Se­ća­nje na To­pov­ske šu­pe ne­sta­lo, lo­gor za­bo­ra­vljen

– Na pro­sto­ru ne­ka­da­šnjeg lo­go­ra osta­la su oču­va­na dva jed­no­sprat­na objek­ta u ko­ji­ma su bi­li sme­šte­ni za­tvo­re­ni­ci, kao i pro­stor iz­me­đu njih gde su za­ro­blje­ni­ci mu­če­ni i ve­ša­ni. U ne­po­sred­noj bli­zi­ni, po­dig­nu­to je spo­men-obe­lež­je žr­tva­ma lo­go­ra. Sa­ču­va­ni objek­ti i ure­đen spo­men-park da­nas sve­do­če o žr­tva­ma ge­no­ci­da i stra­da­nju je­vrej­skog i rom­skog sta­nov­ni­štva Be­o­gra­da u Dru­gom svet­skom ra­tu – ob­ja­šnja­va­ju u Mi­ni­star­stvu za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja.

Ali, ka­da je na­ša eki­pa ob­i­šla To­pov­ske šu­pe, park nam je po­sve­do­čio je­di­no o ne­ma­ru. Objek­ti ne­za­u­sta­vlji­vo pro­pa­da­ju, a ure­đen je sa­mo pri­laz i ru­žič­njak u cen­tral­nom de­lu. Od­mah po­red je ne­u­slov­no na­se­lje, a me­mo­ri­jal­ni zid sve vi­še ob­ra­sta u ši­bljak. Plo­ča, ko­ju je po­li­ci­ja pro­na­šla i vra­ti­la Je­vrej­skoj op­šti­ni Be­o­grad, još ni­je po­sta­vlje­na, pa i ne ču­di za­što lju­di ko­je smo sre­li u bli­zi­ni ovog me­sta, „poj­ma ne­ma­ju” da je na za­pu­šte­noj par­ce­li ne­ka­da bio lo­gor.

– Za vre­me so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je po­sto­ja­la je zva­nič­na po­li­ti­ka se­ća­nja. Vo­di­lo se ra­ču­na o me­sti­ma na ko­ji­ma su stra­da­li bor­ci, a po­sle to­ga fo­kus se pre­ba­cu­je na srp­ske žr­tve. To­pov­ske šu­pe osta­ju na mar­gi­ni jer u nji­ma ni­su stra­da­li ni bor­ci, ni an­ti­fa­ši­sti, ni Sr­bi – sma­tra Mi­lo­van Pi­sa­ri, iz Cen­tra za is­tra­ži­va­nje i edu­ka­ci­ju o Ho­lo­ka­u­stu, i ape­lu­je da ovo me­sto pro­gla­si kul­tur­nim do­brom u ko­me bi se uči­lo o Ho­lo­ka­u­stu, ali i na­stan­ku na­ci­zma i fa­ši­zma.

Isto­ri­čar Mi­lan Ko­lja­nin ka­že da se ni­smo po­ka­za­li ni ka­da je reč o Sta­rom saj­mi­štu ko­je je de­ce­ni­ja­ma ta­vo­ri­lo za­pu­šte­no i za­bo­ra­vlje­no.

– Zbog zna­ča­ja To­pov­skih šu­pa kao me­sta na ko­me je ne­ka­da bio Je­vrej­ski pro­la­zni lo­gor i isto­vre­me­no i pro­stor u ko­me su bi­le srp­ske iz­be­gli­ce iz NDH, objek­te mo­ra­mo sa­ču­va­ti. Dr­ža­va tre­ba da bri­ne o to­me da ne­gu­je kul­tu­ru se­ća­nja, i ka­da Saj­mi­šte ko­nač­no po­sta­ne me­mo­ri­jal­ni kom­pleks, mo­ra­lo bi da bu­de cen­tar mre­že me­mo­ri­ja­la u ko­ji bi sva­ka­ko bi­le uklju­če­ne i To­pov­ske šu­pe – is­ti­če Ko­lja­nin.

I no­vom in­ve­sti­to­ru sta­lo je da ovaj pro­stor bu­de obe­le­žen ka­ko tre­ba. Mi­ško­vi­će­vi ne­i­ma­ri na te­ren ne iz­la­ze ni po­sle 10 go­di­na, ali u „Del­ti” tvr­de da kom­pa­ni­ja ni­je od­u­sta­la od na­me­re da gra­di šo­ping-mol „Del­ta pla­net” na 200.000 kva­dra­ta, ali i da oču­va se­ća­nje na stra­dal­ni­ke iz To­pov­skih šu­pa. Je­dan obje­kat kom­plek­sa na­la­zi se na obo­du nji­ho­ve par­ce­le a, ka­ko is­ti­ču, na do­stoj­nom obe­le­ža­va­nju me­sta ne­ka­da­šnjeg sa­bir­nog lo­go­ra ova fir­ma ra­di još od ka­ko je po­če­la da raz­mi­šlja o po­di­za­nju tr­žnog cen­tra.

– Ovaj deo lo­ka­ci­je du­go je bio za­pu­šten i da­le­ko od onog pi­je­te­ta ko­ji za­slu­žu­ju ne­du­žne na­ci­stič­ke žr­tve. Mi ak­tiv­no raz­go­va­ra­mo sa svim pred­stav­ni­ci­ma je­vrej­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji i tra­ži­mo re­še­nje da To­pov­ske šu­pe do­bi­ju ade­kvat­no spo­men-obe­lež­je – ka­žu u „Del­ti” i is­ti­ču da po­dr­šku pro­jek­tu da­je i ar­hi­tek­ta Ami Mur ko­ji je Je­vre­jin, pa se sa po­seb­nom pa­žnjom i emo­ci­jom po­sve­tio idej­nom re­še­nju ovog de­la kom­plek­sa. 

Da je sa­da­šnja si­tu­a­ci­ja ne­pri­hva­tlji­va mi­sli i Ha­ris Dajč, ko­or­di­na­tor rad­ne gru­pe za Sta­ro saj­mi­šte, ko­ji pod­se­ća da Je­vrej­ska op­šti­na Be­o­grad sva­ki Me­đu­na­rod­ni dan Ho­lo­ka­u­sta obe­le­ža­va i na lo­ka­li­te­tu To­pov­skih šu­pa. Za ovo sta­nje, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, kri­va je de­ce­nij­ska uspa­va­nost i neo­d­go­vor­nost svih stra­na uklju­če­nih u even­tu­al­nu me­mo­ri­ja­li­za­ci­ju To­pov­skih šu­pa.

– Sa­vre­me­ni spo­men-park, ko­ji bi bio iz­gra­đen uz sve stan­dar­de ko­je in­sti­tu­ci­je ovog ti­pa mo­ra­ju da sa­dr­že, bio  bi ade­kvat­no re­še­nje. To je ogro­man iza­zov i sa­mo uz za­jed­nič­ki rad svih, od­no­sno Sa­ve­za je­vrej­skih op­šti­na Sr­bi­je, Je­vrej­ske op­šti­ne Be­o­grad, vla­sni­ka ze­mlji­šta i dr­žav­nih usta­no­va ko­je je­di­ne ima­ju neo­p­hod­nu struč­nu eks­per­ti­zu, i vo­de­ćih svet­skih me­mo­ri­ja­la, mo­gu­će je do­bi­ti re­še­nje ko­jim bi bi­li za­do­volj­ni čla­no­vi na­še za­jed­ni­ce i su­gra­đa­ni. To bi nam omo­gu­ći­lo da osta­vi­mo ka­men­čić za po­bi­je­ne po­sle vi­še od 70 go­di­na če­ka­nja – is­ti­če Dajč.

Naj­va­žni­je pi­ta­nje za nje­ga je­ste ka­ko će iz­gle­da­ti bu­du­ći spo­me­nik.  

– Uko­li­ko bu­de po­dig­nu­to na sa­vre­men na­čin, to spo­men-obe­lež­je mo­že bi­ti pri­li­ka za edu­ka­ci­ju na­ših su­gra­đa­na. Ne­go­va­nje za­bo­ra­va je du­go tra­ja­lo i va­žno nam je da gra­đa­ni mo­gu da sa­zna­ju šta se tu do­go­di­lo. Ni­je Be­o­grad, ni Sr­bi­ja, po­seb­na po ta­kvom za­bo­ra­vu, to je ka­rak­te­ri­stič­no za Is­toč­nu Evro­pu – do­da­je Dajč.

Za­šti­ta za­vo­da

Za bi­lo ko­ju in­ter­ven­ci­ju na pro­sto­ru To­pov­skih šu­pa in­ve­sti­tor će mo­ra­ti da se obra­ti grad­skom Za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, po­što kom­pleks uži­va ta­ko­zva­nu pret­hod­nu za­šti­tu.

– Za grad­nju na pro­sto­ru na Auto­ko­man­di obra­tio nam se Se­kre­ta­ri­jat za ur­ba­ni­zam i gra­đe­vin­ske po­slo­ve sa zah­te­vom za iz­da­va­nje lo­ka­cij­skih uslo­va za iz­grad­nju tr­go­vin­skog objek­ta, šo­ping mo­la – ka­žu u grad­skom Za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re.

U Mi­ni­star­stvu za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja pre­ci­zi­ra­ju da in­ve­sti­tor po­seb­nu pa­žnju mo­ra da usme­ri na oču­va­nje po­sto­je­ćih obje­ka­ta i spo­men-par­ka sa plo­čom, a da je na pre­o­sta­lom pro­sto­ru do­zvo­lje­no po­di­za­nje no­vih zgra­da.

– Ka­ko bi se oču­va­le spo­me­nič­ke vred­no­sti pro­sto­ra, gra­đe­vin­sku li­ni­ju no­vog objek­ta tre­ba pla­ni­ra­ti na mi­ni­mal­noj uda­lje­no­sti od pet me­ta­ra od po­sto­je­ćih obje­ka­ta lo­go­ra To­pov­ske šu­pe i spo­men-par­ka – is­ti­ču u ovom mi­ni­star­stvu.

„Re­zer­vo­ar ta­la­ca” za stre­lja­nje

Lo­gor To­pov­ske šu­pe na­stao je na pro­sto­ru ne­ka­da­šnjeg voj­nog kom­plek­sa „Lo­gor kra­lje­vi­ća An­dre­ja” i za ne­ko­li­ko me­se­ci ko­li­ko je ra­dio kroz nje­ga je pro­šlo oko 5.000 Je­vre­ja i od 1.000 do 1.500 Ro­ma, ob­ja­šnja­va isto­ri­čar Mi­lan Ko­lja­nin. Bi­lo je to, ka­ko na­vo­di, ka­da su folk­sdoj­če­ri iz Ba­na­ta pro­te­ra­li Je­vre­je na te­ri­to­ri­ju Be­o­gra­da, a za­tim iz­da­li na­red­bu da iz je­vrej­skih usta­no­va, si­na­go­ge i pri­vat­nih ku­ća bu­du in­ter­ni­ra­ni u ove objek­te. U po­čet­ku, za­ro­blje­ni­ci su odav­de sla­ti na pri­nud­ni rad, ali su on­da po­sta­li „re­zer­vo­ar ta­la­ca” na ko­ji­ma su spro­vo­đe­ne naj­stra­šni­je ka­zne.

– Sa ras­plam­sa­va­njem ustan­ka 1941. go­di­ne, na­ci­sti uvo­de me­re stre­lja­nja ta­la­ca u raz­me­ri 100 za jed­nog ubi­je­nog, i 50 za jed­nog ra­nje­nog voj­ni­ka. Ka­zne­na eks­pe­di­ci­ja se za­o­štra­va, kre­ću ma­sov­na in­ter­ni­ra­nja u lo­go­re i ma­sov­ni zlo­či­ni. Je­vre­je i Ro­me iz To­pov­skih šu­pa ša­lju na stre­lja­nje u Ja­bu­ku kod Pan­če­va, De­li­blat­sku pe­šča­ru... – is­ti­če Ko­lja­nin. Pre­o­sta­li za­tvo­re­ni­ci zlo­gla­snih obje­ka­ta uče­stvu­ju na adap­ta­ci­ji Saj­mi­šta u ko­je su ka­sni­je i sa­mi od­ve­de­ni.

Ne­ma po­da­ta­ka, ka­že Mi­lo­van Pi­sa­ri, da su lju­di stre­lja­ni baš na ovom pro­sto­ru na Auto­ko­man­di, iako su, do­da­je, za­be­le­že­ni slu­ča­je­vi da su dva Je­vre­ja po­ku­ša­la da po­beg­nu pa su ih obe­si­li na pro­sto­ru iz­me­đu šu­pa.