četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 09.09.2016. u 10:23 Predrag Rudović

Ne plači, majko

Krenuće u svet da svoje znanje, lepotu i talenat da onima koji nas decenijama uništavaju. Tamo će umeti više da je cene. Tamo negde gde će gledati koliko vredi, a ne koga poznaje. Neće je kinjiti za platu, moći će normalno da živi i da i vama pošalje nešto para za normalniji život
Упознаваће нове градове и нове људе, а недостајаће јој све. Ви највише. Одушевљаваће се новим местима првих пар дана док је поново не саломи носталгија - Теразије Београд (Фото Никола Тркља)

Po aerodromima se poznaje zemlja. Velike i moćne države imaju ogromne aerodrome. Pravi mali gradovi kroz koje dnevno protutnje milioni ljudi. Manje nacije ispunjene duhom imaju i manje aerodrome, ali na njima vlada lepa atmosfera dobrodošlice. Kada sletite u zemlju sa problemima, imate problema odmah na aerodromu.

Dvanaest godina sam u emigraciji. Postoji nekoliko gradova na ovom svetu koje mogu nazvati svojim: Beograd, tu sam rođen, Zaječar, tu sam živeo, Niš, tu sam studirao, Madison, tu živim.

Ali samo jedan aerodrom je moj aerodrom – „Nikola Tesla” u Beogradu. Samo odatle se polazi u svet i samo se tu vraća kući. Prvo se leti desetak sati, pa preseda negde u Evropi i na kraju iz oblaka proviri Avalski toranj.

Žena i devojka se opraštaju. Grle se, ljube, plaču. Majka i ćerka. Dugo su skrivale suze i na kraju nisu izdržale.

„Čuvaj se, piši, javljaj se svaki dan na ’skajpu’...”

Zastajem sa čekiranom kartom u ruci i gledam ih iz prikrajka. Misli me vraćaju desetak godina unazad, kada sam prvi put stupio na ovaj aerodrom. Posle dvodnevnog ispraćaja i opraštanja sa svima koje sam iole poznavao krećem u svet. Vozi me prijatelj Mile kroz neopisivu kišu i noć u svom „stojadinu”. Jedva nekako dolazimo do Beograda. Stižemo mnogo ranije, pa majka i Mile ostaju na parkingu da malo odremaju, a ja sam nestrpljiv, hoću da vidim kako aerodrom izgleda, prvi put sam ovde.

Na samom ulazu dočekuje me policajac. Nameračio se baš na mene. Gleda me, prilazi, legitimiše, proverava motorolom.

Gde li je danas taj policajac? Rado bih mu naručio jednu turu.

I dalje gledam majku i ćerku. Čvršće se grle i još jače plaču.

„Ne bojte se, gospođo, govorim toj ženi u mislima. Ne plači srpska majko. Budi jaka. Reći ću vam ja kako izgleda. Prvo će morati da prođe kroz obezbeđenje. Kad prođe tu kapiju, onda nema nazad. Nema povratka. Stegnuće i srce i dušu i neće se okrenuti još jednom. Neće vas pogledati i mahnuti opet. Neće moći. Stegnuće srce i kročiće napred.

Krenuće u svet da svoje znanje, lepotu i talenat da onima koji nas decenijama uništavaju. Tamo će umeti više da je cene. Tamo negde gde će gledati koliko vredi, a ne koga poznaje. Neće je kinjiti za platu, moći će iole normalno da živi i da i vama pošalje nešto para za normalniji život. Napredovaće spram svog truda, a ne pomoću spletki i podmićivanja.

Upoznavaće nove gradove i nove ljude, a nedostajaće joj sve. Vi najviše. Oduševljavaće se novim mestima prvih par dana dok je ponovo ne salomi nostalgija. Onda će joj i ulice, i kafane, i priroda govoriti da tu ne pripada. Ali će joj i zidovi i ljudi davati šansu koju ovde nema.

Isprobaće sve kuhinje sveta, počeće da jede suši, naučiće da se služi drvenim štapićima u kineskim restoranima, a ostaće gladna vaše pite i vaših palačinki.

Proći će nekolik godina dok se ne snađe i dok tuga ne popusti. Tada će početi da je zaboravljaju svi koje voli i da je se sećaju svi koji su je sada zaboravili, svi koji se nisu setili da pošalju poruku za srećan put.

Ne boj se, srpska majko! Na hiljade nas je otišlo. Mora i ona. Šansu koju ima ne sme da propusti. Ona ima toliko sreće spram drugih. Neke nema ko ni da isprati, vi je toliko grlite i ljubite. Neki krenu sami, pa šta im bog da...

Pustite je iz tog zagrljaja, obrišite suze. A ja vam obećavam, ako se slučajno zadesi u mom gradu, čuvaću je kao sestru. Ako ne, čuvaće je neko drugi. U belom svetu našeg šljama ima mnogo, ali ipak još uvek ima i pravih Srba.”

Gledam ih još neko vreme, a onda odlazim. Opet prolazim kapiju obezbeđenja, samo je sada mnogo lakše nego pre desetak godina. Ali dok prolazim, hvata me misao: da li ja to odlazim ili se vraćam? Više, čini mi se, ne znam ni sam.

 

Komentari166
cb25a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branko
Ovo je banana drzava,u kojoj je najveci uspeh otici iz nje,trbuhom za kruhom,kako kazu stari mangupi,,TEZAK JE ZIVOT NAS UMETNIKA"......
dejan
svi vi gastarbajteri koji patite i kukate za srbijom nasom "lepom",vratite se ovde i resite problem. jeste da cete raditi za 200e,prekovremeni rad vam se nece platiti,trpecete ucene i mobinge od poslodavca i sefova itd dane nabrajam do sutra. kako vas nije sramota da jedete go... ,ne kazem da preko cvetaju ruze,daleko od toga,ali bar zivite zivot dostojan coveka. licno sam bio preko i radio na crno tako da znam o cemu pricam,a svi prosipate pricu kako je ovde u srb najbolje,pa evo izvolite... koliko je jada i bede i nepravde ovde vi nemate pojma,stanje je takvo da cak onaj koji i ima neki bedan posao se smatra srecnim jer je velika nezaposlenost,a u porodici cesto cak samo jedan clan radi.
miroslav
"Dostojanstvo" bez posla, bez šanse, bez plate? "Dostojanstveno" kao prosjak? Moja mama je rekla "idi dete", ružna li su ova naša vremena ovdje a dolaze nam još gora. Pokušao sam sve da bi ostao a sve je bilo ništa. O kakvom vi to novcu pričate "dostojanstveni", koga smo mi to ostavili? Mi smo im bili breme, teško su nas gledali kako pokušavamo i svaki put ništa. Što smo otišli, bilo bi bolje pitanje "dostojanstveni" a na to vam odgovor mogu dati, Brozovi reformisani komunisti, levi i desni, svi su isti. Imaju oni dovoljno svoga člansta, da sa njima popune svako radno mesto, svi ostali su višak, taj višak upravo beži. "Dostojanstveni" pa neka vam bude lepo sa članovima.
Dostojanstvo?
Ali pred svega toga, naše majke i naši očevi su tu, kod kuće i njihovo prisustvo i ljubav ne mogu nadoknaditi nikakav novac. Koji je to život "dostojan čoveka"? Da li je dostojno čoveka da ostaviti svoje rodtelje same, bolesne, siromašne, da provode poslednje dane svog života daleko do svoje dece i unuka? Da li vi u tome nalazite dostojanstvo? Ja ne.
Marina
Vratićemo se svi....zapad...bolji život...prazne priče....15 godina živim na tom zapadu, suprug 27....dete provodi svaki raspust u Srbiji...drama kada treba da se vrati jer počinje škola. ..suze od Beograda do Novog Sada....i pitanje:"Mama zbog čega mi ne živimo ovde....ovde je vazduh topliji i čuje se nešto u vazduhu ".....i suprug i ja planiramo povratak...zivot će proći pored nas roditelji će nas ostati željni....da li je to svrha života...novac je prolazan...a život tako kratak...koliko naših stručnjaka radi po belom svetu kada bi se svi vratili i udružili digli bi našu Srbiju iz pepela u koju je "taj" isti Zapad gurnuo....
miroslav
I život je prolazan, to je razlog da se pobrinem da nam je udoban, ugodan i lep. Svi mi da se vratimo, gde, ko nas još treba, da im popujemo, da se mešamo, da im smetamo, da im idemo na živce? Lepo je njima bez nas a i nama bez njih. Koliko sam samo vremena profućkao tumarajući i tražeći posao, posao ustavno pravo. Sećam se ja svih onih naših ratni "pobeda", sećam se i "demokratskih" promena i obračuna između "demokrata". Svi su se oni negde ugnezdili, vode nam državu, vode je zbog sebe i za sebe. Nas je primetila statistika, fali nas. Koliko? Skriva se. I da se vratim gde?
Goca
Pa vratite se u Srbiju, kao da vam neko brani. Budite prvi koji će započeti proces povratka, i eto nama i vama boljitak.
Dragan Pik-lon
Gospodine @Jova, poenta je(nazalost kod gastarbajtera)ta da zenidbom oni zaboravljaju majku i korene.Radije natucaju "svapski"' nego maternji!!!
Dragan Pik-lon
Gospodo gastarbajteri,bez obzira na kojim merdijanima radite, ipak ste dogurali samo dovde-Sta vam je zena to ste i vi!!!
Jova
U tvom odgovoru zaista ne vidim nikakvu poentu...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja