četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Roditeljski autoritet

Autor: Zoran Milivojevićpetak, 05.12.2014. u 22:00
(Илустрација С. Печеничић)

Jedan od problema savremenog vaspitanja dece je u tome što deca ne usvajaju autoritet od roditelja i odraslih koji treba da im služe kao model ponašanja i da ih socijalizuju. Odnos prema autoritetu se izgrađuje u primarnoj porodici, iz koje dete kasnije kreće u školu, gde na učitelja prenosi prethodno izgrađeni odnos prema autoritetu. Ono što je na prvi pogleda jasno kada posmatramo roditelje koji pokušavaju da vlastitu decu podižu na „savremeni” način, jeste da izbegavaju da se prema deci postave kao nadređeni, kao autoritet. Izbegavajući vertikalni odnos, postavljaju se u jednakopravan, horizontalni odnos sa detetom, pokušavajući da mu budu najbolji drug ili drugarica. Ovi roditelji ne uče decu kako da se zdravo podrede. Zbog toga ova deca dobro funkcionišu ukoliko je odnos horizontalan ili ukoliko su oni ti koji izdaju zapovesti i čija se volja poštuje.

Krizi roditeljskog autoriteta su doprinele savremene teorije vaspitanja koje su podstakle roditelje da razviju odbojnost prema poziciji nadređenog. Dok su se nekada deca plašila da roditelji ne prestanu da ih vole, savremeni roditelji su ti koji se plaše da će deca prestati da ih vole ukoliko budu previše zahtevni ili „naporni”.

Krizi autoriteta je doprinelo i nerazlikovanje između dva bliska pojma sa potpuno različitim značenjem: autoritativnosti i autoritarnosti. Dok je autoritativan onaj ko ima autoritet, kojem se autoritet priznaje, autoritaran je onaj ko se slepo podređuje nadređenima, a od podređenih zahteva istu takvu slepu poslušnost. Nerazlikovanje ova dva pojma je dovelo da mnogi autoritet povezuju sa odnosom gospodara i roba.

Da bismo autoritet ispravno shvatili, treba se vratiti samoj reči koja dolazi od latinskog glagola augere – povećati, uvećati, razviti, obogatiti. Isto poreklo ima i reč autor, onaj koji stvara, tvori, dodaje neku novu vrednost. Roditelj je arhetipski autoritet, upravo zbog toga što hrani dete, odgaja ga i pomaže mu da raste i da odraste. U etimološkom smislu i naše reči vaspitanje (od pitanje, hranjenje, gojenje, danas sa značenjem hranjenja na silu, posebno životinja: „pitanje gusaka”) i odgajanje (od gojiti) takođe imaju značenje uvećavanja i podsticanja razvoja.

Time što su „savremeni” roditelji masovno abdicirali iz pozicije nadređenog, starijeg, onoga ko povremeno zapoveda, vlastitu decu su lišili mogućnosti da izgrade pravilan odnos prema autoritetu i da razviju sposobnost zdravog podređivanja koje se nalazi, prema Frojdu, između slepe pokornosti i stalnog buntovništva. Uzrok za „alergiju” mlade generacije prema autoritetima u školi, na ulici i u društvu, treba tražiti u „spljoštenim” porodicama iz kojih izvire. Zato se ne treba čuditi mišljenju da se vaspitanje bez autoriteta može shvatiti kao moderni način neodgovornog roditeljstva.


Komentari16
fb631
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojan Diklic
Isuviše je kompleksna tema. U zavisnosti šta čovek želi za svoje dete, tako ga i vaspitava. Ako hoće da mu dete radi od 9-17h u robovlasničkom društvu, nazvanom demokratija, onda je to najbolji način. I danas svi radimo ili za faraone (vlade) ili za robovlasnike (poslodavce). A veliko je pitanje da li je vertikalna struktura društva najbolja za pojedinca.
Snekica Bubica
Bravo ,bravo,bravo...kaze stara narodna izreka I U PASA SE ZNA STARIJI .....
Jovan učitelj
Veoma sam zahvalan Politici što nam omogućava da saznajemo istine o vaspitanju dece, odnosima, emocijama i drugim "životnim činjenicama". Gospodinu Milivojeviću se divim kako izdržava tako masovne napade koje NVO vode protiv njega na društvenim mrežama i nekim sajtovima. Takav stručni integritet i principijelnost se danas u Srbiji retko vidi. Želim mu da istraje i izdrži jer su naša deca ono što nam je najvažnije. A svakodnevni rad u školi, susreti sa ovakvim i onakvim roditeljima, nemogućnost pravog rada u razredu, vršnjačko nasilje, škola koja nema mogućnost da nedisciplinovane dovede u red, signal su budućeg još većeg urušavanja našeg društva.
dr med
Mene interesuje da li je autor poznavalac lingvistike ili samostalno iznosi zakljucke o poreklu i značenju reči?
Marko T
video sam ovaj tekst na jednom drugom portalu prenet samo kao "politika" i tačno sam znao ko piše... mislio sam da su ovakva neshvatanja funkcionisanja dece relikvija prošlosti, ali po svemu sudeći nisu, srbija kaska u etičkom i svakom drugom smislu za naprednim zemljama nekih 50 godina. komentatore molim da se zapitaju: ako ste zaista ODRASLI, da li ste dovoljno pametni, iskusni i posvećeni svom detetu da znate ikakvu alternativu vikanju, uvredama, šamarima prema detetu?! da li vaše dete treba da bude "podanik" ili samosvesna osoba koja se otkriva i razvija? da li ste vi vođa ili lider? mislite o tome, mislite o sebi i svojoj deci, tražite alternative. to što ne znate da vozite bicikl ne znači da je bicikl loš, već da treba da naučite da ga vozite.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja