nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 11.11.2017. u 22:00 Sandra Gucijan
SRBI – AMERIČKI RATNI HEROJI (1)

Oni su stvarali istoriju SAD

Срби су били саветници председника Ајзенхауера и Регана, многи су служили Канцеларији за стратешке услуге (касније ЦИА). Амерички Срби били су хероји у Корејском, Вијетнамском и рату у Персијском заливу (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја Ду­ша­на Бап­ца)
Ђор­ђе Ша­гић, пр­ви Ср­бин за ко­јег се зна да је до­шао у Аме­ри­ку (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја Ду­ша­на Бап­ца)

Srbi su jedna od najmanjih etničkih zajednica u Americi, smatra se da ih ima od 200.000 do 400.000, ali je istovremeno jedna od retkih s visokim procentom odlikovanih pripadnika američke vojske u ratovima u proteklih 100 godina. Oni su bili generali Unije u Američkom građanskom ratu, leteli na borbenim avionima tokom Drugog svetskog rata, savetovali i čuvali američke predsednike, bili odlikovani najvišim vojnim i državnim odlikovanjima u Korejskom, Vijetnamskom i ratu u Persijskom zalivu. Nažalost, malo je nas u matici, ali i u SAD, čulo za ove ljude koji su stvarali istoriju Amerike jednako kao i Tesla ili Pupin.

Priču o Srbima, najznačajnijim američkim generalima, uz pomoć njihovih porodica, ispričao je Dušan Babac, inače saradnik Istorijskog muzeja Srbije i beogradskog Vojnog muzeja, koji je objavio veliki broj članaka i knjiga kod nas i u inostranstvu o vojnoj istoriji Srbiji. On je i jedan od autora izložbe i kataloga „Službenog odelo Srbije u 19. i 20. veku”, organizovanoj u SANU i konsultant za uniforme u brojnim filmovima i pozorišnim predstava.

– Filmska i televizijska industrija nametnula je klišee u svim ratnim filmovima i serijama o prisustvu američkih Indijanaca, Poljaka, Jevreja u oružanim snagama SAD, a američki Srbiji isključeni su iz ovog važnog medijuma kolektivnog sećanja. U literaturi je nešto bolja situacija, ali ipak govorimo o znatno jeftinijim i manje uticajnim medijima. Zato je svrha ove knjige da se ispričaju sve neverovatne priče o herojstvu i patriotizmu američkih Srba u novoj domovini – kaže Babac.

Dok listamo bogato ilustrovanu knjigu od gotovo 500 strana, pod nazivom „Srbi – američki ratni heroji”, istovremeno otkrivamo i mnoge nepoznate detalje iz perioda prvog doseljavanja Srba u Ameriku. Najranije srpske emigrante u Kaliforniji je privuklo kopanje zlata i to pre zlatne groznice, postoje podaci o dolascima pre 1850. godine. Dolazili su u Luizijanu, Misisipi, Teksas… iz Like, s Banije i Korduna, iz Srbije, Crne Gore, Banata i Bačke, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Boke Kotorske... Zbog grešaka emigracionih službenika, neka slova su promenjena u imenima i prezimenima ili su srpska prezimena skraćivana zbog teškog izgovora. Mnogi su s tugom pričali kako su ih učitelji i većina institucija u široj zajednici primoravali da promene imena, pa su tako Srbi u novoj domovini -ić zamenili sa -ch, Slavko je postao Sem, a Branko Brajan…

Zabunu u statistike pre Prvog svetskog rata unosi i to što su emigranti registrovani po zemlji porekla, pa su tako Srbi priključivani i Bugarima, i Mađarima, i Austrijancima, i Rumunima ili (kasnije) navedeni kao Jugosloveni.

Kada su stupili na američko tle, Srbi su se brzo zapošljavali jer je bila velika potrebna za nekvalifikovanom i jeftinom radnom snagom u livnicama, železarama, rudnicima uglja i bakra, na građevinskim radovima. Malobrojni su bili kancelarijski radnici jer je veliki procenat naših iseljenika bio nepismen.

Iako većina knjiga beleži podelu istorije emigracije Srba u Ameriku na staru (1820–1880) i novu, Babac precizira pet perioda: prvi talas bio je od 1815. do 1880. godine, druga i najveća grupa migranata stizala je od 1880. do 1914, treća između dva svetska rata, četvrta grupa Srba je došla iz zapadne Evrope od 1945. do 1965, a peta iz Jugoslavije posle 1965. godine do danas.

Tokom prvog perioda, čitamo u knjizi, Srbi su se nastanjivali u Nju Orleansu (tu je osnovana prva srpska parohija 1864), u Kaliforniji, Nevadi i Arizoni. Sve hronike tvrde da je prvi Srbin za kojeg se zna da je došao u Ameriku (1815. godine) u Filadelfiju u Pensilvaniji bio Đorđe Šagić, poznat i kao Džordž Fišer. Bio je jedan od vođa teksaske revolucije, učestvovao 1825. godine u osnivanju prve masonske lože „Jork” i pomagao prilikom polaganja obeliska u Vašingtonu.

A od Srba – avion
Tokom Drugog svetskog rata, Amerikanci srpskog porekla prikupili su pola miliona dolara u ratnim obveznicama i od prikupljenog novca, na četvrtoj konferenciji Srpske nacionalne federacije 1943. godine kupili bombarder B17 za vazduhoplovstvo SAD. Dat mu je naziv „Američki Srbin”. Prvobitna želja je bila da se avion nazove „Srpski četnik”, ali je Ministarstvo rata odbilo taj predlog.

– Kada je izbio Američki građanski rat, mnogi Srbi su kao građani Luizijane sebe smatali južnjacima i smatrali su da im je dužnost da učestvuju u sukobu, organizovali su se i pojedinačno i u čete. Mnogi su dali svoje živote. Najviše činove imali su dvojica braća ili rođaka iz porodice Milićević – brigadni general Unije Majkl Milićević Vilijams iz Ohaja i pukovnik konfederacije Džordž Milićević Majls – zabeležio je Babac.

Do 1917. srpska migracija nije bila velika i brojala je tek oko 40.000 ljudi, a taj broj se smanjio za nekoliko hiljada jer su mnogi želeli da se bore u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Tokom Prvog svetskog rata mnogi su otišli da se bore na Solunskom frontu na strani Srbije koja je bila saveznik SAD, dok su se drugi pridružili ekspedicionim trupama u Francuskoj. Za ovaj kratki period angažmana SAD u Evropi, trojica Srba dobili su Kongresna medalju časti, a više njih odlikovanja za hrabrost (Srebrnu zvezdu i Krst za izuzetnu službu).

Odziv srpske zajednice tokom Drugog svetskog rata bio je ogroman, mnogi su po povratku dobili najviša odlikovanja, drugi su dali svoje živote za slobodu. Bilo je mnogo srpskih porodica iz kojih su dvojica, trojica, četvorica, petorica, pa čak i šestorica sinova bili u američkoj vojsci.

Srbi su u kasnijem periodu bili savetnici predsednika SAD Ajzenhauera i Regana, mnogi su služili Kancelariji za strateške usluge (kasnije CIA). Američki Srbi bili su heroji u Korejskom, Vijetnamskom i ratu u Persijskom zalivu, kao na primer pilot Lens (Lazar) Šijan, koji je posmrtno odlikovan Kongresnom medaljom časti i po kojem je nazvana zgrada u okviru Vazduhoplovne akademije SAD u Kolorado Springsu.

Knjigu objavio Medija centar „Odbrana”, a podržala ambasada SAD u Beogradu. Posvećena je srpskom vojniku, ma koju uniformu nosio.

Komеntari32
42884
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Родољуб
То нису срби.
Tasa
Hvala na informaciji da je americko ministarstvo odbilo da avion kupljen srpskim parama nazove “srpski cetnik”, pa je nazvan “Americki Srbin”. Ovo je potvrda za ono sto svi znamo i nije slucajno, jer je 1943 g. svima bilo jasno da se cetnicu ne bore protiv fasista, vec zajedno sa njima protiv boraca NOB-a. U to vreme partizanski pokret je priznat za jedinog legitimnog predstavnika JU naroda. Ministar vojni Draza, monarhista, odbivsi naredbu Kralja, da se stavi pod komandu Tita i doprinese oslobadjanju zemlje, stavio je sebe iznad suverena, odmetnuo se , a cetnici na kraju rata zajedno sa svojim saveznicima Nemcima bezglavo beze pred naletom partizana i jedinica Crvene Armije. Kud cete veci dokaz ko je ko i na cijoj se strani borio?
Drazen
Izvinjavam se, mozete li mi reci kad je pukovnik Mihailovic odlikovan od Vlade SAD?
Petar Petrovic
Bez ikakvog obzira sto su nasi iseljenici u americkopj vojsci dali veliki doprinos amerckim pobedama doziveli smo dva puta “PRIJATELjSKO“ RAZARANJE SRBIJE” . “Saveznici” su u Drugom II svetskom ratu u bombardovali samo Srbe na pravoslavni uskrs 1944. Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačke iz 1941. Na bombama su amercki vojnici tada napiasli USKRSNJA JAJA ZA HITLERA a bombardovali su samo Srbe ! Ti isti “Saveznici” su nas bombadovali i 1999 opet samo zato sto smo Srbi . Istorija nas uci: Na americkom – engleskom putu osvajnja saveznici su samo za “jednokratnu upotrebu”! Samo slepci jos mogu jos verovati u dobronamernost i prijateljstvo sa tavim “Saveznicima” kojima je osvajacki interes visi od svakog prijateljstva .
Milos
Oni su stvarali istoriju amerike, Tesla i Pupin istoriju sveta!
hocemo podatke
Zbog cega se ne pise o tome koliko je Srba u vojskama Rusije i Kine?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja