujemo da je ugrožavajuća jer se za nju nismo dovoljno pripremili. Međutim, anksioznost je strah pred neodređenom situacijom, tačnije pred celokupnom životnom situacijom za koju procenjujemo da nas prevazilazi, da nismo sigurni da s njom možemo da izađemo na kraj. Ovakvo osećanje može biti sasvim razumno kada je naša procena tačna, bilo da smo se mi promenili (razboleli, ostarili, itd.), bilo da se svet u kojem živom promenio. Ali kada je anksioznost rezultat naše

Magazin

18.11.2019 u 08:00

Roditelj i bes tinejdžera

Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje svoju raniju predstavu o sebi, kao i da odgovora na brojna pitanja koja sebi postavlja. U ovom periodu menja se i odnos prema vršnjacima i prema roditeljima jer po pravilu vršnjačka grupa postaje važnija od roditelja. Mladoj osobi postaje najvažnije da bude prihvaćena od vršnjaka, zbog čega se stalno pita da li je dovoljno zanimljiva, dovoljno privlačna, dovoljno popularna. Sve to čini da je unutrašnji život mlade osobe pun dilema, strahova, neizvesnosti – dakle buran. Ova neprijatna osećanja mogu činiti da je tinejdžer nervozan, da ima „spušten prag” tolerancije neprijatnih stimulusa, zbog čega u neočekivanim situacijama

Magazin

11.11.2019 u 08:00

Mržnja prema grupi

Ma koliko se to nama ne sviđalo, ipak su raznorazne predrasude deo društvene stvarnosti. Kao što i sama reč „predrasuda” upućuje, u pitanju je ono što dolazi pre rasuđivanja, neka vrsta „znanja unapred” koje najčešće nije tačno. Svaki čovek ima neki svoj pogled na svet koji uključuje pogled na različite tipove i grupe ljudi. Važan deo tog „pogleda” su vrednosti date osobe. Vrednosti su uverenja o tome da je nešto vredno, da je vrednije od nečeg drugog i manje vredno od nečeg trećeg. Ljudska priroda je takva da svaki čovek gleda na druge kroz „naočare” svojih vrednosti, a zatim ih ocenjuje. Što se drugi više ponašaju u skladu s vrednostima date osobe, to ih ona doživljava bližim sebi, prihvatajući i poštujući ih. Što se drugi više ponašaju na način koji ugrožava vrednosti date osobe, to

Magazin

04.11.2019 u 08:00

Toksični šef

Zaposleni ljudi provode svakodnevno osam sati na radnom mestu, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Zato na njihovo mentalno i fizičko zdravlje značajno utiče emocionalna klima koja vlada između zaposlenih, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu. Iako raznorazni događaji unutar preduzeća ili organizacije jesu izvor emocionalnih reakcija zaposlenih, reč je o kratkotrajnim reakcijama, dok su za one dugotrajnije – raspoloženje zaposlenih – najvažniji međuljudski odnosi koji vladaju u preduzeću. Optimalni odnosi u preduzećima i organizacijama jesu oni u kojima zaposleni osećaju da se međusobno uvažavaju i poštuju. Takođe je za dobro osećanje važno da svaki zaposleni smatra da svojim radom daje značajan doprinos zajedničkim ciljevima. U tom slučaju ljudi se dobro osećaju na svom poslu, čak i

Magazin

28.10.2019 u 08:00

Bes kao zastrašivanje

Emocionalna pismenost je znanje o osećanjima koje nam omogućava da „čitamo”, što znači da prepoznajemo i razumemo i tuđe i vlastite emocije. Kao što je poznato, osećanja se ne osećaju stalno, već samo u onim situacijama koje je osoba koja oseća procenila kao veoma važne. Intenzitet njenih osećanja ide po principu „što je važnije, to je snažnije”. Za razumevanje osećanja važno je da li onaj koji oseća reaguje na drugog kao osobu ili reaguje na ponašanje ili postupak drugog. Tako, na primer, ljubav, poštovanje, mržnja i prezir su osećanja koja su reakcija na nečiji zaključak o drugom kao osobi, dok je ljutnja osećanje koje je usmereno na neki određeni postupak ili ponašanje druge osobe. Upravo zbog toga je moguće imati jedno osećanje prema osobi, a drugo prema njenom ponašanju. Tako, na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Milivojević

	Kup.	Prod.	Sred.
			117,54
			106,39
			109,66

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu