„Čestitamo! Internacionalni biografski centar Kembridž uvrstio vas je u 100 najvećih muzičkih umetnika sveta”– deo je pisma koje je na adresu operske dive Milke Stojanović proteklih dana stiglo iz Kembridža.
Tokom duge, uspešne karijere Milku Stojanović, čiji je sopran svrstavan među četiri najlepša glasa sveta, sustizale su internacionalne nagrade, domaće, istina, malo ređe. A ovo poslednje priznanje ju je posebno obradovalo.
Milka Stojanović je tumačila brojne heroine – od Aide, Amelije, Toske, Norme, Đokonde, Leonore i mnogih drugih – koje je svojim čudesnim sopranom decenijama darivala sa scene svojoj publici u Beogradu, Njujorku, Minhenu, Veneciji, Bolonji, Sirakuzi, Madridu, Barseloni, Moskvi, Minhenu. Hamburgu, Kelnu i ostalim gradovima širom sveta, gde je uvek bila rado viđen gost. U njenoj kući na Julinom brdu, koju je sa rafiniranim ukusom opremala sa svojim suprugom Živanom Saramandićem, posebnu pažnju privlači unikatna kolekcija lutaka koje je donosila sa brojnih putovanja.
– Smatram da je svet bogatiji ako je više dobrih pevača. Ono što drugi ljudi ostvaruju putem novca, političke moći ili bilo koje vrste posla, operski pevači na najprirodniji način daju publici doživljaj kroz svoj glas, a ljudi im svojom ljubavlju vraćaju. Nimalo nije bilo jednostavno nositi na plećima takvu karijeru. Dešavalo se ponekad da za nedelju dana pevam u četiri različite zemlje. Pamtim sve svetske aerodrome, hotele, trgove... To je veoma usmeren život, a čovek opet želi i da živi. Ipak, ako postignete najviše u svojoj ljubavi, opredeljenju prema muzici, onda nemate osećaj da zakidate od života jer jednostavno: život se ispreplete sa muzikom i to je neodvojivo, kaže Milka Stojanović, koja svojim najvećim uspehom smatra to što je pevala u Metropolitenu sa najvećim pevačima sveta, među kojima su Franko Koreli, Mario del Monako, Bruno Prevedi, Nikolaj Geda, Fernando Korena, Plasido Domingo ... Dobro pamti i operski debi Lučana Pavarotija. Bilo je to, kaže, na sceni njujorškog Metropolitena kada je u operi „Boemi” Pavaroti nastupio upravo sa njom.
U lepom ambijentu skrojenom po meri umetnika u kojem Milka Stojanović provodi svoje vreme sve podseća na život i bogate karijere umetničkog para Stojanović – Saramandić.
– Biti u braku uopšte delikatno je jer dva ljudska bića treba da se prilagode osobi koju vole, a to je u izvesnom smislu i gubitak identiteta. Brakovi, veze između ljudi, posebno umetnika, mogu da opstanu jedino ako su oboje istih vrednosti, ako nisu – onaj drugi uvek zavidi. Onda taj odnos ima nezdrave elemente i osuđen je na kratko trajanje. Sa Živanom Saramandićem sam provela 42 godine i on je čitav moj život, kaže naša sagovornica i dodaje:
– Ljudi koji su dostigli vrhunac u svojoj umetnosti veoma su jednostavni, ne zavide, nisu manipulativni. Kada govorimo o težini profesije, sećam se, pored ostalog, uzburkanih emocija kada sam nastupala u operi „Toska” samo dan posle majčinog pogreba, davne 1977. Splet okolnosti je bio takav da nisam mogla da otkažem predstavu jer smo u ansamblu imali gosta-pevača iz Venecuele. Mislila sam da neću moći ni ton da pustim, bio je to natčovečanski napor, zapravo ljubav prema muzici nadvlada je nemerljivi bol, otkriva umetnica.
Milka Stojanović otpevala je gotovo sve sa repertoara koji pripada dramskom sopranu, a operski stručnjaci smatraju je verdijankom, jer najbolje iskazuje kvalitet u njegovim operama. Interesantno je da u Verdijevoj kući u Santa Agati postoji knjiga u kojoj su zapisani najveći interpretatori Verdijevih dela. Pored Zinke Kunc tu se nalazi i ime Milke Stojanović koja je debitovala ulogom Amelije u „Balu pod maskama” kada je imala 22 godine. Poseban izazov tokom karijere, priseća se Stojanovićka, bila joj je opera „Travijata”.
– Kompleksna Verdijeva junakinja Violeta Valeri opsedala me je kao ličnost. Reč je o ženi koja je obeležila jedno vreme, bila je miljenica Pariza, a doživela je tragičnu veliku ljubav koja se na kraju završila smrću. Ta skala emocija zapravo me je jako privlačila. Nije dovoljno samo pevati, imati dobar i lep glas koji može da iskaže sve što je autor napisao, nego je potrebno sagorevati u tome, živeti i poistovetiti se sa tom ličnošću. Doneti na scenu nešto što je fatalno i što publiku veže za vas tako da ostane nema. Ljudi obično broje godine, a ja mislim da mi samo prolazimo kroz vreme. Ako uspeš da održiš svoje biće, onda nemaš osećaj prolaznosti. U ovom vremenu održati pravu pripadnost umetnosti je jako teško. Uvek se govorilo: vreme diva je prošlo. Ne, vreme diva nije prošlo, dive se rađaju. Ljudi često krive okolnosti za ono što jesu, ja okolnosti ne priznajem, ako mi ne pogoduju – stvoriću ih. Bilo je i u mojoj karijeri padova, sumnji, nesigurnosti, ali je ljubav prema muzici, ta zvezda vodilja pobedila sve, kaže Milka Stojanović koja sa posebnim emocijama priprema veče uspomena na Živana Saramandića. Krajem avgusta ono će biti održano u Rakarima, na imanju Milkine sestre ikonotkalje Zagorke Stojanović.
