Putin odobrio pregovore sa Evroazijskom unijom

Vrhovni savet Evroazijske ekonomske unije (EEU) odlučio je da započne pregovore sa Srbijom o unifikaciji trgovinskog režima, čiji će rezultat biti zajednička zona slobodne trgovine naše zemlje i pet zemalja te unije, izjavila je novinarima ministarka za trgovinu EEU Veronika Nikišina. Ona je objasnila da sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom imaju samo tri zemlje – Rusija, Kazahstan i Belorusija, pri čemu se neke odredbe ovih sporazuma razlikuju, preneo je „Sputnjik”.Ovim savetom EEU predsedava Vladimir Putin, predsednik Rusije, čiji je savetnik Jurij Ušakov, ranije najavio da bi Srbije trebalo da uđe u pregovore o uspostavljanju jedinstvenog trgovinskog režima.

Sličan režim između Srbije i Jermenije i Kirgizije nije ustanovljen, tako da se u bilateralnoj trgovini robom primenjuje ista stopa carine koja je ustanovljena i za druge partnere u STO.

– Odluka Evroazijske ekonomske unije važna je jer Srbiji otvara put ka potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa pet zemalja EEU – rekao je za „Politiku” Rasim Ljajić, potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija. – Naša zemlja sada čeka tekst današnje odluke Evroazijske ekonomske unije i predlog sporazuma o slobodnoj trgovini sa pet zemalja EEU. Zatim slede razgovori pregovaračkih timova dve strane o tekstu sporazuma koji sadrži spisak robe koja će se razmenjivati bez carina. Naš cilj je da zadržimo postojeći nivo bescarinske trgovine sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom, koji bi ubuduće važio i u razmeni sa Jermenijom i Kirgizijom, a reč je o 99 odsto proizvoda iz carinske nomenklature.

Ljajić napominje da taj cilj nije lako postići, a naredni korak u predstojećim pregovorima biće naše nastojanje da se postojeća lista robe koja se izvozi bez carine proširi i na još nekoliko proizvoda.

– Kao što je poznato, Srbija je zainteresovana da na toj listi pre svega bude „fijat 500L”, kao i živinsko meso i neke vrste sireva – podseća Ljajić. – Zemlje EEU izneće svoje predloge. Očekujemo poziv za početak pregovora, a naša je želja da to bude što pre.

Ruska televizija Lajf početkom je maja najavila da će odluka o uvozu našeg „fijata” u Rusiju biti doneta na samitu u Astani, uz pretpostavku da će se bez carine Srbija i Rusija godišnje razmenjivati do 5.000 vozila. Prema pisanju „Sputnjika”, o detaljima će odlučivati dve radne grupe – jedna iz Srbije i jedna koju će činiti predstavnici Evroazijskog ekonomskog saveza.

„Fijat 500L”, ali i modeli „fijat 500” i „fijat grande punto” mogli bi se već ove godine naći u ruskim auto-salonima. Kako je naveo izvor iz ruske vlade ruskoj televiziji, postignut je preliminarni dogovor Evroazijskog ekonomskog saveza i Srbije o izvozu kragujevačkog „fijata”.

Ovaj ruski portal preneo je i izjavu Kirila Justinova, predstavnika za štampu ruskog „Fijat Krajslera”, koji je kazao da se  pregovori o uvozu „Fijatovih” modela vode odavno, ali „dogovori na političkom i administrativnom planu se ne realizuju tako brzo kako biznis zahteva”.

– „Fijat” na ruskom tržištu do sada nije imao preveliku prodaju pošto je prodavao nešto manje od 6.000 vozila godišnje, ali je nudio samo dva modela, „fijat 500” i „fijat grande punto“ kojima bi uskoro mogao da se pridruži i kragujevački „fijat 500L”– kazao je Justinov.

Ali, Justinov je istovremeno najavio da će u Srbiju krenuti ruska vozila, koja imaju  nižu cenu nego ona zapadnoevropskih proizvođača, jer se „lada granta” sa „Renoovim” benzinskim motorom zapremine 1,6 litara u Rusiji može kupiti već za 5.500 evra.

Jurij Armand, pomoćnik ministra za trgovinu Evroazijske ekonomske komisije, nedavno je izjavio da će o pitanju uvoza automobila moći konkretnije da govori kada on bude odobren.

– U slučaju da bude doneta odluka o početku pregovora o bescarinskom uvozu automobila, mi ćemo u najkraćem roku pokušati da rešimo sva pitanja – rekao je Armand. –Trenutno ne mogu da kažem kada bi taj dogovor stupio na snagu, niti koju vrstu robe će sporazum o slobodnoj trgovini obuhvatiti.

Članice unije, koja objedinjuje više od 180 miliona potrošača, posebno interesuje formiranje zajedničkih tržišta nafte i gasa i saradnja s drugim zemljama, između ostalih i sa Srbijom. One su već potpisale ugovor o slobodnoj trgovini s Vijetnamom, pregovaraju s Izraelom, dok njeni stručnjaci istovremeno rade na uspostavljanju zona slobodne trgovine sa Indijom, Egiptom i Iranom.