subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.02.2016. u 11:59 Višnja Aranđelović - Dušan Telesković

Mala osuda među prijateljima

Kako je devet povezanih članova Saveta za štampu presudilo „Politici“ spočitavajući nam nešto što se ni u tragovima ne može pronaći u serijalu o putevima američkog novca u Srbiji
(Фото Бета)

„Politika” je kriva zato što je objavila ispravku „Južnih vesti”, koju glavni urednik tog portala Predrag Blagojević nije ni video u našem novinama. Krivi smo i što smo preneli da je medijsko udruženje „Lokal pres” dobilo dva puta po 40.000 dolara, a ne 80.000 kako smo sabrali u jednom od tekstova u serijalu o putevima američkog novca u Srbiji. Naša krivica je i u tome što smo objavili da je donaciju od 242.000 dolara Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) dobilo u periodu od tri, a ne dve godine.

Naime, Komisija za žalbu Saveta za štampu pre dva dana odlučila je da je „Politika” u tri navrata prekršila novinarski kodeks objavljivanjem teksta „Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova”. Naš list se zapravo u ovom serijalu bavio temom šta američki donatori saopštavaju o novcu koji daju nevladinim organizacijama u Srbiji, a ne o radu civilnog sektora, što je „urednički” ugao koji bi odgovarao većini članova Saveta za štampu.

Savetu za štampu požalila su se tri medijska udruženja koja su tvrdila da smo prepisali podatke sa običnog sajta, iako smo više puta objasnili da je reč o američkoj organizaciji Fondacija centar u čiju bazu podataka se slivaju informacije iz 35 nezavisnih izvora. 

Sve organizacije dobile su priliku da svoje zamerke objave u našem listu. Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) i „Južnim vestima” to nije bilo dovoljno, dok je „Lokal pres” odbio ponudu „Politike” da objavi demanti, ali nije propustio priliku da se žali Savetu za štampu. 

Način odlučivanja Saveta za štampu više je ličio na političko-komesarsku raspravu u kojoj je trebalo odstreliti „ideološkog neprijatelja”, nego na objektivno utvrđivanje mogućih prekršaja novinarskog kodeksa. Članovi Saveta više su raspravljali o ličnim utiscima nego što su se bavili činjenicama.

Organizacije čiji predstavnici odlučuju o žalbama upravo su pomenute u spornom tekstu, pa se tako „Politika” našla na udaru onih o čijem je finansiranju pisala.

Od 11 članova komisije, njih devet je glasalo protiv „Politike”. Od tih devetoro, četvoro predstavljaju organizacije koje su pomenute u tekstu o kojem se odlučivalo (NUNS, Lokal pres i Beta). Iz nevladinog sektora, koji se osetio najviše pogođenim našim serijalom, glasalo je troje predstavnika (Šer fondacija, Praksis i Mreža odbora za ljudska prava Kris). Preostala dva glasa doneli su predstavnici Asocijacije medija među kojima je bila i Marija Kordić, odgovorna urednica tabloida „Kurir”, koja na samoj sednici nije mogla da sakrije zadovoljstvo kada su je u više navrata ostali članovi Komisije iz NUNS-a nazivali budućom gazdaricom „Politike”.

Da naš list nije prekršio Kodeks novinara glasala su samo dvojica predstavnika Udruženja novinara Srbije.

Kada se ima u vidu ovakav raspored snaga, onda i ne čudi zašto je „Politici” spočitano ono što se nigde u našim tekstovima nije spominjalo: da smo NVO sektor proglasili izdajnicima i stranim plaćenicima, „Južne vesti” „budalama“ i da smo pozvali na „linč NDNV-a zbog separatizma”. Čitalac će se uvidom u čitav serijal uveriti da takvih kvalifikacija nije bilo ni u tragovima, što nije smetalo većini članova komisije da svoj lični utisak pripišu navodnim namerama našeg lista. U kreativnom tumačenju skrivenih namera tekstova, koji imaju samo neskrivene činjenice, najglasnija je  bila novinarka „Vremena” Tamara Skroza kojoj činjenica da, kako je sama rekla, sarađuje sa „većinom nevladinih organizacija spomenutih u tekstu” nije bila preprekom da se predstavi kao objektivni sudija u slučaju „Politike”.

– Ovo je primer majstorski urađenog teksta sa ciljem za koji je pisan. Neka svako protumači kako želi na koji cilj mislim. Prećutali su 90 odsto informacija koje su mogle da promene mišljenje čitalaca, jer prosečni čitalac ovo vidi kao takozvane izdajničke pare – rekla je Skroza, ne precizirajući koji je navodni cilj bio.

Skroza je uspela da spočita da je „tekst kvaran, a naslov katastrofalno zlonameran”, ne objasnivši na koji je to način utvrdila „Politikinu” nameru.

I ostali „argumenti” nisu bili drugačiji. Tako je tekstove o stranim donacijama predstavnik NUNS-a Vlada Mareš video kao nameru „Politike” da „sve napravi budalama”.

On je ujedno i objasnio zašto se nije odlučivalo o eventualnom kršenju kodeksa, već se glasalo na osnovu ličnih utisaka: „Tekst je perfidno napisan da se ne može govoriti o detaljima kodeksa, kao da ga je pisao razočarani pevač pesme ’Amerika i Engleska biće zemlja proleterska’.” Onda je dodao: „Hvala Rokfeleru, hvala Sorosu, hvala Karnegiju.”

Doprinos u otkrivanju navodnih skrivenih namera „Politike” pružila je i generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković tvrdeći da su tekstovi proizvod „frustracija” naše medijske kuće budući da je često lažno optuživana da koristi državni novac.

Marija Kordić je ocenila da je izveštavanje „Politike” bilo „ofrlje” i „tendenciozno”, uz „malo grđi ton”. Ona je ocenila da su u tekstu našeg lista predstavljeni samo „birani podaci“, ali ni ona nije precizirala koje su to činjenice ostale sakrivene.

Većini predstavnika Saveta za štampu to nije nimalo smetalo da nas osude upravo za prekršaj čiji član tačno glasi: „Prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži.”

U smernicama koje Kodeks novinara nudi objašnjava se da se mora objaviti podatak ukoliko su izvori informacija portparoli političkih stranaka, pojedinaca i kompanija. To se precizira zbog mogućeg uticaja na objektivnost izveštavanja. Kodeks u ovom slučaju ne daje druge smernice.

Ne samo da „Politika” nije prećutala činjenice, već smo objavili i ko je izvor. Ali se civilnom sektoru u Srbiji očigledno ne sviđa što nismo pokušali da dobijemo komentar od Rokfelera lično.

----------------------------------------------------------------------
Bez osude za Slobodana Antonića

 

Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da „Politika” nije prekršila kodeks objavljivanjem teksta Slobodana Antonića „Pljuvačka strana Srbije” (14.1. 2016). Tamara Skroza smatrala je da je komentar „opasan koliko i tekstovi koji su ga inspirisali” i da je „baziran na činjenicama iz teksta za koji je već utvrđeno da je prekršio kodeks”. Predstavnik UNS-a Petar Jeremić usprotivio se ovakvoj oceni i upitao kolege: Da li novinar u komentaru sme da iznosi sopstveni stav? Jeremić je naveo i da su jedine uvrede u Antonićevom tekstu zapravo citati stavova Dinka Gruhonjića iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, udruženja koje se žalilo na Antonićev komentar.

Provokacije na račun novinara „Politike”

Na sednici Komisije za žalbe, kao posmatrači, prisustvovalo je i troje novinara „Politike”. Iako je članovima komisije poznato da posmatrači nemaju pravo da reaguju, to ih nije sprečilo da ih provociraju nazivajući „Kurir” budućim vlasnikom našeg lista, a odgovornu urednicu Mariju Kordić budućom gazdaricom „Politike”.

– Kako ćeš ti Marija biti nežna gazdarica – kazao je Vlada Mareš podsmešljivo gledajući ka novinarima „Politike”.

Bez osude za adresu Aleksandra Rodića

Članovi Saveta za štampu nisu osudili „Politiku” zato što je nenamernom greškom u tekstu „Zašto AIK banka sopstveni ugovor naziva spekulacijama” (24. 1. 2016. godine) objavila adresu Aleksandra Rodića, vlasnika „Kurira”. Odluka nije usaglašena, jer je petoro članova Komisije za žalbe smatralo da Kodeks nije prekršen, četvoro je bilo uzdržano, dok je samo jedan glasao da smo se ogrešili o Rodića. Iako isprva nije bilo planirano, odgovorna urednica „Kurira” Marija Kordić je ipak izuzeta iz odlučivanja po tužbi Aleksandra Rodića. Naime, Kordićeva se pohvalila da je upravo ona pisala žalbu koju je potom prepravljao, kako je naglasila, „glupi advokat”.

– Tako im i treba kada više veruje advokatima nego svojim novinarima – reakcija je Marije Kordić na odluku Saveta za štampu.

Bez prava veta u Komisiji za žalbe

Predstavnici Saveta za štampu predstavili su juče izmene statuta i poslovnika o radu Komisije za žalbe, kojim je ukinuto pravo veta članova na odluke koje su usvojene.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je podržala uz obrazloženje da više ne može ni UNS ni Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) niti iko drugi da spreči Komisiju za žalbe da donese neku odluku samo zato što mu se ona ne sviđa. „Mislim da smo time demokratski unapredili rad Komisije i da je to dobro jer će se stvari bolje videti kao i kakav je odnos snaga, ako ne u srpskom novinarstvu onda između medijskih udruženja vlasnika”, rekla je ona.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić je rekao da je dobro i što je došlo do promena u sastavu Upravnog odbora i u načinu odlučivanja.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je istakao što i članovi Komisije mogu podneti žalbu.

Prema njegovim rečima, to znatno povećava mogućnost da Savet za štampu postane ono što bi trebalo da bude i „da na mnogo način i razmatra stanje u medijima i poštovanje etičkog kodeksa”. (Beta)

Komentari26
92430
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran Vidovic
O čemu je ovde zapravo reč? O zameni teza; o pravu koje je selektivno; o kazni o kojoj ne odlučuje ni pravda ni sud nego sujeta i interes. Da...pričamo o zapadanoj demokratiji i njihovim štićenicima koji su poput pastorčadi usvojili obrasce ponašanja svojih staratelja; a sve u cilju zajedničkog interesa. A imaju li oni zajednički interes? Pastorčad...ma ne bre...Oni saradnju i neki cilj vide drugačijim očima, očima nezrelog i nedoraslog deteta, njih samo zanima čokoladica ili bombonica a o posledicama prejedanja slatkišima će misliti kad posledice nastupe, a vrlo verovatno ni tad. Nema dovoljno dobrog roditelja za razmaženu decu, zato kad odrastu biraju staratelje. A roditeljska ljubav...ma ne bre...A bombonica...uvek! Tu je razlika...nepremostiva.
Dragan Svircevic
Iz cele price se stice utisak da bi najveca korist za nas gradjane/pazljive citaoce bila kada bi se napravio/predlozio/sproveo sistem potpuno javni i transparentan sistem informisanja ko placa i piseduje NVO i medije u Srbiji. Tada bi se znalo odakle " vetar" duva i kako se zadtiti " da nas ne produva"
Ivana
Ne dao Bog Politici ono što bi joj uradili ovi "prijatelji".
Lazetic
Pobrljavili od besa što je Politika obznanila za koga rade i za koje pare. A, lepo se vidi da su to vrlo slatke pare. Najbolje prolazi Sabahudin Gruhonjić od milošte nazvan Dinko. Što više crniš Srbiju, Ameri ti uplaćuju veće svote. Hajde, što pune dzepove na mržnji prema nama, nego još ne smemo popreko da ih pogledamo
Betty Boop
Svi oni koji se bave politickom delatnoscu i primaju novac iz inostranstva su izdajnici. Tako se barem definisu u vecini drzava na svetu. Novac niko ne daje iz ljubavi nego radi ostvarenja sopstvenih interesa.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja