sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Zločine pamtiti kao živu ranu

Autor: Todor Kuljićutorak, 05.04.2011. u 22:00


Svuda su udžbenici istorije selektivno pamćenje vladajućih. Multietnički udžbenici istorije su deo paketa evrointegracija. Brisel pokušava da smiri napeti prostor nalogom da đaci namesto ratnohuškačke uče miroljubivu prošlost. Zato pisci domaćih udžbenika istorije nastoje da izmire dva različita nastojanja: jedno koje nameće EU i drugo kojim se pravdaju domaće vladajuće elite. Briselsko pamćenje traži nekonfliktno sapostojanje različitih slika prošlosti, domaćem pamćenju je potrebna tvrda homogena etnocentrična prošlost. Kod oba pamćenja preteže korisna nad objektivnom slikom prošlosti.

Da li je moguće da se o istoriji južnoslovenskih naroda govori i van etnocentrične perspektive, a s obzirom na zajedničko državno iskustvo? Bar za sada napore u ovom pravcu više čini EU nego nove balkanske države. Cilj dugoročnog visokobudžetnog EU programa usklađivanja udžbenika istorije u Jugoistočnoj Evropi jeste da promoviše kulturne raznolikosti uz zajedničko kulturno poreklo i „evropski kulturni prostor”. EU solidno plaća novo bratstvo i jedinstvo, a oni koji uzimaju novac dužni su. „Čiji hleb jedem, njegovu pesmu i pevam”. Ako se ovaj trend nastavi istoričari će biti sve vazalniji, pa će možda i napisati zajednički udžbenik.

Ovaj jeste potreban zajedničkoj ekonomiji EU koja nemilosrdno traži razoružavanje i ujednačavanje slika prošlosti. Tržište traži doterivanje prošlosti. Valja ublažiti i ispeglati konfliktne istorijske slike koje podstiču sukobe. U tom cilju Brisel upozorava da prošlost ne treba ocenjivati samo iz lokalne perspektive koja je tobože jedina normalna. Nalaže da treba uzimati u obzir i perspektivu drugog, uzajamne slike drugoga i stereotipe o drugome. Utisak je da ovi pritisci spolja već pomalo menjaju domaće kulture sećanja. Tiho, ali uporno Brisel od zavađenih nacija traži da se u udžbenicima istorije suoče sa korenima mržnje i rata.

Poželjno je ne samo uzajamno priznavanje nego i promena perspektive, tj. napor da se vlastita istorija sagledava iz ugla drugog. Multinacionalni udžbenici su najdirektniji pokušaj „izmirenja kroz istoriju”. Nije to ništa novo. Isto su radile višenacionalne socijalističke države. Komunisti su rano uočili da je slika prošlosti aktivni idejni činilac i da doterana prošlost može delovati izmiriteljski. Ali u socijalizmu smo imali pamćenje koje je bilo centrirano oko Narodnooslobodilačkog rata, dok danas preteže ono u čijem je središtu nacionalnooslobodilački rat. Kako onda pomiriti nacionalnocentrična pamćenja?

Opet dekretom. Slično komunistima, koji su otvoreno dekretirali prošlost, i Brisel to radi, ali u „demokratskoj” oblandi. Biće zanimljivo videti da li će u tome uspeti kod nas, ako se ima na umu da u novim balkanskim državama svako uporno uči samo onu istoriju koju može da podnese. Aktuelne slavne domaće prošlosti su oružje bez kojeg bi domaće elite pale sa vlasti. Ali strani moćnici uporno traže novu mirotvoračku organizaciju prošlog. Briselsko pamćenje traži i novi zaborav. Kada bi razoružavanje domaćih konfliktnih prošlosti više zavisilo od empatije domaćih istoričara nego od pritiska EU, od ovog posla ne bilo ništa. Dugo bi se još ćerali.

Druga dilema, koja se takođe spontano nameće, jeste da li će zarad evropskog mira slike prošlosti i istine biti usaglašene ili relativizovane? Verovatno i jedno i drugo. Teško je odrediti srazmeru između dobro odmerene neutilitarne istine, s jedne, i njene korisne relativizacije, s druge strane. Nauka, međutim, ne trpi pluralizam istina, već ih hijerarhizuje. Mir se može uspostaviti i bez relativizacije prošlosti.

Otvoreno suočavanje sa senkama vlastite prošlosti, a ne balansiranje i relativizovanje zločina jeste politika čistih računa u sećanju. Zločine vlastite nacije ne treba zaboravljati nego pamtiti kao živu ranu i kao osnovu učenja kako da se živi sa sećanjem da su zlodela deo i naše istorije, a ne samo tuđe. Zato bi bilo dobro kada bi pisanje multietničkog udžbenika pratila izgradnja muzeja stida zapadnog Balkana u kom bi svaki od malih srodnih naroda prikazao vlastite zločine počinjene devedesetih godina prošlog veka u „oslobađanju” od suseda. Nažalost, još smo daleko od načela da svako treba da čisti ispred svoje kuće.

Sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu


Komentari6
4c42d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran S. Jovanović
Autor nam ne daje odgovor kako ostvariti projekat ”POLITIKA ČISTIH RAČUNA U SEĆANJU”! Drugačiji prilaz obezbedio bi da svaki od udžbenika izgleda kao zajednički, i bez projekta ZAJEDNIČKI UDŽBENIK. Potrebne su dve suštinske promene! PRVO, način finansiranja istorijskih projekata i, DRUGO, način njihovog izvođenja. PRVI element podrazumeva nemogućnost avanskog plaćanja NARUČENIH REZULTATA istorijskih projekata. Odnosno da punjenje fondova za finansiranje ne može biti u funkciji ”krečenja istorije” ili ”proizvodnje nepostojeće istorije” i da raspodela iz tih fondova po učesnicima svakog projekta bude u skladu sa njihovim pojedinačnim doprinosom u utvrđivanju nespornih istorijskih činjenica. DRUGI element podrazumeva nepostojanje monopola u pogledu učesnika istorijskih projekata. Odnosno, da ti projekti moraju biti transparentni, uz mogućnost svake zainteresovane strane za temu projekta da ponudi NOVE ili KOREKTIVNE, dokazivo valjane, istorijske činjenice i/ili tumačenja. Zar ne?
Врт Подгорица Чиститам Професоре
Лакше се дише након читања јасних и разговијетних текстова проф. Куљића. Тема је по наслову досадна али када је разматрају мудри и образовани појединци попут г. Куљића онда постаје важна и тиче се свих нас. И без заједничког Уџбеника било би пожељно да свака Држава има неколико Историчара који ће писати изнад поличих интереса елита. Али поставља се питање од чега би ти Научници живјели тј. гдје би прибављали средства за живот!?
prof Ilić
@ s cvetković , odličan komentar kao i odličan tekst g Kuljića, ja se u potpunosti slažem da su ideologije i to one najopasnije vrste poprilično krive za ova teška krvoprolića šta su u prošlosti zadesila ove bliske narode .Naime sve ideologije o " velikoj" ovoj ili onoj( Hrvatskoj,Srbiji Albaniji...) pratile su i teorije svojatanja ili gotovo potpunog negiranja one druge strane u" tim" granicama šta je naravno značilo katastrofu za onaj narod koji se nađe u krivom trenutku na krivom mestu i posledice toga se vide još i danas.Ja jedino mogu verovati da su ta teška vremena iza nas , da će političari novog veka raditi da se narodi više poštuju a manje mrzi za šta je potrebno i više propagiranja istorijskih činjenica a manje mitologija jer mnogi ljudi zapravo jako malo znaju jedni o drugima( npr Srbi o Hrvatskoj a Hrvati o Srpskoj istoriji ) i mnogi bi se tu poprilično iznenadili. pozdrav
snezana cvetkovic
Da,kako kazete:ZLOCINE PAMTITI KAO ZIVU RANU! To mogu samo samosvesni, ocisceni od mrznje prema citavim narodima,od ideologija koje su na ovim prostorima jace od zlocina ...A sve polazi od politickih ideologa , pa preko medija do plebsa gde se umnozava, jer ovi prvi i dalje zele politicke podanike a ne gradjane. Tragicno ali istinito.Vasa ideja Profesore" da se napise multietnicki udzbenik istorije, cije bi pisanje pratila izgradnja muzeja stida zapadnog Balkana" je za neostrascene, samosvesne ljude izvanredna ideja. Ali, da ne bi ostala utopija ili novo cedo stare ideologije, ovu ljudsku preporuku treba da realizuju buduce generacije ociscene od bivseg i sadasnjeg blata Z.Balkana.
sve mi
Sta to stalno ponavljas, covece, o domacim elitama, koje su navodno na stani balk. nacionalizma? odakle ti to? Bar ove u Srbiji nisu takve i trude se da uguse gedzu sto vise mogu..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja