nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:52
POLEMIKA

Veronauka ne može biti problem (2)

Povodom teksta Ivana Milenkovića „Borba za dušu”, „Politika”, 4. januar 2016
Autor: Slobodan Reljićutorak, 12.01.2016. u 08:15
Гимназија „Свети Сава”, час веронауке (Фото З. Кршљанин)

Kad bih bio Ivan Milenković, ne bi mi „najgori potez Đinđićeve vlade” bio uvođenje veronuake u srpske škole, nego odluka Vlade Republike Srbije da od 1. januara 2004. anulira rešenje o likvidaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (iz 1952.) i vrati ga u sastav Beogradskog univerziteta. To više nije incident „kojim je (Đinđić), po svemu sudeći, hteo da umiri militantno krilo SPC (bezuspešno)”, već sistemsko rešenje. (Verujem da ovde ne sledi prigovor, da početkom 2004. Đinđić nije na čelu vlade, jer valjda nema sumnje da Zoran Živković i Čedomir Jovanović nisu stratezi koji bi se upuštali u ovako dalekosežna odličivanja.)

Ali ja ne mislim da su ovo Đinđićevi „najgori potezi”. Naprotiv!

Zoran Đinđić je bio učen ali i praktičan čovek. Pobornik Res Publica da, ali ne republikanski dogmatik. Sasvim pouzdano je znao da uvođenje veronauke u škole ne šteti republikanskom uređenju. Bar ne republikanstvu kakvo se praktikuje u modernoj Evropi. Zato se tad, iz okrilja Ministarstva prosvete, pojavio nevelik priručnik „Religijsko obrazovanje i nastava religije u državnim školama u Evropi” u kome je, bez nekog filozofiranja, pokazano da veronauke ima i kao obaveznog predmeta (Austrija, Norveška, Engleska i Vels, Grčka, Nemačka, Rumunija, Švedska) i kao izbornog – sa alterantivom etika ili filozofija (Češka, Finska, Belgija, Slovačka, Hrvatska, Španija, Italija), ili kao fakultativnog - kad se nastava „organizuje prema interesovanju učenika” (Rusija).

Svoditi religijsko na res private (Milenković) je pojednostvaljivanje bez kontakta s realnošću. Vlast u Evropi se vekovima dizala na simbiozi svetovnog i duhovnog, a kad su u Novom veku kraljevi osetili da mogu da vladaju i bez vatikanskog blagoslova, Crkva je izbačena iz vlasti. Ali nije mogla biti ekskomunicirana iz društva. Jer je i u republici, kao što je pisao Đuro Šušnjić, religija polifon odnos „čoveka prema Bogu, sebi, svetu uopšte i društvu u kome živi”. I „ne izreći odredbu religije u pojmu moći, znači pobeći od života”, jer je ona kao društvena činjenica uvek „na neki način dovedena u vezu sa društveno-političkim okolnostima”. Uvek, pa i u republici koju mi podnosimo.

Uostalom, i ova rasprava o veronauci ne bi bila ni vođena kad bi naš svet funkcionisao po principu utopije-republike koju nam podastire Milenković. Ministar bi izašao na brdo i uzviknuo: Res publica! I sav ovaj jeretički svet, kome i sam pripadam, razbežao bi se po mišjim rupama. Ali Res publica je tek uspostavljanje ravnoteže moći kroz javnu sferu, a da se onda u demokratskoj proceduri („vladavina naroda, sa narodom i za narod”, reče Linkoln) izmeri koliko je koja činjenica jaka. Mehanizam nije savršen (naprotiv!), ali dok ga ne promenimo, držimo ga se. Lepo je što i ministar Verbić govori o javnoj raspravi.

Jeste na početku sukoba crkve i svetovnih vlastodržaca „razlaz države i religije” bio „jedan od najvažnijih događaja u modernom osvajanju slobode” (Milenković), ali to je bilo pre četiri veka. Voditi danas „oslobodilački rat” protiv veronauke bilo bi baš donkihotovski, kad ovo u čemu mi živimo ne bi bila „kolonijana demokratija”, teledirigovana republika, u kojoj na Don Kihote, zasad, više liče oni koji se usude da izvikuju narodne misli.

Da vidimo: Koliki je danas uticaj crkve na ograničenje građanskih sloboda? Dečja igra! Da, dečja igra - pored transnacionalnih medijskih mreža od čijih propagandi se čovek ne može skloniti ni na Sevrenom polu, pored multinacionalnih korporacija koje su zaboravile i da bi valjalo biti obziran prema Čoveku i ljudskom, pored planetranih bankarskih pustošenja, novog državnog Levijatana, u senci stokova nuklearnog naoružanja koji nas sve mogu u trenu baciti u nebo, pored nekontrolisanih tajnih službi koje po potrebama kapitala proizvode religijske terorističke grupe pa i države, pored svetskih vlada u senci, znanih i neznanih Gvantanama, pored legalizovanog ukidanja privatnosti bilo gde i bilo kad, pored lokalnih izvođača republikanskih uloga u kolonijalnim demokratijama koji su slobodni da odlučuju „za” svoj demos koliko kapoi u logorima, pored školskih sistema koji proizvode „generacije korisnih mašina”, a koje opet život provode na biroima za zapošljavanje, pored sajentoloških i inih totalitranih zamena za tradicionalne religijske zajednice! Zato koristiti tešku artiljeriju protiv bezazlenih časova veronauke u srpskim školama, a na koje deca idu fakultativno, jeste otužni republikanski fundamentalizam. „Strah od Amerike u nama”, kako je naslov spisa onog umnog Norvežanina kojeg sam citirao u mom prošlom tekstu.

Ali, vratimo se Đinđiću. Kao neko ko je studirao u Konstancu, on svakako nije mogao izbeći uticaj kultnog spisa Habermasovih učitelja T. Adorna i M. Horkhajmera „Dijalektika prosvetiteljstva”. Ti umni ljudi, bez sumnje republikanci, ali kritički, nisu strahovali od crkve i religije nego od „preokretanja prosvjetiteljstva u pozitivizam” što vodi „razvitku u pravcu totalne integracije“ a „posredstvom diktatura i ratova”. Što u konačnici vodi „u identičnost inteligencije i neprijateljstva spram duha.” Ovo je napisano pre pola veka. Koliko je puta, u međuvremenu, Sloboda javno silovana, globalno ponižavana, estetski operisana, koliko puta je brutalno i na ćelavo šišana „tomahavcima” i „steltovima”, a da bi „Srbija na evropskom putu” odlučila da zaustavi taj odron – izbacujući veronauku iz srpskih škola. Znam „drugosrbijanski” odgovor : pometimo mi ispred svojih vrata, a ono će rešavati drugi. Možda nekom takva Res Publica može biti cilj, ali ne verujem da bi i Ivan Milenković pristao na toliko.

Na kraju, složiću se s Milenkovićem da duša jeste iz metafizičko-teološke sfere, ali i podsetiti da ja ne tvrdim da je u modernom društvu crkva „povlašćena čuvarka duše”. Nije. Ali ako nam je do srpskog slobodnog društva ne vidim ni jedan razlog zašto bi se samo njoj oduzimalo pravo da građaninu nudi svoju viziju. I to proceduralno demokratskije od države kolonijalne demokratije. Uzmi ili ostavi. Samo ne pucaj!

Novinar


Komentari57
94ebd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мислилац 4
Чиме се паметни поносе, тога се луди стиде - важи и обратно.
Мислилац 3
Грађанско васпитање, хм - а шта ћемо са сељачким? Онда боље Домаћинско васпитање – то нам недостаје!
Мислилац 2
Поштована редакцијо, Овај други, завршни део чини целину са првим – без њега коментар је грубо окрњен. Први део је испунио дозвољени број карактера, па је тако изостављен други део. Нисам имао искуства у коментарисању, па сам погрешио. Молим да пустите доњи текст као завршетак првог. . . . Па где је ту приватност веровања, па да се веронаука истера из државних школа – баш напротив; држава Србија треба да буде поносна на своје богато наслеђе: ћирилицу, народно стваралаштво, па и ово црквено? Ту и такву Славу, гурнуо је у руке српском народу, нико други, него свети Сава, да би га заштитио од прогона разних синанпашиновских ''стручњака''. Што спалише мошти Савине? Па из љубоморе; река муслимана (српских) их је походила. А у новије време, на сахрани Патријарховој, никад више народа . . . На крају шта рећи о квалитету наставе веронауке, али и свих других предмета? Одговор је: Нема довољно правих људи на правим местима – видљив је недостатак овога друштва.
МИСЛИЛАЦ
Бесмислена су настојања ''стручњака'' за религију, у овом случају Православну, да убеде остале (90% их је) како је треба, или укинут, или је претворит у ''Познавање религије'', па онда како кажу, нека се деца, овако сазрела (?!), опредељују за ову, или ону религију. Или можда сматрају да она треба да остане у прошлости као застарела, мислећи да ће наука да реши све заврзламе које вребају човека чим се роди. 1. Стрела да би отишла што даље, лук треба да се затегне што више у натраг-наравно, не превише, јер се може остати у прошлости (ако се лук сломи). 2. Човек, ако у неком удесу изгуби памћење – какав је то човек? 3. Амери граде копије европских двораца, а ми постадосмо права држава још далеке 1221. године. 4. Српска Слава – добро сте прочитали, српска, постала је светска баштина – одлука је УНЕСКО-а. Значи они у УНЕСКО-у су је уз помоћ наших познавалаца морали пручити. Па где је ту приватност веровања, па да се веронаука истера из државних школа – баш напротив; држава Србија треба
Zorka Papadopolos
delim u potpunosti pogled gospodina Reljica na nase `stanje'. U mom komentaru Milenkovicu sam se zalozila za neutralnu nastavu za vise razrede sa pregledom religija, a za prepustanje veronauke SPC i ostalim crkvama. Nadam se da primedba Patrijarha Pavla iz vremena Djindjica vise ne vazi, i da je u medjuvremenu vise mladih ljudi zavrsilo fakultet bogoslovije? Za neupucene, zavrseni fakultet ranije nije bio uslov da neko postane svestenik SPC. Ja sam za jacanje SPC, manje kao mesta zaduzenog za religiju, a vise kao sire alternative za Srbe, koji se ne osecaju bas kao kod kuce u Srbiji, koja je u stanju koje Reljic opisuje. Ako veronauku prepustimo skoli, mocnici ce vec naci nacina da nam po skolama zaludjuju decu nekom svojom varijantom `veronauke'. Naravno, ni crkva nije Bogom dana, pa ce i tamo biti pritisaka, ali, ako ima zainteresovanih za samobitnost, izborice se. Ako nema, propascemo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja