sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 19.07.2017. u 21:44 A. Isakov

Sit sam nepravde prema glumcima

Nemamo adekvatno mesto kada je film u pitanju, pa čak ni pozorište. Nemamo odgovarajuće mesto po zaslugama, zaslužniji smo mi, a krivi smo i za uspeh i za neuspeh, kaže Bogdan Diklić
Богдан Диклић (Фото: А. Исаков)

Subotica – Nakon što je Mira Banjac, predsednica Saveta Festivala evropskog filma na Paliću uručila nagradu „Aleksandar Lifka“ Slavku Štimcu kojem je tri puta igrala filmsku majku, na Palić je stiglo još jedno njeno „celuloidno“ dete. Bogdan Diklić na Palić je došao kao jedan od glavnih protagonista filma „Igla ispod praga“ u srpsko-crnogorskoj produkciji i režiji Igora Marinovića. Film je prikazan u okviru programa „Paralele i sudari“ u punoj dvorani bioskopa „Evrosinema“ na Otvorenom univerzitetu.

Dan kasnije, Bogdan Diklić je došao i na novinarsku konferenciju na Velikoj terasi na Paliću.

Dolazak na Palić, ispričao je, pobudio je i neke uspomene, kada su ga kao dete vodili do rodbine u selo Trešnjevac pored Sente, a kako se za šinobus čekalo tri sata, u međuvremenu su otvorenim tramvajem dolazili na Palić. Moglo bi se reći da je po toj seti za vožnjom otvorenim tramvajem Diklić i pomalo Subotičanin, jer svako ko ga pamti žali za tim prevozom.

Ipak, priznao je Diklić novinarima da je u jednom trenutku rekao sebi da neće doći na Palić jer nikada ne pozivaju glumce. Naravno, dodao je, kada su ga pozvali rado se odazvao. Govoreći o filmu „Igla ispod praga“ kaže da je ulogu prihvatio čim je pročitao scenario, a rad sa Marinovićem mu je prijao jer je to bio, kako je rekao, zdrav filmski rad i da je on samo „pratio partituru“ koji su zadali talentovani reditelj i scenarista.

Na jednom festivalu izvan Srbije pre nekoliko godina pitali su reditelja, dok sam sedeo tu pored producenta i reditelja, kako ste radili sa glumcima. Niti je on dreser, niti smo mi šimpanze. Uzeo sam mikrofon i uzvratio pitanjem: Kako to mislite, zašto mene ne pitate

U razgovoru za „Politiku“ Diklić se dotakao odnosa glumca i reditelja:

„U uzrastu sam kada kompleksi nestaju, ali sam i sit nepravde, gde nama u ugovorima piše izvođač ili interpretator. Mi glumci smo i stvaraoci. To sam siguran, ali ne znam ko nas to naziva izvođačima i zašto. Znate li koliko smo scena dramaturški rešili, koliko ideja imali, stvari okrenuli na setu, neke scene popravili kod kuće. Imam tu vrstu iskustva, kao i moje kolege. Na jednom festivalu izvan Srbije pre nekoliko godina mi se dogodilo, i danas žalim zbog toga što sam učinio, kada sam sedeo u društvu producenta i reditelja, i mimo mene kao glumca postavljaju pitanje reditelju kako ste radili sa glumcima. Niti je on dreser, niti smo mi šimpanze. Uzeo sam mikrofon i uzvratio pitanjem kako to mislite, zašto mene ne pitate. Za razliku od vas kod nas reditelj nije bog, jer onda film neće valjati. Možda nije trebalo to da uradim, jer oni to ne mogu da shvate, ali rekao bih da nemamo adekvatno mesto kada je film u pitanju, pa čak ni pozorište. Nemamo odgovarajuće mesto po zaslugama, zaslužniji smo mi i krivi smo, isto tako, i za uspeh i za neuspeh.

Poslednjih godina Diklić dosta snima u regionu sa mladim rediteljima koji nemaju, ili imaju vrlo kratko sećanje na zajednički život u jednoj državi, te očigledno nisu rukovođeni nostalgijom.

„Koliko znam oni traže dobre glumce, ali imaju i lakši pristup fondovima kada se objedini ekipa. Razlozi su više praktični a manje nostalgični, oni traže dobrog glumca sa bilo kog prostora bivše Jugoslavije, a onda imaju benefite u konkurisanju. Tako spoje „ugodno sa korisnim“.

U takmičarskom programu festivala su još filmovi „Siloviti“ o mladom Žanu Liku Godaru, koji je režirao dobitnik Oskara Mišel Hazanavisijus, ruski film „Bez ljubavi“ za koji se smatra da samo iz političkih razloga nije dobio nagradu u Kanu, te filmovi „Nežna žena“ Sergeja Loznice i „Tragom kostiju“ Agneške Holand. Festival se zatvara u petak proglašenjem nagrađenih i filmom zatvaranja „Rekvijem za gospođu J.“.

Komеntari5
47bf5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana
Zasto su filmadzije povlaseniji od ostalih umetnika u Srbiji? Po kvalitetu to sigurno ne zasluzuju. S produkcijske strane isto tako, svaki stoti film vrati ulozene pare. Jedan film kosta od pola miliona evra pa do nekoliko miliona evra. Znate li koliko se knjiga nasih pesnika i pisaca moze stampati? Koliko platna slikari mogu da naslikaju i izloze za te pare? Deo para daje drzava, deo mafija pere.
Vasa
Od svih umetnika najvise kukakju reditelji i glumci, a najvise para dobijaju.
Sasa Trajkovic
Najveca koleteralna stata nazovi tranzicije iz NICEG u NISTA je upravo kultura i umetnost uostalom pogedajte samo medijsku scenu kic, sund, primitivizam i NE kultura ali i na ulici, skoli, stadionima... a najveci gubitnici su upravo umetnici glumci, slikari, muzicari koji ostaju dosledni svojoj duhovnoj ali i moralnoj potrebi da u vremenima ZLA pre svega ostanu ljudi. U godini kada smo izgubili takve velikane Batu, Dragana... trebalo bi da smo shvatili koliko je tuznija i manja Srbija bez njih.
Зоран
Искрено, доста је кукања глумаца и осталих ''да је култура потцењена'', ''да народ без културе, нема ни опстанка'' итд. Господа глумци, режисери и остали су међу првима били за рушење социјализма и увођење капитализма. Е сад би ваљало да ми сви живимо по капиталистичким правилима, а они би хтели да живе у комунизму. Они ће да се играју, а држава да их плаћа. Још су они повлашћени, кроз медије, од стране политичара, кроз популарност, националне пензије и на друге начине. Требало би да и они живе по једноставним правилима. ''Колико зарадиш толико ти и припада''. Наравно, прво мораш да платиш порез и све остале обавезе. Замислите једног Роберта де Нира да кука за државним донацијама. А код нас све сами генијални уметници. Дивно. Али, нека живе од онога што сами зараде. Без помоћи од државе.
goran
Sergej Karamurza, u svom delu "Manipulacija svešću", jasno je označio pisce, glumce, i sl. dembelane kao "korisne idiote" koji kao po pravilu nekritički prihvataju ideologiju neoliberalizma i globalizma, ne znajući da rade protiv svojih interesa (što se sada jasno vidi). "Kako seješ tako žanješ".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja