petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:03

Lekina tvrđava u srcu Beograda

Autor: Bojan Bilbijanedelja, 16.01.2011. u 22:00
Многи пролазници не знају историју палате у Улици кнеза Милоша 82 (Фото Раде Крстинић)

Zgrada sa kućnim brojem 82 u beogradskoj Ulici kneza Miloša, skoro pola veka znana je kao sedište nekada jedne od najmoćnijih firmi bivše države – Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Široj javnosti, međutim, manje je poznato kakve tajne čuva iza svoje sive kamene fasade. Pre JRB-a, na ovoj adresi nalazilo se od 1952. sedište Vrhovnog suda Jugoslavije, a pre njega još jedne savezne ustanove – Odeljenja za zaštitu naroda – Ozne, jugoslovenske kontraobaveštajne službe.

U ovoj zgradi godinama je radio Aleksandar Leka Ranković, legendarni šef službe državne bezbednosti i jugoslovenske policije. Tragovi nekadašnjeg prisustva službe i danas postoje, posebno u velikoj sali sa stotinak mesta, u kojoj je Ranković održavao kolegijume. Unutrašnji ambijent ove sale, sa dugačkim stolovima za sastanke i filmskim projektorom, ostao je praktično neizmenjen.

Još pred kraj Drugog svetskog rata, država je imala potrebu da pronađe adekvatan prostor za svoju glavnu bezbednosnu službu, koja je tada još bila vojno-civilna. Razdvajanje Ozne izvršeno je 1946. godine, kada su formirane Uprava državne bezbednosti (Udba) i vojna Kontraobaveštajna služba (KOS). Rešenje za civilnu službu pronađeno je u namenskoj izgradnji posebnog objekta, a kao radna snaga korišćeni su nemački zarobljenici.

Ozna se tu zadržala samo nekoliko godina, jer je službi bio potreban mnogo veći prostor, pošto se stalno širila. Njeno sedište ubrzo se seli u novu zgradu, veliki objekat saveznog SUP-a (oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine). Potom je desetak godina tu bio Vrhovni sud, da bi neko vreme zgrada bila prazna, posle čega ju je kupio JRB, koji se uselio 1968. godine.

Kako saznajemo od zaposlenih koji su godinama radili u zgradi, u podrumima su ranije bile neke vrste ćelija, pregrađene prostorije u koje su privremeno privođeni ljudi. Tu je bila i kotlarnica, iz koje su vodili neobični prolazi. Tokom vremena rađene su adaptacije, pa je taj podrumski deo zgrade u potpunosti izmenjen. Ozna je prilikom iseljenja prostor „očistila”, uklonivši najveći deo onoga što se ranije tamo nalazilo. Iza sebe nisu ostavili ni papirić.

Dokumentarni filmovi u kojima se pojavljuje Ranković, prikazuju ga uglavnom u „drvenom ambijentu”, što upravo i jeste njegov kabinet na drugom spratu ove zgrade. Kabinet i danas ima poseban ulaz, ali posle odlaska Rankovića nije više u upotrebi. Iz ovih odaja se silazi pravo na ulaz u zgradu, ali ne na glavni, već na bočni, kolski prilaz. Sve je napravljeno tako da eventualni snajperista ne bi mogao da ga pogodi. Jer, kada stupi na izlazna vrata, zidovi ga pokrivaju i pravo iz zgrade ulazio je u kola, zapravo, direktno iz kabineta, odakle vodi specijalno stepenište.

U kabinetu Rankovića nalazi se toalet i soba za odmor. A u njoj i kauč, koji se spušta i podiže direktno iz zida. Tu je ponekad i spavao kada bi imao duge sastanke, ili saslušanja kojima je lično prisustvovao. Kada se odmori, samo uvuče krevet nazad u zid. Ako bi želeo duže da boravi u zgradi, nije morao ni da izlazi iz kabineta ako ne želi, jer je u njemu imao sav komfor i mogao je da uđe i da izađe neprimećeno za ostale zaposlene. Pričalo se da tajni prolaz vodi i iz velikog kamina, a činjenica je da iznad njega zaista ima nekih tunela.

Od nameštaja, iza Rankovića su ostali manji okrugli sto i fotelja u duborezu sa lavovima. To su umetnički predmeti, uglavnom iz 18. veka, što ukazuje da je bio ljubitelj klasičnog nameštaja. Koristio je i crvenu lampicu ispred ulaza u kabinet, koja je obaveštavala da li je moguće ući kod njega ili je zauzet. I na trećem spratu dugo je opstajao nameštaj Ozne. To je deo u kojem je, u južnom krilu, bio kabinet Rankovićevog zamenika Svetislava Stefanovića Ćeće.

Svuda oko Rankovićevog kabineta ima mnogo „šupljeg prostora”, svakojakih tunela. Uprkos pokušajima, niko od zaposlenih nije otkrio gde se ulazi, a gde se izlazi iz ovih tunela u plafonu i pregradnim zidovima. Neki su pokušavali da se uvuku unutra, ali nisu uspeli, pa je nejasno da li su građeni kada i sama zgrada, ili su naknadno adaptirani za potrebe službe. Moguće je da su to bili otvori u kojima su bili smešteni nekakvi uređaji, ali, ako je i bilo nečega, sve je uklonjeno. Pretpostavlja se da su ti tuneli imali važnu ulogu u Rankovićevom višestepenom sistemu bezbednosti, kao i da se ovim tajnim kanalima moglo preći u susednu zgradu u Kneza Miloša 80, koja je kasnije srušena.

I danas je velika tajna šta se sve dešavalo u zgradi. Tvrdi se da je Ranković lično poznavao sve udbaše u celoj Jugoslaviji. Prema nekim svedočenjima, okupljao je operativce u velikoj sali za kolegijume, ali ne po teritorijalnom principu, već po temama. A svi zajedno su se okupljali na Zlatiboru, više od hiljadu operativaca na jednom mestu. Tako masovna okupljanja u ovoj zgradi nisu bila moguća.

U velikoj sali sve je ostalo kao i za vreme Rankovića, dobro je održavano i ništa nije menjano osim zavesa. U toj sali su prikazivani filmovi, važni za funkcionisanje službe. Po svemu sudeći, tu su demonstrirani načini izvođenja akcija, prikazivani informativni sadržaji. Stolice su bile pokretne, da bi prisutni mogli da se po potrebi okreću prema stolu gde je sedeo Ranković, ili prema filmskom platnu. Zgrada je pod zaštitom države i ne može se otuđiti, u šta se uverio i biznismen Zoran Drakulić, koji je bezuspešno pokušavao da bivšu Rankovićevu tvrđavu preuredi u luksuzni hotel.


Komentari58
e627e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Алекса Звездарац
У неколико коментара се истиче присуство великог броја грађана на сахрани Александра Ранковића,углавно као доказ његовог значаја и просрбске политике. У другим коментарима пак документовано је истакнуто каква је све зла Србима и у Србији починила служба којој је он био на челу и беспоговорно му оданаТачно је да је на његовој сахрани био изненађујуће велики број грађана. То се десило из више разлога. Свакако и због тога што су неки веровали да је он пао (политички) бранећи српске интересе.Затим ,многи су били ту присутни што је две деценије (пре његове политичке ликвидације) комунистичка пропаганда правила од њега великог хероја и изузетно значајног (посебно за Србе и СРбију!) политичара. Старији се сећају да су чак два града у Србији добила његово име ,Краљево и Банатски Карловац. И што је најважније,нико тада није знао величину обима "дела" његове службе(те и њега) у Србији. На крају, зар није велики минус Србији онолике сузе и туга уа Јосипом Брозом!!!
Потомак жртве
@. da citiram Andrica. Не могу да схватим да можете тврдити да логочно што то што се десило у Југослсвији,посебно Србији, у току првих година комунистичке власти! На срећу човечанства ,то што је рађено у Југославији (не само та стравична масовна стрељања невиних и тајне гробнице тих жртава) није рађено у далеко већем делу света. У Европи само у Русоији у време Октобарске револуције и касније и у Југославији,јер су само у те две државе комунисти успели да дођу на власт својом револуцијом. У Русији се,због тих масовних репресија, скоро две деценије доста масовно обележава Дан жртава репресије. Поводом тог дана председник Медведев је,само после десет дана по повратку из Београда,на свом блогу изразио згражавање поводом броја жртава репресије у СССР и најоштрије осудио тај терор.Политика је сутрадан (31.1о.2оо9.) пренела тај текст. Због тога се поставља питање због чега се у Србији не уведе дан када би се одавала пошта сличним жртвама код нас. Жртве репресије нису само невино поб
Bojan Krkic
Istorija nije crno-bela.Ostaje cinjenica da su Rankovic i Krcun odgovorni za masovna pogubljenja krajem 1944-1945. godine u Srbiji.Isto tako po pricanju mog pokojnog dede na Kosovu Siptari nisu smeli da pisnu.Posle pogibije Krcuna i smene Rankovica, oni dizu glavu .Aleksandra Rankovica pre bih ocenio kao Jugoslovena,po osecanju nego Srbina. Nova srpska elita posle Rankovica, prihvata Ustav iz 1974. godine, cije posledice osecamo i danas.
Ваљевац овдашњи
@.Петар Миловановић. У потпунпсти се слажем са одговором Вама Ере ББ,са којим сте ме "спојили" у једног аутора коментара. Ере и Ваљевци су,додуше комшије,али нисмо исто. У последњем коментару,поред осталог пишете: "...ове стравичне цифре убијених које наводи ваљевац су чист фалсификат разочараних гибаничара." Значи и Ви признајете да су те цифре стравичне.Нажалост,ја би то волео више него Ви,али нису фалсификат.Но,добро је да те цифре (а заиста су показатељи величине тих злочина) означавате као "ССТРАВИЧНЕ . На неки начин ,у праву сте када ме сврставате у разочаране гибаничаре. Волим то наше национално јело,те ме можете назвати гибаничарем. Такође сам разочаран,као што је био и мој отац,једини партизански првоборац из свог краја,што су борба и толике жртве партизанских бораца ,који су се борили и жртвовали своје животе за слободу, страшно окаљани револуционарним (стаљинистичким( злочинима и терором,који није само у овим "стравичним цифрама убијених",већ и на друге начине
da citiram Andrića
Ivo Andrić je napisao: 'Zemlje velikih ostvarenja su zemlje velikih patnji'. Jugoslavija je postigla mnogo, i bilo je logično što su se neke stvari morale rešavati i prisilom. To rade sve države na svetu, pa je radila i Jugoslavija. Ali ova naša sadašnja Srbije je napravila izuzetak: patnje su velike, ali rezultati svejedno - nikakvi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja